Napad na Salmana Ruždija: Slavni pisac uboden nožem u vrat u državi Njujork, možda ostane bez oka

 

Policija države Njujork saopštila je da je Ruždi uboden u vrat i da je helikopterom prebačen u lokalnu bolnicu, a da je napadač priveden.

 

IZVOR: BBC SUBOTA, 13.08.2022. | 18:33 -> 13:20 Getty Images

 

Pisac Salman Ruždi, koji je godinama dobijao pretnje smrću posle objavljivanja romana "Satanski stihovi", napadnut je na bini u američkoj državi Njujork. Ruždi je najmanje jednom uboden nožem u vrat i stomak, saopštile su vlasti. Helikopterom je prebačen u bolnicu u Eriju u Pensilvaniji.

Agent 75-godišnjeg Salmana Ruždija rekao je da "vesti nisu dobre". Na respiratoru je i ne može da govori, saopštio je Endrju Vajli. "Salman će verovatno izgubiti jedno oko; nervi u ruci su mu prekinuti, a jetra je izbodena i oštećena", rekao je njegov agent. Policija još nije potvrdila nijedan motiv . Istražuje i sadržaj ranca i elektronskih uređaja pronađenih u centru. Radikalni islamisti su godinama pretili smrću Ruždiju zbog "Satanskih stihova", romana objavljenog 1988.

Policija je uhapsila osumnjičenog po imenu Hadi Matar (24) iz Fervjua u Nju Džersiju. Osumnjičeni je istrčao na binu i napao Ruždija i sagovornika u obrazovnom centru Čauatakva. Ruždi je helikopterom prebačen u lokalnu bolnicu. Na konferenciji za novinare, policija je saopštila da su osoblje i publika munjevito reagovali, hvatajući napadača koji je potom uhapšen.

Voditelj, koji je bio sa Ruždijem na sceni, Henri Ris, zadobio je lakšu povredu glave i prebačen je u lokalnu bolnicu. Linda Abrams, posmatračica iz grada Bafala, rekla je za Njujork tajms da je uprkos tome što su ga savladali, napadač nastavio da pokušava da nastavi napad na Ruždija. "Trebalo je pet muškaraca da ga odvuku, a on ga je i dalje ubadao nožem. "Bio je vrlo besan, gnevan", rekla je Adams.

Mark Somer, novinar Bafalo njuza, razgovarao je sa očevicima.

Napadač se pojavio iz publike noseći crnu masku, skočio na binu i napao Ruždija, rekao je Somer za BBC. Ubrzo posle toga je desetak gledalaca skočilo da pruži Ruždiju prvu pomoć i savlada napadača. Pisac je ležao oko pet minuta pre nego što mu je pružena pomoć. Somer kaže da Ruždi obično putuje bez velikog obezbeđenja.

"Bukvalno je u roku od nekoliko sekundi posle početka programa napadač izjurio na scenu." Doktorka koja je prisustvovala događaju na kome je Ruždi govorio, rekla je za američki list Njujork Tajms da je pružila piscu pomoć posle napada. Rita Lendmen rekla je za Tajms da je Ruždi nekoliko puta uboden, računajući i ranu na desnoj strani vrata.

Ona je dodala je pisac ležao u lokvi krvi. Ruždi je disao, pa nije bilo potrebe za veštačkim disanjem."Ljudi su govorili da ima puls", dodala je doktorka.

Podrška kolega: "Samo neka je dobro Na vest o napadu na Ruždija reagovale su i njegove kolege koje su na društvenim mrežama podelile poruke podrške piscu. Stiven King, koji je pružio podršku Ruždiju kada je dobijao pretnje, napisao je na društvenoj mreži Tviter da se nada da je kolega dobro. Osim čuvenog pisca horora, i Nil Gejmen, popularni pisac naučne i epske fantastike i strip scenarista, reagovao je na Tviteru."U šoku sam kada sam čuo da je Salman Ruždi napadnut, on je dobar čovek i nadam se da će biti dobro", napisao je Gejmen.

