Dan kada smo upoznali Windows: Da li nas je tehnologija opametila ili zaglupela?

 

 

SCITECH Autor:N1 Beograd10. nov 202210:567 komentara

 

 

Na današnji dan, 1983. godine, Bil Gejts je prvi put javnosti predstavio Windows, što će biti prekretnica u istoriji čovečanstva. Ta tehnologija donela nam je progres, promenila svakodnevnicu, ali i dovela u pitanje ljudsku neposrednost i spontanost, kaže za N1 sociolog Ratko Božović. "Imamo dostupne informacije a da li imamo dostupno znanje - pa, nemamo. Od informacije do znanja je dugačak put", naglašava IT konsultant Vojislav Rodić.

Da li se sećate razgovora fiksnim telefonima, snalažljivosti kada nešto ne umete da uradite ili načina na koji ste se dovijali da doznate informaciju koju nemate? Pamtite li vremena kada smo presnimavali audio kasete sa omiljenim pesmama, potom presnimavali VHS kasete i okupljali se da zajedno pratimo omiljene događaje, kod onih koji su mogli sebi da priušte satelitske antene? Da li ste se kao deca igrali klikerima? Kako je Windows, to tehnološko dostignuće preokrenulo tok istorije, kako je menjalo civilizaciju i društvo u celini i šta se sve promenilo za ovih 39 godina?

Na pitanje ko je više promenio svet – Majkrosoft ili Epl, Rodić kaže:

„Hronološki gledano – Epl, jer je prvi uveo mnoge novine, i kada je Majkrosoft krenuo sa Vindouzom, odmah su krenule tužbe. Svet je najviše promenio mobilni telefon, jer koliko smo brojeva fiksnih telefona znali, od 20-ak drugova, rodbine. Koliko brojeva danas znate? Šta to govori o našim sposobnostima“.

Rodić navodi i da je danas na oko 75 odsto desktop računara instaliran Majkrosoft. „Ali, s druge strane, konceptualno, ja ipak dajem prednost Eplu“, dodao je.

„Grdne posledice“

Božović, o tome da li je ova tehnologija donela promene na bolje ili na lošije, kaže da progres proizvodi divne stvari, ali…

„Neću da budem starovremski i previše tradicionalan, jer ako bih bio takav, rekao bih da je ovo proizvelo neke grdne posledice. Moramo da kažemo, progres proizvodi divne stvari, menja svet, svakodnevnicu. To se i ovde desilo i ne može se osporavati, bez toga se ova civilizacija ne može više zamisliti. Ali, mi aplaudiramo promenama u tehnologiji, koja proizvodi fantastično uspeće, ali čini nešto što je sa stanovišta ljudskih sloboda u upitnosti“, naveo je Božović.

Navodi knjigu u kojoj pisac, stručnjakinja za tehnologiju, a pritom i psiholog, daje analizu onoga što se desilo u tom „tehnološkom cunamiju“, i kaže – evo, imamo i nove okove 

„Mislila je da su dovedene u pitanje ljudska neposrednost, spontanost. Mi smo tu zajedno, a zapravo smo sami“, kaže Božović.

„Vlasnici sredstava za opčinjavanje, zašto to rade – pa da bi nas potčinili. Povećava se efikasnost, mogu sve da završim onlajn, umesto da odem u filijalu. A uopšte nemamo više slobodnog vremena“, ocenjuje Rodić i navodi pojam – digitalni feudalizam.

Prema rečima profesora Božovića, društvo jeste doživelo mentalnu promenu, i psihološku, i kulturološku.

„Pričamo o tim počecima. Šta se desilo u međuvremenu? Sve je doživelo veliku uspon, a sada smo u jednoj krizi, i ja mislim da to moramo da primetimo. Ja kao profesor tačno znam koji je student na mrežama i zarobljen na njima, a koji je onaj što još čita. Zato što onaj koji čita ima rečenicu, onaj koji je u tehnološkoj komunikaciji nema rečenicu, nema metafora, hiperbolu. Na jednom fakultetu, 50 njih sam jednom ispitao, ostalo ih je još, ali sam rekao – sad neću teze, hipoteze, hoću rečenicu… E, to se desilo u komunikaciji“, naglasio je Božović.

Dodaje da je on sam svake nedelje čitao po jedno literarno delo. „A sada nemam vremena, ja sam takođe umrežen. Kako su umreženi oni koji nisu čitali do sada, ni od sada“, zapitao se.

Božović misli da su knjige „na umoru“. „Čitava jedna kompozicija komunikacije je na umoru. Sa štampanim medijima je gotovo, nema smisla čekati štampu ujutru, kada možemo informacije naći na internetu“, rekao je.

Informacija ili znanje?

Na prvi pogled, navodi, to jeste bolje, brže se nađu podaci, ljudi, informacije.

