Misterija će se uskoro razrešiti: Koje je Kolumbovo poreklo?

 

Nejasnoće oko porekla poznatog istraživača Kristifora Kolumba mogle bi biti razrešene za pet meseci. Svetski naučnici su započeli analizu njegovih ostataka, čime bi trebalo da se utvrdi poreklo ovog moreplovca.

 

IZVOR: JUTARNJI LIST ČETVRTAK, 20.05.2021. | 08:29 -> 18:00

 

O ranim godinama slavnog moreplovca iz 15. veka zna se malo. Važan napredak u stvaranju kompletnijeg profila istraživača, koji je umro pre 515 godina, učinjen je 2003. godine. Analizom kostiju, koje su se nalazile u seviljskoj katedrali, došlo se do zaključka da su, zaista, pripadale Kolumbu.

Međutim, nakon ovog otkrića, veliki broj naučnika sa Univerziteta u Granadi, koji su sprovodili istragu, obustavili su je. Razlog je to što ondašnja tehnologija nije bila dovoljno precizna, a ni verodostojna, te je zahtevala veliku količinu genetskog materijala. Nekoliko godina kasnije Hose Antonio Lorente, profesor medicinske forenzike sa Univerziteta u Granadi, kaže kako je došlo do "radikalnih poboljšanja" u DNK analizi, pa je sada moguće identifikovati lice na osnovu manjih ostataka genetskog materijala.

"Dobijao sam veliki broj agresivnih imejlova u kojima su me pitali zašto smo obustavili istraživanja. Tražili su da otkrijem tajnu Kolumbovog porekla", izjavio je predstavnik projekta Lorente na onlajn konferenciji za medije. Istraživači sada rade na analizi četiri komadića Kolumbovih kostijui, sedam koštanih ostataka, na zubu njegovog sina Ernanda, a takođe i na desetak fragmenata kostiju njegovog brata Dijega, koji su u lošem stanju. Ostaci će biti poslati na genetičku identifikaciju u laboratorije u Rimu i Firenci u Italiji i u laboratorije u Meksiku i Sjedinjenim Državama.

"Postupak rada će, na taj način, biti nezavisan. Neće biti povezanosti među tim laboratorijima, kako bi se sačuvala objektivnost nalaza. Kada svi završimo s radom, iznećemo zaključke", objasnio je Lorente. Ovaj naučnik veruje u prihvaćenu teoriju, prema kojoj je Kolumbo bio stanovnik Đenove, međutim, on dodaje da je cilj projekta rešavanje "zagonetki i kontradikcija" u istorijskim pričama i dobijanje, "što je moguće više informacija, kako se ne bi moglo raspravljati" o poreklu Kristifora Kolumba.

 

***

Komentar

 

***

 

Potpuno nevažno, ima neuporedivo važnijih činjenica koje su korisne i za nas danas. Nije  tada bilo lako ploviti na tako velikim udaljenostima - jer astronomija još nije bila u zadovoljavajućem stanju, ni teorijski ni činjenično; neke osnovne veličine nisu bile precizne, na primer, poluprečnik Zemlje...Još nije bilo Kopernika (tj. kada je Kolumbo isplovio Kopernik je imao tek 19 g)  koji je tražio novi pogodniji astronomski sistem a nije bilo ni Brahea da poveća preciznost merenja (Braheov pokretni kvadranat  i njegovu  veliku ekvatorijalnu  armilaru, na primer). Kolmubo se (u svoja 4 pohoda) služio veoma složenim, nezgrapnim, metodama antičke astronomije, doduše poboljšane Regiomontanusovim  instrumentom  za deklinaciju sunca  - "Tabula primi mobilis" - kao i njegovim astronomskeim Ephemeridama  iz 1475. - 1506. i tsl. - da prati položaj zvezda koje bi mu pomagale da pronađe „pravi“ put ka Indiji; slučajnosti ga dovode do "Novog" sveta (umro je 1506. misleći da je našao put do Azije). A tek misterija zašto odatele nisu mogli otići? Problem je opet astronomski - Polarna zvezda se ne pojavljuje na južnom nebu, Kolubo nije imao pouzdan orjentir. Ipak još zanimljivije za nas danas, može biti, pitanje a zašto je „Stari“ svet otkrio „Novi“ svet, zašto nije bilo obrnuto? Objašnjenje možemo tražiti u radoznalost koja potiče još od antičkih grka – svet kao zagonetka – treba je odgonetnuti; život kao pustolovina koja je vođena logikom i empirijom; glavi vodič civilizaciji Zapada, pa i Kolumba, bio je taj da je Zemlja okrugla, za „Novi“ svet Zemlja je bila „ravna ploča“. Uzgred: za razliku od Kolumba (maternji jezik mu je bio dijagnostički jezik Ligurija; regija Republike Đenove), italijan iz Firence Amerigo Vespuči bio je uveren da je otkrio „Novi svet“ koji se nalazi između Evrope i Azije, te su kartografi novi kontinent nazvali po njemu – Amerika.

 

Zoran Stokić

21.05.2021.