Pešić: Ideje Druge Srbije su umrle

 

 

VESTI Autor:Danas, FoNet27. jul08:53 > 09:4789 komentara Izvor: N1

 

 

Jedini pravi naslednici antiratnih ideja i nemirenja sa zločinima danas su samo Žene u crnom, dok je Liberalno demokratska partija (LDP), kao poslednja stranka koja je zagovarala građanske ideje Druge Srbije, praktično izdala te ideje i nestala sa političke scene, izjavila je za "Danas" sociološkinja Vesna Pešić.

Kaže i da rukopis te Druge Srbije i dalje živi kroz pisanje Peščanika i podseća da građanisti nikada nisu predstavljali neku veliku silu.

Okupljali su se najpre u Građanskom savezu Srbije (GSS), čiji je predsednik nekoliko puta zaredom bila Vesna Pešić, a potom i Goran Svilanović.

Odlaskom Vesne Pešić za ambasadora u Meksiko i Svilanovića za šefa diplomatije, GSS je polagano nestajao, a članovi su se rasuli po nekim drugim strankama i pokretima. Dobar deo je prešao u Demokratsku stranku, a drugi u LDP.

Pešić i danas misli da je „Čeda Jovanović, lider LDP, bio projekat Bebe Popovića, iako je dugo pokušavao da se nakači na ideju građanske Srbije“.

„Naposletku Jovanović izdao čitavu građansku stvar i prišao Vučiću“, ukazala je Pešić i napomenula da je uz lidera LDP „ostala Latinka Perović koja nije nikada ništa progovorila protiv njega“.

“U pravu je Bora Ćosić kada kaže da je Druga Srbija, nastala u Beogradskom krugu nezavisnih intektualaca, umrla sa Radetom Konstantinovićem, Srđom Popovićem, Borkom Pavićević, Nebojšom Popovim, Lazarom Stojanovićem“, zaključila je Pešić.

Nekadašnji lider Socijaldemokratske unije (SDU) Žarko Korać smatra, međutim, da Druga Srbija nije nestala, samo više nije institucionalno okupljena i objašnjava da je došlo do smene generacija i sada se naravno očekuje od mlađih ljudi da brane ideje demokratskih principa i antinacionalizma.

Imamo Građanski demoratski forum, koji je najbliži tome, ali je cela politička scena, čini se, pomerena ka nacionalnom i udesno, ocenio je Korać za Danas, ali je istakao da ne bi ipak delio toliki pesimizam.

Dovoljno je čitati list Danas da vidite te neke druge ljude koji brane vrlo važne principe za Srbiju. Iako, priznajem, na političkoj sceni ima vrlo malo stranaka koje brane te građanske opcije, kaže Korać.

Žujović: Druga Srbija nije i drugačija Srbija

Druga Srbija često nije i drugačija Srbija, već ljudske mane, sujete, kompleksi, frustracije i nerealna slika o sebi i svetu na kraju koštaju i samu ideju, izjavio je za Danas jedan od poslednjih viđenijih članova LDP Đorđo Žujović.

Žujović napominje da je Druga Srbija stil života i neko će reći, krik protiv ludila i zla u ove tri protekle decenije, malo sklonište za one koji ne mogu pronaći istomišljenike i sa njima se sporazumeti.

On se ne slaže sa tezom da je Druga Srbija definitivno umrla i naglašava da je pojedinim apologetama koji su napravili karijere na tome što su navodni predvodnici tih ideja davno bilo potrebno reći hvala i doviđenja, uz nikad zaboravljena sećanja na zasluge i činjenja.

Međutim, njihova često sebičnost i kratkovidost nisu danas od pomoći, naprotiv”, ističe Žujović.

