Goran Marković: Doktor D. moja izmišljotina, ali liči na poznato iz prošlosti

 

KULTURA Autor:Danas11. nov 202217:47 Izvor: Dragan Mujan/Nova.rs

 

"Moja generacija je bila naivna, verovala je da se umetničkim simbolima, metaforama, alegorijama i aluzijama može menjati surova društvena klima. Kasnije je postalo jasno da je to obična utopija. Posledica neuspeha revolucije iz 1968. jeste da danas živimo u jednom bezosećajnom svetu u kome nema mesta prevaziđenim osećanjima kao što su empatija i solidarnost", rekao je reditelj Goran Marković.

„Ljudi su izgubljeni u vrtlogu. Više ne znaju šta je istina a šta ne. Carstvo laži, u kome živimo već nekoliko decenija, od nas je napravila najobičnije lutke. Malo je onih koji se odvažuju da stvari sagledavaju svojim čulima. Ona su zamenjena pipcima hobotnice koji nas čvrsto drže u svom „zagrljaju„“, kazao je reditelj za Danas.

Upitan o prošlogodišnjoj odluci da se ponište rezultati konkursa Filmskog centra Srbije za eminentne reditelje na kojem vam je konkursna komisija dodelila sredstva za novi film „Doktor D.“, i kasnijim napadi nekih visokih predstavnika vlasti,Marković je rekao da je prošao „ono što golootočani nazivaju Topli zec“. „To je poseban ritual predviđen za doček tih mučenika na ostrvo. Tada oni prolaze kroz špalir svojih kolega, sapatnika, koji ih tuku, pljuju i psuju. Islednici samo posmatraju koliko je to sa njihove strane iskreno, da li su dovoljno uživljeni u mržnju, ili samo šmiraju. Ovi koji su me pljuvali i psovali su obični šmiranti. Ja to znam jer sam reditelj.“

Umesto filma „Doktor D.“, u čijem je scenariju o čoveku optuženom za ratne zločine, kome Služba državne bezbednost pomaže da promeni identitet i da se “presvuče” u bivšeg hipika i dobroćudnog čudaka, deo javnosti prepoznao priču o Radovanu Karadžiću, pred publiku je stigao Markovićev istoimeni roman u izdanju „Lagune“.

„Scenario „Doktor D.“ uz najveće ocene stručne komisije, u čijem radu su uzela učešća dva dekana umetničkih fakulteta, preporučen je za realizaciju. Tada su na scenu stupili dežurni policajci režima Jelena Trivan, Maja Gojković i, nažalost, moj kolega Miroslav Lekić i oborili celi konkurs. Da se niko ne bi dosetio kako je reč o klasičnoj političkoj cenzuri, oni su poništili ceo konkurs koji je bio raspisan, da cinizam bude veći, za „zaslužne filmske autore“, kojom prilikom su oduzeti projekti i Želimiru Žilniku i Srđanu Dragojeviću. Oni su kolateralna šteta tog varvarskog čina i moram ovde napomenuti da su se njih dvojica sve vreme držali više nego časno i solidarisali se sa mnom. Kao što sam decenijama prikupljao materijal za film „Goli otok“, koji je sve vreme izbegavan i ako je nesumnjivo bio jedna od naših najvećih tema, pa od toga napravio roman „Beogradski trio“, tako sam postupio i ovoga puta – po sličnom postupku kvazidokumentarne građe, napravio sam roman „Doktor D.“ Kao i u „Beogradski triju“, i ovde se radi o mojim izmišljotinama ali, s obzirom na to da sam ja filmski reditelj i da mi je posao da od fikcije pravim nešto nalik na stvarnost, tako će ova knjiga veoma ličiti na nama poznate stvari iz bliske prošlosti“, naveo je on.

Ceo intervju sa uglednim rediteljem možete pročitati na sajtu Danasa.

 

***

Komentar

***

 

Bravo! Vlast je 1991., 1992., shvatila da je jedina snaga koja je može ugroziti  građansko društvo, zato je otada počela da sprovodi agendu  - antikulture/antivrlina -  sprečavanje da nove generacije  postanu građani. Poželjno je bilo da nove generacije postanu: huligani, zombi, ljudi-deca, malograđani. To je bilo lako sprovesti pošto je društvo postalo sociološki max neuređeno, pravila su se stalno menjala, živelo se od danas do sutra, nije bilo moguće  dugoročno  planiranje. Kada su takve neizgrađene ličnosti (na nivou emocija) stigle do poslova i tržišta, koje im je omogućilo  - da se oslobode svake napetosti, teskobe, i to tako što će - konzumirati  „sve“ i  „odmah“ - potreba za „uzbuđenjem“ postala je primarna, važnija od samog života  i bilo kakvog političkog angažmana. Potreba za uzbuđenjem je rađala je okrutnost. Jer mnogo je lakše uzbuditi se srdžbom, besom, okrutnošću ili strašću za destrukcijom (nego - ljubavlju i aktivnim interesom). Ta vrsta uzbuđenja ne zahteva od pojedinca nikakav napor - nije potrebno strpljenje ni disciplina, učenje, koncentracija, kritičko mišljenje, savladavanje svoje narcisoidnosti i pohlepe. Favorizovanje destrukvivnog  u odnosu na kulturno zahvatilo je sve segmente društva, klasične medije, novine, film, TV  - a savremeni elektronski svet - sve to je samo beskonačno umnožio. Cena političkog statusa qvo (očuvanja vlasti)?  Život u Minotaurovom lavirintu, gde svaki pogrešan potez potencijalno vodi gubitku glave.

Zoran Stokić

12.11.2022.