Gosti N1: U Srbiji ne možemo ni Orvelovu 1984 da izvedemo kako treba

 

VESTI Autor:N1 Beograd10. jul. 202210:40 > 10:5511 komentara Izvor: TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

 

Ana Nedeljković i Nikola Majdak, autori animiranih filmova "Rabbitland" (2013), "Neputovanja" (2018) i poslednjeg "O novcu i sreći", u kojem se aktuelnom temom ekonomije bave kroz distopijski svet hrčaka koji žive i vredno rade u Hrčkolendu, savršenoj državi sa savršenom ekonomijom, kažu da istovremeno imaju i sreću i nesreću da kao umetnici žive u Srbiji, što nosi široki spektar problema, ali i "jednu jako divnu stvar - imamo inspiraciju na svakodnevnom nivou". Njihov film o Hrčkolendu, u kojem BDP konstantno raste, ne postoji nezaposlenost, a 100 posto stanovništva se izjašnjava da je srećno, svojevrsna je aluzija na život u Srbiji, gde, kako navode, postoji sličan narativ - u medijima se govori o konstantnom ekonomskom napretku, ali kad izađete na ulicu ili odete u prodavnicu, vidite sasvim drugačiju situaciju.

Ali, kao i svaki pokušaj nasilnog uređenja savršenog društva, svet hrčaka ima i svoju mračnu stranu, a kako Nedeljković pojašnjava – „sreća je tu i ekonomija napeduje, a to što (hrčci) imaju podočnjake i malo deluju depresivno – samo je trenutni trend“. Slično je, kako ocenjuje, i sa situacijom u Srbiji.

 „Pogledate izvesne medije, pročitate da je sve super, razne teorije zavere na društvenim mrežama koje sve to pospešuju, a onda izađete na ulicu i vidite sasvim drugačiju situaciju, mnogo zombija koji hodaju ulicama, uđete u prodavnicu i utvrdite da je sve poskupelo 30-40 odsto. Treba izaći na ulicu, pogledati kroz prozor i zapitati se zašto ljudi deluju umorno i zgužvano“, navodi Nedeljković u Novom danu na TV N1.

Dodaje da je potrebno da se „ljudi otkače od verovanja u davne mitološke prošlosti i iluzorna prijateljstva“ i da je neophodno baviti se i odgovornošću.

Nesumnjivo, smatra ona, da ima pojedinaca koji su odgovorni za neke stvari kada se radi i o problemima sa ekonomijom, kao i na političkom nivou, ali sa druge strane treba se pozabaviti i kolektivnom odogovornošću.

„Mi se svaki dan skoro sa nečim složimo, mi učestvujemo u kolektivnom eksperimentu kuvanja žabe, u suštini mi na neki način učestvujemo. Način da se to delimično promeni je da prestanemo da klikćemo ‘slažem se'“, poručuje Nedeljković.

Majdak: Imamo gomilu afera, a samo klimamo glavom

Majdak kaže da ponekad misli „da smo kao bubašvabe, navikli smo se na sistem koji jako dugo traje u različitim oblicima“.

„Imamo gomilu afera, a mi samo klimamo glavom. Mi se previše bavimo tuđim stvarimo, kažemo da smo za Rusiju, za nešto drugo, mi zapravo nismo ni za šta. Gubimo vreme na budalaštine… Bitno je da čovek bude informisan, ali on mora da bira… Previše se delimo na neke stvari, a ne gledamo naše interese, treba da budemo prijatelji i sa jednima i sa drugima. Pola ljudi nije bilo ni na Kosovu, ni u Rusiji, tako da pričaju budalaštine zasnovane na informacijama koje dobijaju iz novina“, ocenjuje Majdak.

Dodaje da uvek treba reagovati, ali da se treba okrenuti sebi i bližnjima, navodeći da to nije bežanje od stvarnosti.

Kaže i da non-stop oko nas imamo neke konflikte i „te varnice će non-stop da budu“.

„Neki su protiv NATO, a žive u NATO zemljama. Kako sagledati taj nacionalni ponos i te NATO zemlje u kojima žive mnogi naši sugrađani“, pita on.

Nedeljković: Patimo od fiktivnog patriotizma i pravoslavlja

Nedeljković ukazuje da patimo od mitova fiktivnog patriotizma, fiktivnog pravoslavlja, ističući da treba raditi na promeni obrazovnog sistema i učenju dece da kritički razmišljaju.

„U klasičnoj distopiji postoji veliki brat, on ima master plan – da se stanovništvo dovede na taj plan da bude poslušno, i da onda veliki brat na osnovu toga profitira. Ono što se dešava u Srbiji, bojim se, nije klasična distopija, ovde se sve toliko raspada da mi ne možemo ni Orvelovu 1984 da izvedemo kako treba“, kaže Nedeljković i dodaje da je „ovo haotičan sklop sitnih ličnih interesa koji se prepliću“.

O postupku rehabilitacije Nikole Kalabića, nekadašnjeg komandanta Gorske garde Jugoslovenske vojske u otadžbini, odgovornog prema odluci Državne komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača tokom Drugog svetskog rata za, između ostalog, ubistva više od 70 meštana u selu Drugovac krajem aprila 1944, Nedeljković ocenjuje da „u zemljama koje imaju ozbiljne ekonomske probleme i gde većina ljudi ne može od plate da pokrije životne troškove, ljudi na neki način moraju da grade sebi, nažalost, jako čudne identitete“.

„Bojim se da iz frustracije ljudi pokušavaju da promene istoriju, pronađu sebi fiktivnog neprijatelja i fiktivnu državu koja će ih spasiti. To ide iz potpunog osećaja ekonomske i životne nemoći da se ljudi vezuju za fiktivne svetove. Zašto se ne vezuju za ‘Ratove zvezda’ a vezuju se za četnički pokret – to je pitanje na koje nemam odgovor“, kaže Nedeljković.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Ako empirijska praksa nije sudija naših tvrđenja nema napretka nego samo očuvanja statusa qvo. Ovim mladim autorima poručujem, ako hoćete da nam bude bolje, morate napraviti korake kako da pobedite inerciju 700 godišnje inerciju despotske tradicije (vizantisko/osmansko/komunistička). Od despotskog - Sumera do Srbije, Putinove Rusije – mehanizam eliminacije (sprečavanja kritike) u "zatvorenim društvima" je isti, dok se vodi neki “rat” centralna vlast - “uklanja” ličnosti - za koje “smatraju” da ih svojom kritikom mogu ugroziti. Odsustvo kritike vodi - suženju perspektive - iluzijama i samoobanama; problemi se ne rešavaju (uspešno) nego se guraju pod “tepih”, haos se vremenom uvećava! Matrica "otvorenog" građanskog i "zatvorenog" despotskog društva nastale u prošlosti kod "mnogobrojnih" Sumerana, Egipat, Kina i "malobrojnih" antičkih grka. Sumerani, Egipat, Kina - mega države - bile su moguće samo uz neophodne poslove holističkog planiranja - navodnjavanja tj. mega poslova, koje su bili vođeni "bičem birokratije". Antički grci, kao malobrojni, napravili su - novo oruđe socijalnog organizovanja - koje je optimalno za malobrojne narode. Nema razloga da i Srbija poput drugih naroda u Evropi ne koristi tu tradiciju "otvorenog" građanskog društva. Svako može da vidi da despotska Srbija nije u stanju da preživi, nema razloga (racionalnog) zašto bi nastavili da kršimo sociološke zakone.

 

Zoran Stokić

10.07.2022.