Otkriven najveći luk galaksija u svemiru - slučajnost ili nešto više?

 

Naučnici su nedavno otkrili gotovo simetričan luk galaksija na udaljenosti od 9,2 milijarde svetlosnih godina i širokih preko 3,3 milijarde svetlosnih godina, što je najveća do sada poznata struktura.

IZVOR: B92, SCIENCE ALERT NEDELJA, 20.06.2021. | 15:40 -> 08:05

Pogledati sliku:

 

Astronomi ga zovu "Džinovski luk" i, ukoliko ga zvanično potvrde, pridružiće se sve većem broju ovih džinovskih struktura. "Rastući broj velikih struktura preko granice veličine onoga što se smatra teoretski održivim postaje sve teže zanemariti", rekla je astronomkinja Alekia Lopez sa Univerziteta u Centralnom Lankaširu, u Velikoj Britaniji.

"Prema kosmolozima, trenutna granica procenjena je na 1,2 milijarde svetlosnih godina, što čini "Džinovski luk" skoro tri puta većim. Da li standardni model kosmologije ove ogromne strukture u Univerzumu može okarakterisati kao retke pojave, ili su nešto više od toga?"

Naš standardni kosmološki model zasnovan je na nečemu što se naziva "Kosmološki princip", koji ukazuje na to da je, na dovoljno velikim razmerama, Univerzum homogen, ili "gladak", u svim pravcima. Svaki odeljak Univerzuma treba da izgleda manje-više isto, bez većih nedoslednosti ili neravnina. Strukture velikih razmera, veće od oko 1,2 milijarde svetlosnih godina, smatrale bi se upravo takvom nepravilnošću. Jedna ili dve takve neravnine mogu se smatrati slučajnim, ali sve više njih se pojavljuju u podacima.

Postoji "Sloanov Veliki zid", širok oko 1,5 milijardi svetlosnih godina. Otkriće slične strukture "Zid Južnog pola", čiji prečnik iznosi oko 1,37 milijardi svetlosnih godina, dogodilo se prošle godine. Grupa galaksija "The Cloves-Campusano LQG" širok je 2 milijarde svetlosnih godina, a duplo širi je "Huge Large Quasar Group". Najveći je "Hercules-Corona Borealis Great Wall", otprilike se prostire na čak 10 milijardi svetlosnih godina.

"Džinovski luk" otkriven je u podacima "Sloan Digital Survey"-a. Lopez i njene kolege proučavali su svetlost kvazarnih galaksija - najsjajnijih galaksija u Univerzumu, osvetljenih aktivnim supermasivnim crnim rupama u njihovim centrima. Kada svetlost iz ovih galaksija prolazi kroz gas u međugalaktičkom prostoru, apsorbuju se određene talasne dužine. Spektralne apsorpcione linije koje nastaju u ovom procesu mogu da se koriste za mapiranje distribucije materije u Univerzumu. Koristeći ovu metodu, istraživači su primetili da se čini da su galaksije "Džinovskog luka" skupljene zajedno.

Čini se da detaljnija analiza to potvrđuje. Rezultati tima pouzdani su preko 99.9 procenata, ali još uvek postoji mogućnost da su to slučajne pojave. "Noćno nebo, kada se gleda u dovoljno velikom obimu, trebalo bi da izgleda isto, bez obzira na lokacije posmatrača ili pravce u kojima gledaju", rekla je Lopez i dodala da "Divovski luk" sigurno otvara više pitanja nego što daje odgovora.

 

***

Komentar

***

 

Prostor je homogen ne u stvarnosti nego u „jezgrima teorija“. Tek je Njutn 1687. stvorio naučni metod tj. teoriju saznanja. Kako je to izgledalo pre njega? Kepler je, na pr, tadašnju činjenicu o postojanju samo šest planeta u Sun­čevom si­ste­mu dokazivao pozivajući se na „matematičku harmoniju“, tj. pozivajući se na pravilne poliedre i sfere koje ih obuhvataju. Galilej i Dekart su mislili da priroda bez „matematičkog jezika“ ne bi mogla da funkioniše. Njutn je fiziku učinio autonomnom. Baveći se klasifikacijama trajektorija Njutn je uspeo da konstruiše veličinu (ubrzanje) čije menjanje po sebi ne sačinjava promenu, ali može o toj promeni da govori; došao je u situaciju da se izdigne iznad zdravorazumskog prostora prirodne promene  predhodnika - u jedan potpuno novi, apstraktan, meta-prostor, u kome je moguće davati fizička objašnjenja i kada nemamo kompletan opis stanja sistema. Za zdravo razumsko iskustvo prostor je ne­homogen i anizotropan, "laka tela dižu se u vis", a "teška tela pa­daju uvek na zemlju", "telo na koje ne dejstvuje ni­kak­va snaga /sila/ ostaje ne­po­kretno", za­tim da "sve što se kreće, jeste po­kre­tano ne­čim drugim“ i tsl. A sada kod Njutna "postoje isti principi za kretanje planete i padanje kamena na zemlju", a "tela mogu da padaju na zemlju sa jednakim ubrzanjem", samo u teoriji mogu da postoje reverzibilne promene, a prostor može da bude homogen i izotropan.

 

Zoran Stokić

20.06.2021.