Milan Marić: "Sada je došao na naplatu taj trend degradacije nauke"

 

Glumac Milan Marić je govorio o svojim ulogama, ali se u toku razgovora osvrnuo i na globalnu pandemiju i mišljenje koje populacija u Srbiji ima o vakcinama.

 

IZVOR: B92, PRVA TV NEDELJA, 30.05.2021. | 12:42 -> 13:25

 

Glumac se osvrnuo na trenutno stanje sa pandemijom koronavirusa i izjavio da smatra da je nastao jedan ozbiljan šum, kao i to da živimo u eri informacija i dezinformacija pa postoji konstantno bombardovanje informacijama. "Sada je došao na naplatu taj trend degradacije nauke, malo je porazno da u 21. veku verujemo vračevima i prorocima sa interneta, a ne naučnicima koji su ceo život posvetili svojoj profesiji" rekao je on.

Maribor, Beč, Ljubljanu i Beograd ujediniće jedna predstava. Roman "Te noći sam je video" Draga Jančara oživeće glumci regiona, koji će tekst predstave izgovarati svako na svom maternjem jeziku, a jedan od glumaca je Milan Marić. "Ovaj projekat mi je vera da se sve vraća u neko normalno stanje ,ropman je divan, priča je divna, a koprodukcija je između Slovenije, Austrije i Srbije, roman je fragmentalno napisan iz nekoliko delova pa će se raditi prvi deo u kojem sam ja, prvi deo na srpskom, drugi na slovenačkom, treći na nemačkom i četvrti će isto biti na slovenačkom" izjavio je Marić za TV Prva. Datum premijere se za sada još uvek ne zna, ali je planirano da bude u septembru, a da u oktobru i novembru bude u Beogradu, a kasnije u Beču. Marić je potvrdio da se u industriji filma i pozorišta poštuju sve propisane mere, kao i to da postoji protokol ulaska kako za glumce tako i za statiste. Tvrdi da se mere krše jedino u toku snimanja kada je neophodno da se maske skinu. "Trenutno se pripremam za snimanje treće sezone "Državnog službenika", do sada je bila zimska sezona a sada prebacujemo i na leto", rekao je Marić.

 

Opširnije u videu:

https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2021&mm=05&dd=30&nav_category=1864&nav_id=1866195

 

 

***

Komentar

***

 

Puno ostrašćenih komentara. Kada je moja generacija studirala mi smo bili vođeni Volterovim idejama da bez "intelektualnog napretka nema ni moralnog napredka", te da nas ka rešenju problema i opštem boljitku mogu voditi principi: pogrešivosti (da smo kao ljudi pogrešivi), razumne rasprave i približavanja istini. Bez obzira šta je ko od nas studirao (struka za struku) - humanističko obrazovanje se podrazumevalo. Smatrali smo tada da nije moguće biti intelektalac, bilo kog zanimanja, ako pri tome nisi i humanistički vaspitan. Od 1990. najviše je postradalo obrazovanje, i opšta kultura; nauka, humanistička kultura, su nerazumno postali opozicija nacionalnom, kao nešto što bi nas "rasrbilo". "Pedagoška" funkcija nauke u našem svakodnevnom životu, je nestala - a to je bitno uticalo na naš proces mišljenja i zaključivanja. Naučna empirijska metodologija za svakoga od nas je najbolji "bukvar", ne zato da bismo bili naučnici - nego da bismo bili građani - da bi smo bili uspešni u svojim poslovima, planiranjima.

 

Zoran Stokić

1.06.2021.