Prve slike rakete koja se otela kontroli: 

"Olupine će pasti na naseljena područja"

Astronomi su objavili prvu sliku kineske rakete Long marč 5B, koja se ove nedelje otela kontroli u svemiru i treba da u narednom periodu padne nazad na Zemlju - ali se ne zna tačno kad i gde.

 

IZVOR: B92 PETAK, 7.05.2021. | 10:10 -> 15:26

Projekat virtuelnog teleskopa sa sedištem u Italiji uhvatio je letelicu koja izgleda kao užareno svetlo dok prolazi iznad robotskog teleskopa grupe "Elena". Kineska raketa našla se u naslovima ove nedelje jer se ispostavilo da će masivno 21-tonsko vozilo nekontrolisano pasti, uz mogućnost da se to desi u naseljenom području.

Raketa se kretala izuzetno brzo kada se vinula u visinu od preko 750 kilometara iznad teleskopa u sredu uveče. Otela se kontroli: Kineska raketa pada nazad na Zemlju - ali ne znaju gde će završiti Đanluka Masi, astronom iz Projekta virtuelnog teleskopa, koji je snimio sliku, objasnio je kako je snimio raketu: "Dok je sunce bilo samo nekoliko stepeni ispod horizonta, pa je nebo bilo neverovatno svetlo, učinilo je uslove za snimanje ekstremnim."

"Uprkos tome, naš robotski teleskop je uspeo da uhvati snimak ovog ogromnog otpada", navodi Masi. Oglasio se Pentagon: "Nećemo je uništiti" Svemirske agencije i astronomi širom sveta prate put rakete Long marč 5B sa nadom da će se što bolje pripremiti za njen povratak na Zemlju. Najnovije informacije pokazuju da se očekuje da će se srušiti na Zemlju u subotu 8. maja i verovatno je da će delovi olupine padati i na naseljena područja, upozorava američka vlada.

 

***

Komentar

***

Empirijska nauka – se ne odlikuje samo svojom logičkom formom - već i svojim osobenim javnim kritičkim metodom. Osnovna karakteristika empiriske nauke jeste njena podložnost reviziji – u javnim kritičkim raspravama naučni stavovi mogu biti - opovrgnuti i zamenjeni boljim. Empirijska nauka se karakteriše našim naročitim postupanjima sa naučnim sistemima. Nauka je uvek "doha", naučnik priznaje nezanje, a ne priznaje autoritet; da bi postojala "prava" nauka potrebe su institucije koje štite slobode; da li toga ima u Kini?

 

*

 

U periodu od I do XV veka, kako je to pokazao sinolog J. Needham, Science and Civilization in China, Cambridge, 1954, Kinezi su, gledano u tehničkom i tehnološkom smislu, "bili znatno ispred Evropljana“. Tek nakon renesanse i Njutnove naučne paradigme, Evropa je naglo stekla prednost. Zašto se sličan proces, pojava fundamentalnih nauka, nije desilo u Kini? Moderna nauka, za razliku - od antičke, kineske  i vizantijske - stvorena je u zapadnom svetu. Sociološki faktori su to proizveli - nizom slučajnosti od ranog srednjeg veka zemlje Zapada su bile višecentrična društva. Monarsi, plemstvo, gradovi i crkve - borili su se za moć - ali nijedno od njih nije bilo u prilici da se domogne apolutne vlasti, kao što je to bilo u Kini ili Vizantiji, na primer. Kako to da su Njutn, Prišli, Darvin stvarali baš u Engleskoj?  Sociološki faktori su učinili da se  u Engleskoj pojave institucija koje su omogućile slobodne rasprave; čak i fenomeni  poput  tradicije, pogleda na svet, pravila, navika u tim su institucijama bili predmet rasprave  - tretirani su kao naučne hipoteze - koje moraju biti delotvorne u održavanju društva, pa shodno tome moraju neprestano prolaziti kroz empirijske provere i modifikacije.  U Kini su pak - primarne elemente kulture – tretirani kao sakrosanti, kao nešto vanvremeno, apsolutno i zauvek dato, nešto nepromenljivo.

Zoran Stokić

8.05.2021.