 

 

***

Komentar

***

 

Brojno mali narodi (poput našeg) mogu nestati usled spoljnih činioca (vodeći lošu spoljnu politiku, ratničku) ali mogu nestati i ako nisu u stanju da stvaraju nove društvene forme i novu kulturu. Kada kulturu počnu smatrati tradicijom, "ono što je bilo pre" – nestajemo. Srbiji nema spasa ako njena budućnost ne bude poverena istinski savremenim ljudima, i to onima koji pod sobom osećaju damare istoriskih naslaga u podzemlju, koji poznaju prednosti  savremenog načina organizacije države i odbijaju od sebe sve što je arhajično despotsko. Potreban nam je celokupni sociološko–istorijski uvid u našu despotsku prošlost da bi videli možemo li joj uteći, a ne potonuti u njoj – kao od 1990-2022. kada se dogodilo nekoliko metamorfoza desposkog sistema!

 

*

 

 

Kada se nepoštuju empirijske činjenice to je to. Kada su ih građani '90 podsetili na činjenicu da je Vizantija, Osmansko carstvo, Komunizam - oblici despotskog sistema – da postoji  sociološka inercija – te da ako ne savladamo vekove atavizma – neće biti dobro, naša elita (prva, druga) je smatrala da je to nevažno; jer svi su oni proizašli iz Hegelovog šinjela. Ono što je Karl Poper zapazio za političare, kod nas možemo primeniti i na celokupnu našu elitu (ne samo političku, nego i kulturnu, pa čak i naučnu) – u politici "marksističko krajnje levo krilo, i konzervativni centar, i fašistička krajnja desnica zasnivaju svoju političku filozofiju na Hegelu". Ako se “činjenice ne slažu sa (MOJIM) ‘mišljenjem’ to gore po činjenice”(!) Nema goreg opijuma za elitu (i narod) nego u Hegelovom tvrđenju da "ONO ŠTO JE UMNO JESTE  STVARNO, A ONO ŠTO JE STARNO JESTE UMNO"! Umesto da je težište, nove SRPSKE državnosti/društva,  bilo na empirijiskom -  težište je, za tih 200 g, bilo na "trećem oku" i "prečicama" – svetlu budućnos  će nam doneti astralno/iracionalno, kakva empirija kakvi bakrači! Tzv naša desnica je i '90 (kao i danas) tvrdila da je nevažno što su Nemanjići izabrali despotsku Vizantiju (zlatne kašike) a ne parlamentarizam/gradske fakultete; naša levica je i '90 (i danas) da nije tačno da je Komunizam oblik despotskog sistema! Posledica? Od '90 događaju nam se neprestalne metamorfoze despotskog sistema. Korać se vara, nema više ko u Srbiji da uči nove generacije šta je građansko društvo; broj građana je sada sveden na zanemarljiv broj – ostvaren je glavni cilj crveno/crne koalicije – ništa lakše nego vladati podanicima (kao u Vizantiji, Osmanskom carstvu i Komunizmu). Sve se to odlučivalo '90.

 

*

 

Sva tzv nezavisna glasila (pisana, elektronska) kao i zvanična glasila (glasila prve, druge, bilo koje Srbije) 1987-1997 nisu htela da objave ni jedan tekst (poslao samo oko 100 tekstova, tipa "Nauka i demokratija – Vizantija i Zapad"); čak ni "Republika" N.Popova. Gde živi Pešićka/Korać? Pa, moja malenkost, nije mogla studentima (na matičnom fakltetu) da održi nijedno predavnje (1990-2020), na primer, koje bi se bavilo opštom kulturom (istrijom nauke i tehnike, istorijom ideja, teorijom saznanja); osim redovne nastave sve drugo je bilo zabranjeno – ako nisi dobio imprimatur "službe"(nisi za Slobu/Koštinicu/Tadića/Vučićatebi nema imprimatur). Tako je bilo 33 g u celoj Srbiji u bilo kojoj instituciji (državnoj i neformalnoj) – zato sada imamo "studente" (drveno-gvožđe") koji ; nisu želeli (većinski) da se vakcinišu (ne veruju nauci); to je kao kada bi imali popa koji ne veruje Bibliji. "Studente" i opšte mlađe ljude koji misle da je bavljene politikom nešto zlo i naopako, da je građansko društvo neka Zapadna uidurma/podmetačina koja bi uništila Srbiju, njihovi stavovi iz sociologije su analogni onome kao - kada bi - u astronomiji tvrdili da je Zemlja ravna ploča.

 

Zoran Stokić

27.07.2022.