Pismo Ajnštajna sa formulom E=mc2 prodato za više od milion dolara 

 

Pismo Alberta Ajnštajna napisano rukom u kojem se nalazi i njegova čuvena formula E=mc2, prodata je na aukciji za više od 1,2 miliona dolara, što je tri puta više od očekivanog iznosa, saopštila je aukcijska kuća RR Auction iz Bostona.

 

IZVOR: TANJUG SUBOTA, 22.05.2021. | 09:17

 

Arhivisti iz Programa Ajnštajnovi papiri Instituta za tehnologiju u Kaliforniji i Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu tvrde da na svetu postoje još samo tri poznata primerka gde je Ajnštajn čuvenu jednačinu napisao svojom rukom. Iz kuće RR Auction navode da je ovaj poslednji primerak jedini koji se nalazi u privatnoj kolekciji i da se za njega tek nedavno saznalo, prenosi Gardijan.

Aukcijska kuća je očekivala da će pismo biti prodato za oko 400.000 dolara. "To je važno pismo i sa holografskog stanovišta i sa stanovišta fizike", rekao je potpredsednik aukcijske kuće Bobi Livingston, koji je formulu o odnosu energije i mase nazvao najpoznatijom na svetu. Jednačina kojom se određuje da je energija jednaka masi pomnoženoj kvadratom brzine svetlosti u vakuumu promenila je fiziku dokazujući da vreme nije apsolutno i da su masa i energija ekvivalentne.

Pismo, koje je na jednoj strani napisano na nemačkoj jeziku, upućeno je poljsko-američkom fizičaru Ludviku Silberstinu, a datirano je na 26. oktobar 1946. Silberstin je bio poznati kritičar pojedinih Ajnštajnovih teorija. Jedna od rečenica u pismu napisanom na memorandumu Univerziteta Prinston glasi: "Na vaše pitanje može se odgovoriti formulom E=mc2 bez ikakvog predznanja". Pismo je bilo deo Silberstinove lične arhive, koju su prodali njegovi naslednici. Kupac je označen samo kao anonimni kolekcionar dokumenata.

 

***

Komentar

***

 

Albert je u tom pismu hteo "prečicom" tj. šalom da brzo uveri sagovornika da je njegova formulna "tačna"; postupio je to po Ojlerovom receptu (Ojeler matematičar i fizičar sa najviše radova). Na jednom predavanju u akademiji nauka u prisustvu Katarine velike, na jedno zajedljivo laično pitanje – da on ne veruje u Boga – Ojler je na tabli napisao glomaznu matematičku formulu, rekavši, vidite gospodine ova moja formula dokazuje postojanje Boga, niste pažljivo čitali moje predhodne radove(!) Nisu svi naučni zakoni iste "vrste" i istoga "ranga". Eksperimentali zakoni  ima svoj život nezavisno od teorija, označavaju izvesne odnose između stvari (ili osobina stvari) koji se mogu "opaziti"; na primer: "brzina zvuka je veća u ređim nego u gušćim gasovima", postoje postupci - da se utvrdi gustina gasa i postoje postupci - za merenje brzine zvuka u gasovima. Teorijski zakoni su povezani sa teorijskim  pojmovima  - a ti se pojmovi  ne mogu razumeti nezavisno od teorija  koja ih implicitno definišu.  Teorijski zakoni  imaju svoje značenje samo unutar te konkretne teorije. Stvaranje naučnih teorija se bitno razlikuje od čina otkrića u zanatstvu, primenjenim naukama, svakodnevnom životu i tsl. To je zato što naučne teorije nisu neko prosto odražavanje sveta koji nas okružuje, već predstavljaju organizovanje i strukturiranje tog sveta uz pomoć principa i formi koji sami po sebi nisu empirijski dati. To strukturiranje se odvija u logički neuhvatljivom psihološkom bljesku "logike otrića", uz istovremeno dejstvo razuma, i ono naučniku omogućuje da "rasuđuje unazad", nešto nalik "retrodedukciji" ili vraćanju filma unazad.

Zoran Stokić

22.05.2021.