Deseti susret Zubina Mehte i Beogradske filharmonije

 

KULTURA Autor:N1 Beograd25. jun. 202109:11 > 22:18 3 komentara

 

Beogradska filharmonija održaće koncert sa čuvenim dirigentom Zubinom Mehtom, 10. jula u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. "Događaj godine, ujedno i deseti susret maestra i filharmonijskog orkestra, dugo je planiran i očekivan, a biće u znaku Betovena i Bramsa", navodi Beogradska filharmonija.

„Izuzetno sam srećan i ponosan što se vraćam jednom od najdražih orkestra – Beogradskoj filharmoniji koju poznajem još od davne 1958. godine. Iza sebe imamo dugogodišnje prijateljstvo tokom kojeg smo stvarali zajedničku istoriju. Veoma me raduje što je nova koncertna dvorana koju ovaj divan orkestar treba i zaslužuje, napokon postala sadašnjost“, izjavio je maestro povodom novog susreta sa Beogradskom filharmonijom.

Prijateljstvo koje Mehta neguje sa Ivanom Tasovcem i orkestrom Filharmonije, koncertno se obeležava po deseti put, dodaje se u saopštenju. Za ovu priliku maestro je izabrao Betovenovu Pastoralnu simfoniju i Bramsovu Simfoniju broj jedan, poznatu još i pod nazivom Betovenova „Deseta“.

„Legendarni maestro, u osamdeset petoj godini života, aktivni je dirigent nemerljive veličine. Na svetskoj muzičkoj sceni prisutan je više od 60 godina sa nastupima koji su postali istorijski. Kao veliki prijatelj Beogradske filharmonije, Zubin Mehta je uvek spreman da pomogne orkestru sa kojim ima jedinstvenu vezu. Uvek zagovarajući važnost nove koncertne dvorane Beogradske filharmonije, maestro je poslednji put predvodio filharmonijski orkestar 2017. godine kao specijalni gost prvog koncertna na otvorenom u istoriji orkestra“, navodi Filharmonija.

Pamte se brojni nastupi, među kojima i donatorski koncert kojim je Mehta pomogao ostvarenje velikog filharmonijskog sna – prvu turneju po SAD-u, koju je orkestar uspešno realizovao u oktobru, 2014. godine.

 

***

Komentar

(Neobjavljen komentar na N1)

***

(Evo šaljem ponovo komentar, nije objavljen, zašto? Šta treba svi da mislimo ISTO?) To što nam je Metha prijatelj ne znači da treba da mu "gledam kroz prste". Ne odobravam da se u Bg po 100 put izvode Betovenove simfonije (a većina poznatih dela drugih kompozitora nikada nisu izvođena), da sam na mestu Methe radije bi izveo u Bg - Friedrich Witt Symphony in C major 'Jena' (1790s) (delo koje je pogrešno bilo pripisano Betovenu); to bi bio "pun pogodak"(!) Ili omiljenog Betovenovog kompozitora Klementea, na pr, Muzio Clementi - Symphony in B-flat major, Op.18, No.1 (1785.), Muzio Clementi - Symphony No.2 in D-major, Op. 33 (1793.). Istorija muzike je potpuna "prevara", ne poštuje činjenice, stvara lažnu sliku. U doba, na pr, J. Hajdna, A. Mocarta i Betovena u Beču su najpopularniji (pored brojnih italijana: Lukezije, Paizjela, Saljerija i &) bila zapravo pet češka kompozitora:   carski kompozitor Paul Wranitzky (1756-1808), Johann Baptist Wanhal (1739 –1813), Jan Ladislav Dussek (1760 – 1812), Humel, Gluk (maternji jezik mu je češki). U ta vremena u Beču stvarao božanstvena dela jedan od muzičkih ikona koja je živela nezavisno od pomoći aristokrata živeo je u elitnom delu grada, od prodaje svojih nota – Wanhal (na pr, Symphony in G minor).  A Betovena su pomagali: grof Ferdinand von Valdstein, knez Lobkovitz. Inače ako gledamo iz ugla muzike najtalentovaniji bečlija tih vremena je mlađi brat J. Hajdna - Mihajl Hajdn(1737-1806) - od koga su svi "kraduckali" pa i Amadeus i Betoven.

 

 

 

 

Zoran Stokić

26.06.2021.