„Ali je pitanje da li je to što smo dobilo jeste celovito, ili su to fragmenti“, upitao je.

„Imamo dostupne informacije a da li imamo dostupno znanje? Pa, nemamo. Od informacije do znanja je dugačak put. Sokrat je bio očajan, rekao je knjige će upropastiti ljude, jer niko neće učini napamet. Ponekad smo s prezirom govorili o onima koji bubaju… U eri kompjutera, mozak je centralni procesor, memorija je da možeš da ubačiš čip, biće oblak neki na koji se prikačiš, ali to nije znanje, to je samo informacija“, mišljenja je Rodić.

Kako je rekao, on zagovara minimalni digitalizam.

„Da se koristi tehnologija, ali na malo promišljen način, a to nije nimalo lako. Jer proizvođači koji su vlasnici sredstava za opčinjavanje imaju drugačije ideje. Oni vas navikavaju, dovlače da budete što duže uz njihove proizvode. Kada je reč o detetu, ono provodeći sate pred ekranom, gubi osnovne motoričke sposobnosti, a kamoli intelektualne“, kazao je Rodić.

 Mđutim, danas deca žive drugačijim životom, nauče mnoge veštine, lakše savladaju strane jezike.

„Ali, ako su na TikTiku, šta će da nauče? Ne možemo reći da to nije izraz neke komunikacije, ali kad se vežemo i vidimo šta je tu prisutno, vidimo da se tu proizvodi nešto što je ozbiljna posledica po razvitak stanovništva, šta će oni tu dobiti i šta će u komunikaciji postati“, upitao je Božović.

I dodaje – svi koji težimo da sledimo ono što je tehnika, na gubitku smo, jer to nije moguće.

„Mi smo u tom silnom ubrzanju, da sve obuhvatimo, sve znamo, u stravičnom gubitku memorije. To je paradoks. Mi smo ograđeni informacijama, ubijaju nas informacije, a nismo informisani. Nema sleganje te informacije“, rekao je.

„Kad vam neko kaže da bindžujete seriju, ne treba tako. Treba odgledati epizodu nedeljno, prespavati, jer u toku spavanja nastaviće se vaš doživljaj. Ovako pogledate jednu za drugom, dođete do kraja i – potpuno ste prazni, nemate umetnički doživljaj. Uštedeli ste na vremenu, ali jeste li dobili nešto“, pita.

Božović te nove tehnologije naziva i – gutačima vremena.

„To su nove komunikativne situacije, nema nas sa prijateljima, to su vrlo antropološki gledano, ozbiljni problemi. Ne dovodimo u pitanje šta može tehnika u medicini, ali u ratovima… Pritom, nema anonimnosti u komunikaciji, tehnologija je ušla i u područje intime, koji je doveo ozbiljno u pitanje“, zaključio je Božović.

 

***

Komentar

 

***

 

Usmeravanje i samostalni rad dece vodi evoluciji, gde toga nema, imate involuciju. To "usmeravanje" i osmišljavanje "samostalnog  rada" je deo društva. Ključ za  razvoj mišljenja i ispravnog zaključivanja kod dece vezan je za aktivnos - operacije - delatnosti subjekta koji misli - to je uvek deo socijalnog iskustva između dece i odraslih, između dece i dece. Od 1990., kod nas, najviše je postradalo obrazovanje, i opšta kultura; humanistička kultura, su nerazumno postali opozicija nacionalnom, kao nešto što bi nas "rasrbilo". Slučajno, na te naše nevolje, u svetu i kod nas pojavljuje se "elektronski svet". I šta se dogodilo sa našom decom tih 30 g između čekića i nakovnja: "nacionalnog" i "savremenog sveta"? Umesto da stasavaju u građane – stasavaju u malogađane i kiborge - čija empatija teži nuli. Od '90 naročito je - jedinstven slučaj u istoriji društva sveta – da se Senatori "Gerusije" – kod nas smatraju nepotrebnim, suvišnim. Od kako je sveta i veka u svim kulturama  od - Senatora "Gerusije" -  se traže saveti - on vas "usmerava" i kreira vaš "samostali rad". A kod nas od '90. sedne, dete, đak, student, doktorant za računar - sam -  surfuje internetom i zaluta u beskonačnom lavirintu; budući tako „preglomazni“ ti sistemi, kao i  sama kultura, nauka, postaju zamorni, odbojni. Umesto da nam saveti senatora  budu - kompas, pojmovna i praktična lupa, štaka - pomoću koje se krećemo kroz elektronski svet i život  mi, postajemo žrtva sopstvene nerazvijenosti, kao takvi zadovoljavamo se surogatima koje nudi elektronski svet – hranimo svoj ego, uživamo u hedonizmu; neprimetimo da smo na začaranoj  spirali  involucije.

Zoran Stokić

11.11.2022.