Србија има нереалан број доктората

 

четвртак, 27.05.2021. у 11:15

Андријана Цветићанин

НЕ САМО О ПОСЛУ: ДР ТИЈАНА ПРОДАНОВИЋ

 

 

С обзиром на наш број становника и буџет који се улаже у науку, у последњих 10 година бележи се невероватан и непотребан пораст оних с титулом др, сматра новосадска професорка астрофизике и популарна промоторка сазнања о свемиру Да није следила жељу да сазна какви су далеки светови изван наше планете, уз име Тијане Продановић уместо доктор астрофизике, редовни професор универзитета и промотор науке, данас би писало психолог или инжењер. Била је радознало дете чији је омиљени цртани филм имао анимиране јунаке, који се питају шта је око њиховог малог универзума; обожавала је књигу „Хиљаду зашто хиљаду зато” и тек у гимназији сазнала да у Београду постоји катедра за астрономију. Све ово, када погледа с временском дистанцом, били су знакови поред пута за успешну каријеру. Необичну за светске оквире, а камоли за малу Србију. Постала је научник и предавач за свемир. Проф. др Тијана Продановић сликовито, темељно и с пуно љубави дочарава шта све чини наш и друге универзуме. То чини на радост најпре студената Катедре за нуклеарну физику, Департмана за физику Природно-математичког факултета у Новом Саду где предаје, али и ђака широм Србије с којима се често дружи, истина сада због пандемије короне то не ради уживо, али – ту је интернет.

 

Истраживачки дух

 

Професорка Тијана, ипак, признаје да је тешко да одговори шта би студирала да није било Катедре за астрофизику у Београду када је бирала индекс.

 

– Тешко питање! У то време музика ми је била друга велика љубав, што и даље јесте. Можда бих се усудила да пођем тим путем, мада мислим да би истраживачки дух превагнуо и да бисте сада разговарали с психологом или инжењером.

 

Након основних студија, на докторско усавршавање отишла је у САД где је живела пет година. Вратила се у домовину и почела да ради на ПМФ-у, у родном граду. Убрзо наша саговорница, користећи усвојена знања, понајвише неформални приступ у презентацији научних података, постаје једно од препознатљивих лица домаће науке широкој јавности. Велики удео у томе имало је ангажовање у манифестацији „Ноћ истраживача”. Претходних месеци, како су због пандемије обустављени сусрети с младом и одраслом публиком знатижељном да чује што више о свемиру, професорка Тијана преноси знање преко видео-клипова на друштвеним мрежама. О космосу и науци причала је и у епизодама телевизијске серије „Свемир на земљи” претходних месеци емитованој на РТВ Војводина.

 

– Не знам да ли код мене преовладава педагошка црта у односу на научничку, али ми можда боље иде – каже уз осмех и додаје да је разлог у томе што науком не може да се бави сама, у вакууму, а промовисањем може.

 

– Када сте научник зависите од других људи и средстава, док популаризацију науке могу да радим самостално. Било када, било где, с било чим – напомиње.

 

Науку и педагогију сматра уско повезаним, али додаје да добар научник не мора нужно да буде добар педагог, док ако је добар као педагог сваки научник ће бити сигурно бити бољи у науци:

 

– Кад покушавате неком нешто да објасните, постоји више начина. Морате да нађете прави. Да бисте то умели, морате разумети суштину проблема, како тај проблем изгледа са свих страна и та способност је кључна за истраживачки рад и даје најбоље научнике.

 

Признаје да је неформални приступ у преношењу знања усвојила током боравка у САД. Такође, сусрет с културом преко океана донео је и лични шок да су сви љубазни. Истовремено је осећала носталгију, јер иако су сви расположени за ћаскање и насмејани, Тијани је недостајало да кад има лош дан или је тужна то подели с неким. Али у Америци није пожељно бити нерасположен. Оно што је одмах усвојила од америчког начина размишљања било је у вези с образовним системом. Настава и однос професора и студената често је неформалан. Предавања занимљива. Врло је битно мишљење студента, јер предавачи добијају оцене од њих (таква пракса је код нас заживела касније). Студенти имају могућност избора различитих активности. Цени се кад је неко вредан, труди се, константно ради. На наставу се редовно долази, нема кампањског рада, већ се свакодневно завршавају задаци, прате предавања, и то је гаранција за пролазну оцену, док се још више учи за испит.

 

– У академском свету поштују оно што генерално негују у пословном: битно је да добро радиш, а то ко си, одакле си, да ли радиш у канцеларији, од куће, ноћу, дању, није битно, док год завршаваш радне задатке. Форма им није толико битна колико суштина, док је код нас често обрнуто – подвлачи проф. др Тијана Продановић.

 

Уз професорски ангажман не одустаје ни од научног рада и, како каже, данас се у Србији може бавити науком, али је питање на ком нивоу.

 

– Увек све може, као што можете да купите ципеле за 200 динара, али и за 2.000 евра. Истраживачима, који су у практичним областима, потребна је лабораторијска опрема, сировине, потрошни материјали, тако да су у већем проблему од оних који су се одлучили за неке теоријске области. Нас, теоретичаре, ограничава тренутна изолација. Бављење науком се начелно подржава, али постоји пуно ствари које отежавају рад научника – примећује Тијана.

 

Свесна је да је буџет за науку у нашој земљи мали, да не може бити већи с обзиром на економске прилике, али већи проблем настаје због начина његове расподеле. Примећује присутан социјални принцип: свима помало, како нико не би остао без посла.

