U Francuskoj parada povodom Dana pada Bastilje

 

SVET Autor:Beta14. jul. 202212:04 > 12:298 komentara

Dan pada Bastilje, Pariz, paradaIzvor: REUTERS/Sarah Meyssonnier

 

Preletom aviona akrobatske grupe francuskog ratnog vazduhoplovstva, koji su tradicionalno obojili nebo u plavo, belo i crveno, počela je vojna parada u čuvenoj aveniji Jelisejskih polja u Parizu, povodom državnog praznika, Dana pada Bastilje

Predsednik Francuske Emanuel Makron predsedava svečanostima u prisustvu članova vlade i vojske, a sa tribine na Trgu Konkord u društvu visokih državnih zvaničnika prati paradu.

Ovogodišnji slogan parade je „Deljenje plamena“, a očekuje se učešće oko 6.400 ljudi koji će marširati duž avenije Jelisejskih polja, od Trijumfalne kapije do Trga Konkord.

Među učesnicima biće pripadnici kopnene vojske, mornarice, vazduhoplovstva, policije, žandarmerije, vatrogasne službe, konjice, kao i pripadnici Legije stranaca. Parisko nebo će nadletati 65 aviona i 26 helikoptera.

Predviđeno je učešće bretonskog muzičkog ansambla Bagad de Lan-Biue sa 30 muzičara koji sviraju gajde, udaraljke i druge instrumente. Taj ansambl predstavlja francusku mornaricu na domaćim i međunarodnim dogadjajima.

U delu parade pešadije biće odata počast narodima istočne Evrope, kao i pripadnicima raznih vojnih škola iz cele Francuske.

Makron će po završetku parade dati intervju najvećim televizijama – TF1 i Frans 2 (France). Njegovo poslednje televizijsko obraćanje bilo je 22. juna, posle drugog kruga parlamentarnih izbora na kojima su njegovi centristi osvojili najviše glasova, ali ne i apsolutnu većinu.

Tokom večeri planiran je vatromet kod Alfelove kule. Vatrometi će biti organizovani u mnogim gradovima Francuske.

Praznik se slavi se u znak sećanja na rušenje Bastilje, zloglasne pariske tvrđave – zatvora, 14. jula 1789. To je bio jedan od ključnih trenutaka Francuske buržoaske revolucije.

Pad Bastilje predstavlja simbol kraja apsolutističke monarhije i jedinstva nacije. Posle toga, 26. avgusta 1789, usvojena je Deklaracija o ljudskim i građanskim pravima. Tom deklaracijom su kasnije utemeljene francuske nacionalne vrednosti – sloboda, jednakost i bratstvo (Liberte, Egalite, Fraternite).

 

 

***

Komentar

***

 

 

Revolucije koje su promenile svet  pored  francuske revolucije  -  "naučna revolucija" koju je stvorila Njutnova knjiga "Principija" 1687.; engleska "industriska revolucija" počev od 1760.; "američka revolucija" 1775. ("....da su svi ljudi po prirodi podjednako slobodni i nezavisni..."). Na pojavu američke revolucije najviše su uticale -  engleska  Deklaracija o pravima iz 1689., kojom je formalno okončana vladavina kralja Jakova II, kao i Lokova rasprava o vladi! Uticaj  (dejstvo) na svet, pre francuske revolucije su uveliko izazvale ova pomenute revolucije: naučna , industriska i američka. Zaborvlja se da je američka, na primer, inspirisala mnoge slične dokumente u drugim zemljama, od kojih je prva bila Deklaracija ujedinjenih belgijskih država iz 1789.

 

*

 

Francusku himnu "La Marseljeza" je "stvorio" (plagirana je njegova muzika)  jedan italijan Giovanni Battista Viotti – "Tema e variazioni in do maggiore" 1781.

 

https://www.youtube.com/watch?v=zxc_wpcPFlQ

 

 

Zoran Stokić

14.07.2022.