Naučnici su otkrili novu vrstu ribe, a u njoj se nalazi nešto jako neobično

 

SCITECH Autor:Novi list19. avg 202207:521 komentar Izvor: Pixabay

 

Naučnici koji su istraživali more kod Grenlanda došli su do jednog jako neobičnog otkrića. Naime, dok su bušili duboko u santu leda otkrili su ribu čijim venama teče - svetleći zeleni antifriz. Kako kažu, one su se prilagodile životu u ekstremnim uslovima.

Mladi šareni puž (Liparis gibbus) sadržao je najviše nivoe proteina protiv smrzavanja ikad zabeležene kod riba. Kao što antifriz pomaže da se reguliše temperatura motora automobila u ekstremnim uslovima, određene vrste riba evoluirale su i imaju sličnu zaštitu, posebno one koje žive u hladnim staništima kao što su polarne vode Grenlanda.

“Proteini antifriza lepe se na površinu manjih kristalića leda i sprečavaju ih da prerastu u velike kristale” rekao je koautor istraživanja Dejvid Gruber, naučni saradnik u Američkom prirodnjačkom muzeju i ugledni profesor biologije na Gradskom univerzitetu u Njujorku.

„Ribe sa severnog i južnog pola samostalno su razvile te proteine“, navodi.

Proteini protiv smrzavanja prvi put su otkriveni u nekim antarktičkim ribama a pre gotovo 50 godina. Za razliku od određenih hladnokrvnih vrsta gmizavaca i insekata, ribe ne mogu preživeti ako im se zalede telesne tečnosti, jer to može uzrokovati stvaranje zrnaca leda unutar njihovih ćelija i doslovno ih pretvoriti u sladoled.

“Činjenica da su se ovi proteini protiv smrzavanja razvili u nizu različitih i nepovezanih ribljih loza pokazuje koliko su ključni za preživljavanje tih organizama u ektremnim staništima”, rekao je drugi koautor istraživanja Džon Sparks, kustos Odeljenja za ihtiologiju, piše LiveScience

“Ribe puževi proizvode proteine ​​protiv smrzavanja kao i svaki drugi protein u svom organizmu, te ih zatim izlučuju u krvotok”, rekao je Gruber. “Puž je jedna od retkih vrsta riba koje su živele među santama leda, u pukotinama. Bilo je iznenađujuće da tako sićušna riba može živeti u tako ekstremno hladnom okruženju, a da se ne smrzne”, kazao je.

Takođe je retkost da arktičke ribe pokazuju biofluorescenciju, što je sposobnost pretvaranja plave svetlosti u zelenu, crvenu ili žutu svetlost, budući da na polovima postoje dugotrajna razdoblja tame, posebno zimi.

Ova karakteristika obično se nalazi kod riba koje plivaju u toplijim vodama, a ovo je i prvi slučaj kako je vrsta arktičke ribe pokazala ovakvu vrstu prilagođavanja, prenosi Novi list.

Ovaj zapanjujući nivo proizvodnje antifriza mogao bi da pomogne ovoj vrsti da se prilagodi životu u okolini ispod nule, navodi se u izveštaju. Takođe, postavlja se pitanje što će se dogoditi s puževima ako se temperature okeana povećaju kao rezultat globalnog zagrevanja.

“Zbog brzog zagrevanja voda na Arktiku, ove vrste prilagođene hladnoj vodi takođe će se morati takmičiti s ribama prilagođenima toplijim vodama koje mogu migrirati na sever i preživeti na višim geografskim širinama” rekao je Sparks.

“U budućnosti proizvodnja proteina protiv smrzavanja možda više neće predstavljati prednost u opstanku”, zaključio je.

 

***

Komentar

***

 

Da bi opstali kao bića, u igri je i lokalno i globano. Lokalno - u svakodnevnom životu, svi primećujemo da od naše "brzine" reagovanja (često u deliću sekunde) zavisi naš opstanak. Ali geni nemaju tu brzinu reagovanja, oni deluju na duge staze, deluju veoma usporeno. Globano - geni deluju, kodiranim uputstvima - upravljaju sintezom proteina, tako oni grade embrion, mozak, bilo šta. Potrebno je da više meseci kodiraja proteinskim lancima da bi nastao, na primer, embrion. Kad se izgradi neka živa mašina za preživljavanje, učinak izgradnje uvek leži u budućnosti; opasnosti i teškoće vrebaju u budućnosti. Geni - "kao da" -  se bave simulacijom budućih stanja događanja. Sama simulacija je samo jedan od načina predviđanja budućnosti; ni jedna simulacija ne može predvideti ono što će se stvarno dogoditi, ali se ipak čini, da je ta metoda uspešnija od preživljavanja organizama koji koriste neposredno metod  "pokušaj/greška". Kad bi se arktička klima promenila takvom brzinom (odjednom) da se beli  medvedić odjednom rodi  u tropskom ambijentu, predviđanja  gena (život u hladnom okolišu, krzno i tsl) pokazalo  bi se pogrešno  i beli medvedi bi izumrli.  Homo sapijens  za razliku od drugih vrsta (vezane su samo za jednu ekološku nišu) ima sposobnost izgradnje različitih ekoloških niša preživljavanja; ukoliko tu svoju prednos ne anulira svojmo malignom agresijom, koja ne samo što bi mogla da uništi vrstu Homo sapijens, nego i sav živi svet na Zemlji.

 

Zoran Stokić

19.08.2022.