Zaostavština prof. dr Aleksandra Đ. Kostića, osnivača Histološkog Instituta

 

 

ZDRAVLJE Autor:Bojana Jakovljević03. nov 202213:15

 

Izvor: Arhiva Instituta za histologiju i embriologiju "Prof. dr Aleksandar Đ. Kostić"

U martu ove godine, Institut za histologiju i embriologiju "Prof. dr Aleksandar Đ. Kostić", nekadašnji Histološki institut, svečano je obeležio 100 godina od prvog predavanja, koje je studentima novoosnovanog Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu održao prvi profesor histologije i embriologije u Srbiji, ujedno i osnivač Instituta, prof. Aleksandar Đ. Kostić.

Profesor Kostić je bio čovek izuzetnih intelektualnih i organizacionih potencijala, osim toga bio je i veliki entuzijasta.

„On je u više navrata podizao i organizovao Histološki institut i uspostavio osnove nastave histologije i embriologije na Medicinskom fakultetu“, navodi prof. dr Nela Puškaš sa Instituta za histologiju i embriologiju, koja je počela da radi na prikupljanju zaostavštine profesora Kostića pre skoro tri godine, uz veliku podršku tadašnje upravnice Instituta prof. dr Milice Labudović Borović.

Takođe, tome treba dodati i da je profesor Kostić napisao „Rečnik histoloških izraza“ (1924), prvi takve vrste u Jugoslaviji. Istovremeno, bio je to i nastavak njegovog rada u oblasti medicinske terminologije, kojom je počeo da se zanima još u vreme studija medicine.

Kostić je medicinske termine počeo da prikuplja za vreme Prvog svetskog rata, na frontu. Iz tog doba datira njegova sačuvana beležnica naslovljena „Rečnik srpskih medicinskih izraza“. Upravo su ta beležnica i „Rečnik histoloških izraza“ bili preteče prvog Medicinskog rečnika koji je objavio 1956. godine.

Treba napomenuti da su Aleksandar Kostić i njegova supruga Smilja Kostić-Joksić, profesorka pedijatrije, prvi bračni par koji je posle bračnog para Kiri, Pjera i Marije, odlikovan Ordenom Legije časti. On je dobio orden 1940. za doprinos u razvoju medicinskih nauka, dok je dr Smilja Kostić-Joksić ovo prestižno odlikovanje dobila za uvođenje i primenu vakcine protiv tuberkuloze – BCG kod dece.

Kako dalje navodi profesorka Puškaš, sticajem političkih okolnosti toga doba, profesor Kostić je 1952. godine bio udaljen sa Medicinskog fakulteta i prema njegovoj zaostavštini nije se odnosilo sa dužnim poštovanjem, pa je tako uništen ili sklonjen od očiju javnosti značajan deo svedočanstava njegovog rada, čime je novim generacijama bila uskraćena priika da se detaljnije upoznaju sa njegovom zaostavštinom i počecima rada samog Instituta.

„Nedavna istraživanja, međutim, dovela su do otkrića (pred)ratne arhive Instituta i različitog materijala korišćenog u nastavi i naučnom radu, kao što su: fotografske staklene ploče, mikrofotografski albumi, posteri, teratološki preparati i drugi predmeti za koje se decenijama nije znalo da postoje na Institutu. U cilju njihove zaštite i očuvanja, ostvarena je saradnja sa Muzejom nauke i tehnike i započeta je stručna muzeološka obrada pronađenih istorijskih predmeta.” kaže sagovornica portala N1.

Ona dodaje da je paralelno sa tim aktivnostima, uspostavljena i saradnja sa Audiovizuelnim arhivom i centrom za digitalizaciju SANU (AVA SANU) i u toku je projekat digitalizacije otkrivene zaostavštine. Do sada je urađeno preko 10.000 digitalnih snimaka po najvišim standardima i sa vrhunskom opremom kojom AVA SANU raspolaže.

