Početak kraja; 90 godina od "Zagrebačke punktacije": "Osuđuje se velikosrpska hegemonija"

 *

h(H)opi indijanci

 

Rezolucija kojom se osuđuje diktatura kralja Aleksandra Karađorđevića i politika srpske hegemonije u Kraljevini Jugoslaviji, u istoriji je poznata kao Zagrebačke punktacije, donesena je na tajnom sastanku hrvatskih oporbenih političara u Zagrebu 7. novembra 1932. godine. Rezolucija je bila odgovor na kraljev Oktroisani ustav i nedemokratske izbore iz 1931. godine.

 

IZVOR: POVIJEST.HR PONEDELJAK, 7.11.2022. | 12:03 -> 15:47 Foto: Profimedia

 

Sastanak je održan na inicijativu Seljačko-demokratske koalicije (SDK), koju su činile Hrvatska seljačka stranka i Samostalna demokratska stranka, pod vodstvom Vladka Mačeka i Svetozara Pribčevića. Sastanak je vodio Maček (Pribičević je u međuvremenu uhapšen), a prisustvovali su mu, između ostalih, Ante Trumbić (federalista iz HSS-a) te Mile Budak (Hrvatska stranka prava), piše Dražen Krajcar za povijesti.hr. Nakon poduže rasprave postignuta je saglasnost o nužnosti udruživanja opozicijskih snaga iz cele Kraljevine Jugoslavije radi rušenja diktature i uspostave demokratskog režima. Tekst rezolucije napisao je Ante Trumbić, a sadržavao je šest tačaka:

1. narodni suverenitet jedini je izvor vlasti

 

2. temeljna organizacija sveukupnog života je seljaštvo

 

3. osuđuje se velikosrpska hegemonija

 

4. traži se vraćanje na stanje iz 1918. godine t.j. pre donošenja Vidovdanskog ustava

 

5. traži se uvođenje građansko-demokratskih oblika obavljanja državne vlasti

 

6. zaključuje se da su prethodne tačke temelj na kojem će potpisnici nastaviti svoju akciju.

 

Iako je u Punktacijama izbegnut konkretan predlog državnog uređenja i preustroja Kraljevine, razabiru se dve stvari: rešenje hrvatskog pitanja traži se u zajedničkoj državi čije se ustrojstvo mora temeljiti na slobodnoj volji članova isključujući bilo čiju prevlast.

Zagrebačke punktacije dale su snažan podsticaj ostalim strankama u kritici režima i postale su osnova delovanja hrvatskih stranaka sve do osnivanja Banovine Hrvatske 1939. godine. Imale su velik odjek i u jugoslovenskoj javnosti te su navele stranke širom Kraljevine da se uključe u borbu protiv Oktroisanog ustava. Po uzoru na Zagrebačke punktacije uskoro su bile donete Ljubljanske i Sarajevske punktacije te Novosadska rezolucija, piše Dražen Krajcar za povijesti.hr

Zbog ove rezolucije i njenog tumačenja stranim novinarima Vlatko Maček je uhapšen. Optužen je za razbijanje države te osuđen na tri godine strogog zatvora u Sremskoj Mitrovici. Za vreme Mačekovog tamnovanja HSS je vodio Ante Trumbić.

Šta je prethodilo?

Zagrebačke punktacije je dokument pripreman, dugo i temeljno, njima se ponajviše bavio istoričar Ljubo Boban, iz čije bogate istorijske građe izdvajamo možda i prelomni momenat koji će trasirati kasnija previranja na trusnom balkanskom tlu. Naime, u delu "Šta je prethodilo Zagrebačkim punktuacijama" Ljubo prilaže originalni dokument pisan u februaru 1932. godine.

Reč je o pismu koje su Vladko Maček i Većeslav Vilder uputili Svetozaru Pribičeviću, velikom unitaristi i saradniku Nikole Pašića, koji je kasnije prešao u opoziciju i napravio koalicioni sporazum sa Stijepanom Radićem. U pismu, koje su potpisala obojica, osvrću se na aktuelnu političku situaciju, beskompromisno kritikujući srpski uticaj na državnom nivou, tvrdeći da bi instrumentalizovana diktatura monarhije, mogla samo da promeni "boju" i izvrši potpuni i pogubni uticaj najpre po Hrvatsku.

