Erozija zbog naslaga soli ubrzano uništava najstariju pećinsku sliku na svetu

 

 

SCITECH Autor:Hina/Reuters12. jun. 202108:22

Izvor: REUTERS/Abdul Rahman Muchtar

 

Pećinska slika na indonežanskom ostrvu Sulavesiju, za koju se veruje da je najstarija na svetu, ubrzano propada zbog erozije koju uzrokuju naslage soli, što je verovatno posledica klimatskih promena, upozorili su arheolozi. Slika grupe „therianthropa“ ili ljudi sa životinjskim karakteristikama, prikazanih kako kopljima i uz pomoć užadi love bradavičaste svinje i patuljaste bivole, otkrivena je u pećini 2017. godine i datira iz razdoblja od pre gotovo 44.000 godina.

 

Stručnjaci se sada utrkuju s vremenom da bi pronašli načine za očuvanje ovog neprocenjivoga umetničkog dela iz razdoblja pleistocena u arheološki značajnoj regiji Maros-Pangkep u Južnom Sulavesiju. „Bojimo se da bi ubrzana i snažna erozija mogla u potpunosti uništiti slike“, rekao je agenciji Rojters Basran Burhan, arheolog sa australijskog univerziteta „Griffith“, nakon što je proučio fotografije slike s Marosa.

 

Sve više temperature i El Ninjo doprineli su ubrzanoj kristalizaciji soli u pećini, rezultujući ljuštenjem slike, pokazala je studija australijskih i indonežanskih arheologa čiji su rezultati objavljeni u časopisu Scientific Reports. Dugotrajna suša u kombinaciji s obilnim monsunskim kišama stvorila je „vrlo povoljne“ uslove koji su pojačali kristalizaciju soli, navodi se u studiji. „Pigment koji čini sliku na zidu pećine ljušti se“, rekao je arheolog Rustan Labe, pokazujući fotografije slike na računaru na kojima se vide razmere ljuštenja u razdoblju između oktobra  2018. i marta 2019. Dokumentacija upućuje na to da se u roku od pola godine oljuštilo 1,4 kvadratnih centimetara slike.

 

Labe, koji radi u Centru za zaštitu kulturne baštine Ministarstva obrazovanja i kulture, rekao je da će arheolozi raditi u malim timovima da bi pomno nadzirali porast količine kristala soli i ostalih sitnih organizama na zidu pećine. „Sprečićemo i odmah ćemo se uhvatiti u koštac s faktorima koji mogu predstavljati pretnju ovome važnom delu naše istorije“, rekao je Labe. „Dosad smo pronašli više od 300 mesta praistorijske pećinske umetnosti na području Sulavesija i indonežanskog Bornea, a desetine ih pronađu svake godine. Ovo je područje ključno za razumevanje kognitivne i kulturne evolucije naše vrste“, istakli su australijski arheolozi.

 

 

***

Komentar

 

***

 

Za sada najstarija poznata pećinska slika je u pećini Maltravieso, Kaceres, Španija; datirana  je metodom uranijum/torijum na  64.000 g, doba neandertalca. Zanimljivo da ovim pećinskim slikama iz Indoneziji (u oko 300 pećina), satrost oko 44.000 g, odgovaraju slične pećinske slike iz istog perioda a nalaze se u Francuskoj i Španiji (u oko 350 pećina).  Smatra se da su to „najstariji slikoviti zapis pripovedanja i figurativne umetnosti na svetu“ - naravno to nije umetnost u današnjem smislu, pre će biti da su to prizori vezani za svakodnevne aktivnosti lova i tsl simbolički jezik koji govori o tehnikama lova, migracijama krda životinja. Takođe te bi “slike” mogle predstavljati prirodna reakcija na životnu sredinu, ili pak deo rituala prvih religija, svojevrsna “kopča” koja povezuje svet živih i svet  mrtvih; jer glavna funkcija religija je negiranje smrti. U ta vremena nastaje i jedan od najpoznatijih  tabua u svim društvima - tabu - rodoskrnavljenja (zabrana incesta). Danas znamo da to nije iz bioloških razloga (jer bi potomci bili genetski oštećeni), a nije ni iz psiholoških razloga (brojna teorije koje su nastale iz  brzopletih uopštavanja, sve se gledalo iz ugla seksa).  Intelektalni napredak nas je vodio ka sve boljim, uspešnijim, pravilima, zakonima (tu je bio i poneki tabu), koji  su nam povećavali šansu da preživimo, uspešnije smo  kreirali oruđa i uspešnije vodili svoja plemena.  Razlog  za pojavu  tabua rodoskrnavljenja  nalazi se u sferi sociologije, on čuva raznolikost  Homo  sapijensa, on postiče povezivanje ljudi, "prinuđuje" ih na saradnju - na stvaranje kopči  među - porodicama, plemenima,..., selima, ..., povećava se šansa za preživljavanje;  samo tako urduženi  mogli su rešavati brojne životne  probleme, uz pomoć puno ruku...

 

Zoran Stokić

12.06.2021.