Pored Medicinskog fakulteta, SANU je potpisala sporazum o saradnji na polju digitalizacije zaostavštine prof. Kostića i sa Fakultetom veterinarske medicine u Beogradu. Naime, profesor Kostić je bio jedan od osnivača tog fakulteta i najveći deo zaostavštine, koji se nalazi na Katedri histologije i embriologije je već digitalizovan.

„U pripremi je i izrada veb-stranice AVA SANU na kojoj će biti predstavljen digitalizovani material, a sledeći cilj je da se u digitalnom formatu integriše zaostavština profesora Kostića, smeštena u više institutcija, što će značajno unaprediti njenu zaštitu, vidljivost i dostupnost“, dodala je profesorka Puškaš.

Institucije koje baštine zaostavštinu profesora Kostića

„Pomenuti predmeti, kao i njihov ukupni broj, navode na zaključak da je u ovom momentu zbirka na Institutu za histologiju i embriologiju vrlo raskošna, ali i jedinstvena, upravo po sadržaju predmeta koje je profesor Kostić lično izradio i ostavio za sobom. Manji deo nastavnog materijala iz zaostavštine profesora Kostića nalazi se i na Fakultetu veterinarske medicine“, kaže profesorka Puškaš.

Međutim, pored zbirki na Medicinskom fakultetu i Fakultetu veterinarske medicine, delovi Kostićeve zaostavštine stigli su, putem poklona, i u ustanove kulture.

„Dubočajsku zbirku”, sačinjenu od hronološki i tipološki raznovrsnog arheološkog materijala, koji je prikupio tokom iskopavanja na prostoru Dubočajskog grebena kod Grocke, profesor Aleksandar Đ. Kostić je 1978. godine lično poklonio Skupštini opštine Grocka, kako navodi profesorka, izrazivši želju da se od poklonjenog materijala obrazuje muzej.

„Zavičajni muzej Grocka je osnovan 1982. godine i Zbirka je ušla u njegov sastav, ali je Muzej posle nekoliko godina zatvoren. Fizički neobezbeđen, deo muzejskog materijala je narednih godina nestao. Tek 2014. godine, zalaganjem Zorice Atić, novopostavljene direktorke Centra za kulturu Grocka, preostali predmeti su prikupljeni i sistematizovani u okviru Legata dr Aleksandra Đ. Kostića, čiji je deo, od 2018. godine, izložen u stalnoj muzejskoj postavci u galeriji Biblioteke „Ilija Garašanin”, u Grockoj“, objašnjava naša sagovornica.

Veliki deo zaostavštine svojih roditelja, Aleksandra Kostića i Smilje Kostić-Joksić, Vojislav Voki Kostić, poznati kompozitor, poklonio je Muzeju Srpskog lekarskog društva 1992. godine.

Spisak poklona sadrži 1.525 „muzejsko-arhivskih jedinica“. Međutim, Kostić je deo materijala pozajmio za izložbu Aleksandar Đ. Kostić, koja je 2003. godine održana u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“.

Pojedini dokumenti sa Kostićevog spiska poklona danas se nalaze u Matici srpskoj u Novom Sadu. U Maticu su stigli 2017. godine, u okviru Zaostavštine Aleksandra i Vojislava Kostića koju je Vera Kostić, udovica Vojislava Kostića, poklonila nakon kontakta sa mr Dejanom Miloradovim, stručnim saradnikom Matice, koji se zainteresovao za leksikografski rad Aleksandra Đ. Kostića.

U Istorijskom arhivu Beograda, u Zbirci Vojislava Vokija Kostića (1931–2010) čuvaju se kompakt-diskovi sa 19 klavirskih kompozicija u izvođenju Aleksandra Đ. Kostića (1969) i dugometražni dokumentarni film „Koncert prof. dr Aleksandra Đ.Kostića“, autora Vojislava A. Kostića (2002).

Muzej Jugoslovenske kinoteke baštini nekoliko medicinskih filmova snimljenih pod rukovodstvom profesora Aleksandra Đ. Kostića, pionira u oblasti medicinskog filma.