"Bez takvog sporazuma, koji bi uzeo ozbiljno u razmatranje barem u glavnim konturama čitav državni problem proigrali bismo narodno povjerenje na hrvatskoj i na srpskoj strani. Jer mi strahujemo od njihove hegemonije, koja je u držanju pune vlasti i moći, a oni od našeg separatizma. Danas srbijanska hegemonija u političkom i ekonomskom pogledu upravo orgija - pa zar bismo mogli nešto poduzeti zajednički sa Srbijancima, koji nam ne bi pružili garancije, da prekidaju sa takvim sistemom, da nam tako dokažu, da je moguća s njima zajednička država!? Ima indicija, da je hegemonistička klika, koja danas nosi kraljevu formu, spremna i da u slučaju srozavanja bijele diktature razvije crveni barjak za crvenu diktaturu - samo da i u tom slučaju zadrži hegemoniju. Ne pišemo Ti ovo, da Te bilo u čemu podučavamo. Sve ovo najbolje i sam znadeš.

Na prvom mom sastanku s Mišom T. bio je ovaj vrlo radikalan naprama gore, a već na drugom sastanku poslije izbora vratio se na ovo staro i prastaro, da se dogovorimo glede podjele u vladi. Ja sam to odbio i iskreno mu izložio naše gledište u tri tačke: podjela, kompetencija, garancije. Poslije nisam dobio nikakav odgovor. Držim i da kraj svega ostaloga djeluju ovdje i intrige režima. Kad hoće, da nas S.D.K. ( Seljačko - demokratska koalicija Stijepana Radića) razdvoje sa podvalama, tako da nisu u akciji kod Srbijanaca, kojima je teško, da se odvoje od egipatskih lonaca, a koji u svojoj podsvjesti ipak smatraju nosioca diktature zatočnikom svoje hegemonije.

Zato može imati pravo Tvoj prijatelj, koji Ti javlja da i Srbijanci stavljaju kao preduslov za zajedničku akciju sporazum o budućem uređenju države, naročito ako nije u izgledu preuzeće vlasti na osnovi sporazuma s nama. Milan K. piše Većeslavu: Naši saveznici iz opozicije ćute i ne miču se smjesta. Ne može da se ostvari ni jedan zajednički program. Aca šalje svoj posebni cirkular o radikalnoj jedino spasavajućoj stranci. Tri nedelje nismo se već vidili. Naši saveznici (Srbijanci) sada najviše reže na nas Srbe - prečane zbog ono malo Vojvodine itd. Mi ćemo opet biti svemu krivi. Mnogo i srdačno te pozdravlja Dragi Svetozare ! Većeslav Vilder Vladko Maček "

 

 

***

Komentar

***

 

 

Društvo čine institucije (formalne i neformalne) i ljudi koji su u njima. Naš problem je bio u tome što smo krenuli od "0"! Sultanov Hatišerif iz 1830. bio je vesnik konstituisanja samostalne srpske države, ali istovremeno s njim započinje i naša obrazovanje, jer po tom dokumentu Srbi će „biti ovlašćeni da u svojoj zemlji štampaju knjige i podižu bolnice i škole radi vaspitavanja svoje dece“. Ali u osvit 19. veka Srbi Šumadinci bili su mahom seljaci, neuk narod, jer, prema Vukovom zapisu, ni u 100 sela nije bilo nijedne škole... Jedini uzor, politički i kulturni obrazac ponašanja, nalazili su pre svega u osmanskoj vladavini... Da bi nadoknadili vekove atavizma, da bi izgradili društvo, nama su i te kako bili potrebni delovi elita iz Hrvatske i Slovenije. Nažalost Pašić/Karađorđevići su napravili "greške u koracima" umesto da patriotizam vežu za IZGRADNJU DRUŠTVA oni su ga vezali za "moć države". Od društva - figurativno kazano - na nivou deteta od 3 god očekivali su da je u stanju da im omogući postojnje "moćne države" (poput Francuske). Samo jedna primer. 1905. kada je Viša škola prerasla u Univerzitet, Andra Nikolić, ministar posvete u Pašićevoj Vladi, obrazlaže potrebu donošenje akta o BU; kaže tada da "stvaranje Univerziteta nije samo  naučnom i prosvetnom pitanje - nego i nacionalno -  putem Univerziteta širiće se misao o jednistvu srpskog plemena preko granica današnje Srbije. Taj kulturni centar biće najmoćnije oruđe za širenje našeg uticaja.“ Prvo skoči pa kaži hop. Evo već 100 g samo viču "hop" – pa smo postali "h(H)opi indijanci" (u Evropi).

Zoran Stokić

8.1.2022.