 

– А наука у свету је врло компетитивна и тако треба да буде. Јесте тужно кад се не добије посао, али то је реалност. Погледајте само број доктората у последњих 10 година. Невероватан пораст. То није одрживо, није потребно! С обзиром на наш број становника, на величину средстава која се улажу у науку, број доктората и истраживача једноставно није реалан – сматра наша саговорница.

 

Криза научне писмености

 

Наше поднебље изнедрило је једног Теслу, Пупина, Миланковића. У бројним лабораторијама широм света раде наши успешни научници на актуелним и важним светским пројектима. С друге стране, уз хиперпродукцију доктора наука свих области, у друштву, чини се, влада криза научне писмености. Водимо полемику да ли вирус корона постоји, да ли су вакцине потребне и сличне теме. У чему је проблем?

 

– Научна писменост се код нас поправља, али и даље мора плански да се ради на научном описмењавању што је како нас, тако и друге у свету пандемија опоменула. Јер, сведочимо великом броју људи који негирају постојање вируса, негирају заштитне мере. Наука је глобално у кризи због губитка ауторитета. Све је више псеудонауке на интернету. Начин да се то превазиђе исти је као и приликом решавања било ког проблема. Констатовати проблем; направити план за решавање и спроводити решење. Нажалост, тренутно смо на нивоу спорадичних акција, појединих научника, стручњака који, као и ја, из личне жеље, причају о неким темама и стварима, без системске подршке. То није довољно, само је фластерчић на рану која прилично крвари – указује на проблем наша саговорница.

 

Слободно време Новосађанка посвећена науци, раду са студентима и онима који су опчињени свемиром проводи у кругу најближих – породице и пријатеља, који имају позитиван став према науци и негују критичку мисао. То је, открива, њен мали мехур. Баш зато што је професионално у природним наукама, у тренуцима доколице највише воли да се посвети нечему другачијем: музици, уметности, темама из домена друштвених наука.

 

Одрасла на Лиману

 

Тијана је Новосађанка која је због школовања и усавршавања један део живота провела ван родног града. Најпре у оближњем Београду, а потом у Илиноису у САД. Вратила се, ипак, граду у коме је рођена. Шта у њему највише воли и на која места обавезно одводи госте из иностранства када долазе у Србију?

– Лиман, дефинитивно. Ту сам одрасла, ту живим. Странцима најчешће причам о споју различитих култура, утицаја. Обавезно идемо до Дунава, на Петроварадинску тврђаву и наравно на добру локалну храну.

 

„Тикток” као образовни канал

 

Од тренутка када су се појавиле до данашњег масовног присуства, однос према друштвеним мрежама као потенцијалним каналима едукације под сталном је лупом. Др Продановић, међутим, „Фејсбук”, „Инстаграм”, „Твитер” и сада „Тикток”, платформу посебно популарну код млађих особа, види као изузетно корисне мреже.

 

– Однедавно сам се упустила у воде „Тиктока” и прилично сам одушевљена. Сматрам да је ова мрежа тренутно најбоља за промоцију науке и тек узима маха. Сви који се баве едукацијом требало би да искористе ову платформу. Нема ту само плеса, песме, изазова, садржаја за децу. Има на њој корисника па и најмлађих, жељних квалитетних едукативних садржаја и зато не треба то пропустити као начин да се дође до њих и шири знање – каже наша саговорница.

 

Теорије завере

 

У медијима и на друштвеним мрежама бујају теорије завере. Сумња се у постојање вируса корона, многи полемишу да ли је Земља лопта или равна плоча, одбија се вакцинација.

 

 – У томе је суштина проблема: наука и научници су изгубили ауторитет и зато се суочавамо с оваквим питањима. Теоретичара завере је било увек, у приближно истом проценту као и сада. Данас они имају интернет као платформу, на којој шире идеје и представљају своје „доказе” већем броју људи, на пријемчивији начин него што ми научници радимо. Земља је сферног облика, а не равна плоча. Још стари Грци су то доказали, само што ми научници морамо бити свесни да поверење људи у научне тврдње више није загарантовано нашим титулама. Поверењем и ауторитетом морамо то да потврђујемо – подсећа др Тијана Продановић.

 

***

Komentar

***

 

 

Evropa=nauka - naučno/građanski moral - omogućio je postojanje države ekonomskog i socijalnog blagostanja; bez tog naučno/građanskog morala nema ništa! 

Ikona fizike Helholc smatrao je Pupina svojim najboljim đakom; bio je najškolovaniji srbin (ikada); školovan na Kembridzu, Berlinu i Kolumbiji – prof: Tomson, lord Rejli, Stoks, Raut, Vajštras, Kirhof, Kroneker, Diltaj, Herc...doktorirao fizičke nauke na Fridrih-Wilhem 1889. (sada-Humbolt) kod najvećih živih naučnika svog vremena.

 | 

*

 

Za 40 g rada država mi za nauku dala 200 maraka + 100.000 din. Radio na Mašinskom, nisu mi čak ni računar kupili (!) Kroz časove prošlo 25.000 studenata, od toga mi država platila 1/3 (sva primanja od države) a 2/3 nije platila (rad sa ponovcima). Moja generacija entuzijasta svojim besplatnim radom omogućila rad fakultetima (kakav takav – u državi vojnom logoru); nove generacije neće raditi besplatno. Kao epistemologa država me iskoristila "0"% sprečavala i sabotirala.

 

 

 Zoran Stokić

28.05.2021.