Istorija ideje o formiranju muzeja Histološkog instituta

„U projektu zgrade Instituta, iz dvadesetih godina prošlog veka, po ideji samog profesora Kostića, bila je predviđena i muzejska prostorija za smeštaj zbirki embrioloških, teratoloških i histoloških preparata, namenjenih nastavi i naučnom radu“ kaže profesorka.

Ona dodaje da na osnovu trenutno dostupnih informacija, može se zaključiti da taj plan nikada nije realizovan u potpunosti.

„Zgrada Instituta je bombardovana 6. aprila 1941, a u planovima za novu zgradu, koja je podignuta 1948. koliko je do sada poznato, nije bilo prostora za muzejsku postavku. Inače, dobar deo prethodne dve decenije prikupljanih preparata je dobrim delom stradao tokom bombardovanja i perioda okupacije.“, objašnjava profesorka Puškaš.

Prema njenim rečima osnovna ideja izložbe „Tajne iz zaboravljene arhive“ jeste predstavljanje bogate, prevashodno fotografske zaostavštine profesora Kostića, koja je digitalizovana u AVA SANU, kao i predstavljanje istorijata Instituta u svetlu novih informacija, do kojih se došlo na osnovu nedavno otkrivenih dokumenata i predmeta, koji će u vremenu koje je pred nama, biti okosnica muzejske postavke planirane na samom Institutu.

„Time će ideja profesora Kostića o formiranju muzeja Histološkog instituta najzad biti realizovana, ali će postavka u novim okolnostima imati primarno istorijski karakter“, dodaje profesorka.

Izložba „Tajne iz zaboravljene arhive“, autora prof. dr Nela Puškaš biće otvorena u petak 4. novembra 2022. u 18 časova u Galeriji nauke i tehnike SANU i trajaće do 26. novembra 2022. godine.

 

***

Komentar

***

 

 

1952., sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, izbačeno je desetak najuglednijih profesora medicine, pa i dr prof Aleksandar Kostić jedan od osnivača, prvih profesora i dekan (1936-1939) Medicinskog fakulteta u Beogradu i osnivač Instituta za histologiju i embriologiju. Osim Medicinskog, bio je osnivač i Veterinarskog (1938) i Farmaceutskog fakulteta (1939). Bio je i dekan tog fakulteta u 3 mandata...bila je to najava anhronizma koji će uslediti.

Naši pravnici nisu zaštitili Kostića, zašto? Zar to nije najbolji pokazatelj da mi nemamo pravne nauke osim imitaciju pravnih nauka? Šta očekivati od Srbije ako na Pravnom fakultetu u Beogradu piše o "istoriji pravnih nauka u nas" sledeće:

"Do 1808 - Koreni srpskog prava, pravne misli i pravničkog obrazovanja sežu do XIII veka. Za to je zaslužan brat prvog srpskog kralja, Stefana Prvovenčanog, Rastko Nemanjić – kasnije proglašen za sveca pod imenom Sv. Sava. On je bio utemeljitelj ne samo crkvene samostalnosti (formirajući autokefalnu srpsku crkvu 1219. ), nego i srpskog školstva, književnosti, zdravstva, pa i pravnog sistema i nauke."

Nesitina 100% da je Rasko Nemanjić tvorac srpskog školstva, niti je imao školu, niti je imao i jednog đaka.

Dalje "naši" pravnici ne razlikuju kategorije - porede "Magna Carta Libertatum" sa "Nomokanon" S. Save (zbirka crkvenih propisa)....

To je kao kada bi lekar pobrkao anatomiiju sa krvotokom.

Pošto nisu nikada pročitali šta je pisalo u knjigama po kojima se 1808. učilo na Velikoj školi oni netačno kažu: "... u Beogradu je 1808. osnovana Velika škola, koja je predstavljala mešavinu srednje i visoke škole, preteču univerziteta."

Viša škola 1808.? 

Šta možemo očekivati od takvih pravnika? Pa ovu Srbiju na gomili deponija.  

Zoran Stokić

3.11.2022.