Sjajni meteor osvetlio nebo iznad Hrvatske

 

SCITECH Autor:Hina25. jul07:14 Izvor: Shutterstock

 

 

Sjajni meteor, koji je u subotu uveče osvetlio nebo iznad Hrvatske, nije neuobičajena pojava, a putanja je bila paralelna s obalom srednje Dalmacije, tako da bi čak i da je nešto meteorita preostalo, vrlo verovatno završilo u more, objavio je u nedelju uveče Hrvatski astronomski savez (HAS).

HAS je u u subotu uveče dobio brojne dojave o preletu vatrene kugle negde iznad srednje Dalmacije, a kamere Hrvatske meteorske mreže (koje rade u sklopu Globalne meteorske mreže ) zabeležile su tu nebesku pojavu.

Gledano sa Zvezdanog sela Mosor, vatrena kugla bila je sjajna poput mladog Meseca, dok je sa 270 kilometara udaljenog Jankovca njen sjaj bio značajno manji.

Rezultati obrade snimaka objašnjavaju da je pojava izazvana sporadičnim meteoroidom asteroidnog porekla, koji je svoj svetli let započeo na 91,8 kilometara visine nad tlom uz ulaznu brzinu od 20,6 kilometara u sekundi. Posle leta od 6,8 sekundi meteor je prestao da svetli na visini od 40,4 kilometara pri brzini od oko pet kilometara u sekundi, što ukazuje na to da nije preostalo ništa od izvornog materijala, dakle nema nikakvih mogućih meteorita, saopštio je Hrvatski astronomski savez.

Putanja meteora je bila paralelna s obalom srednje Dalmacije, tako da bi čak i da je nešto meteorita preostalo vrlo verovatno završilo u more, dodaje se u saopštenju.

Ovakve pojave nisu neuobičajene, i očekujemo da će tokom letnjih meseci biti još ovakvih dojava usled činjenice da mnogo više ljudi ovih dana vreme večernjih i kasnih noćnih sati provodi na otvorenom, istaknuto je iz HAS-a.

 

 

***

Komentra

***

 

 

 

1751. pao je u Hrvatskom zagorju (Hrašćina) metalni metorit  težak oko 40 kg. Nakon pljuska Leonida 1833. i dokazivanja periodičnosti Leonida i Perseida, Giovanni  Schiaparelli  je počeo sa izračunanjem orbitalnih elemenata meteora;  1866. je pokazao vezu između kometa i meteorskih rojeva.  Kada se kometa suviše približi  Suncu, Veneti, Saturnu  usled velikih gravitacionih sila ona  biva  "izdrobljena" u brojne male stenovite komade – "rojeve meteora" (u početku nastajanja jedno vreme prate liniju putanje komete) - kada uđu u Zemljinu atmosferu od trenja kroz vazduh se užare i postaju vidljivi. Tamni oblak međuzvezdane prašine (delom iz pramaterije) kroz koju Sunce prolazi pri galaktičkoj rotaciji stvorio je (i stvara) jata, oblake, planetoida, kometa i asteroida. Halej  je za kometu iz 1682 koristeći Njutnovu teoriju pokazao da ima putanju elipse (izdužene), da je bila ovde 1531., 1607.,...,  te da će se ponovo vratiti 1759 . tj. da se "vraća" svakih 76 god. Halejeva kometa stvara meteorski roj Orionida, koji nastaju od ostataka njegovog repa (iako se kometa vidi svakih 76 god, njegovi ostaci - svakog oktobra - uzrokuju kišu meteora. Uprkos svojoj veličini i sjaju komete imaju malu masu (raspoređenu na veliku zaprminu) pa imaju malu prosečnu gustinu. Halejeva kometa ima masu 30 milina tona; imaju veoma veliku brzinu 40-50 km/s; otada se sa sve većom sigurnošću izračunavaju putanje kometa koje se pojavljuju, a svake godine se pojavi jedna ili više nih do tada ne posmatranih  (najzanimljivije su periodične)  većina kometa veoma retko je vidljiva golim okom, njih kao i meteorite mogu pratiti i amateri, premda je radar veoma koristan.

 

*

 

Arheolozi su dokazali da se „meteoritsko gvožđe“ već u 5 milenijumu p.n.e. koristilo za izradu nakita i oružja na teritorijama današnjeg Irana; u Egiptu su u 4 milenjumu p.n.e. to meteorisko gvožđe koristili za vrhove koplja. Hijeroglifski zapisi iz 2. veka p. n. e. govore o „crvenom balonu s neba“, što se odnosi na meteoritsko gvožđe. Gvožđe se tada nije dobijalo livenjem ili topljenjem rude  gvožđa, nego se obrađivalo na način na koji se obrađivao kamen.

 

Zoran Stokić

26.07.2022.