Ko je Salman Ruždi?

Ovaj književnik, rođen u Indiji, svetsku slavu stekao je zahvaljujući romanu "Deca ponoći" 1981. Taj roman prodat je u više od milion primeraka samo u Velikoj Britaniji. Ali zbog četvrtog romana, "Satanski stihovi" iz 1988, Ruždi je bio primoran da se skriva devet godina.

Nadrealistički, postmoderni roman izazvao je bes među nekim muslimanima, koji su smatrali da je njegov sadržaj bogohuljenje, a u nekim zemljama je bio zabranjen. Godinu dana posle objavljivanja ove knjige, iranski vrhovni vođa ajatolah Homeini pozvao je na ubistvo Ruždija i ponudio nagradu od tri miliona dolara.

Desetine ljudi poginulo je u nasilju koje je usledilo posle objavljivanja romana, a stradali si i prevodioci dela. Nagrada za Ruždijevu glavu je i dalje na snazi, iako se iranska vlada distancirala od Homeinijevog dekreta. Autor, koji ima britansko i američko državljanstvo, glasni je zagovornik slobode izražavanja i branio je roman rad nebrojeno puta.

Njegovo pojavljivanje na događaju državi Njujork, bilo je prvo u seriji od sedam predavanja čiji je domaćin bila neprofitna organizacija. Analiza Alima Makbula, urednika sekcije Religija. Iako ne znamo motivaciju napadača na Salmana Ruždija, ovaj čuveni pisac dobija pretnje smrću više od 30 godina, otkako je objavio Satanske stihove.

Ruždi je rekao da je glavni cilj tog romana bio da se ispita iskustvo imigranata, ali su neki muslimani bili uvređeni prikazima proroka Muhameda i preispitivanje Kurana kao Božje reči. Ova knjiga je prvo bila zabranjena u domovini autora, Indiji, a zatim u nekoliko drugih zemalja pre nego što je iranski ajatolah Homeini izdao fatvu. Fatva je pozivala na ubistvo svih koji su učestvovali u objavljivanju knjige i nudila nagrade onima koji bi učestvovali u ubistvima. Ona nikada nije formalno ukinuta.

Salman Ruždi se izvinio muslimanima, ali se skrivao narednih 10 godina. Iako je pisac do sada izbegao fizičku povredu, drugi povezani sa knjigom nisu, jer je njen norveški izdavač bio upucan i teško ranjen početkom 1990-ih, a japanski prevodilac izboden na smrt. Iranski mediji ponudili su nagradu za Ruždijevo ubistvo 2016.

Iranski državni mediji saopštili su 2016. da će dati dodatnih 600.000 dolara kao nagradu za ubistvo Salmana Ruždija, javila je tada novinska agencija Rojters. Na 27. godišnjicu prvobitnog poziva za ubistvo pisca, iranska novinska agencija Fars objavila je spisak od 40 novinskih kuća koje su ponudile nagradu - a sam Fars je izdvojio 30.000 dolara. Dok se iranska vlada distancirala od Homeinijevog dekreta, Rojters je 2016. izvestio da su iranski ultrakonzervativci saopštili da je on neopoziv.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Ako čoveku od rođenja ulivate u glavu da su moralna pravila apsolutne istine, onda ga je moguće navesti na svaki čin. Ljudi odgajani na animističkim tradicijama nikada nisu prihvatili,ni u 21 veku, slobode koje su počele da se razvijaju u antičkim gradovima - Protagora, Sokrat, Perikle  su skrenuli pažnju da „jezik, običaji, zakoni nemaju magijski karakter tabua, tj. oni nisu naturalne već konvencialne prirode“. Baklju te tradicije – kritičkog stava prema mitovima, religijskim istinama, stava da se o svemu može argumentovano raspravljati – evropski su gradovi preuzeli u XII veku i ona je od tada počinje da silazi u svakodevni život, na ulice, među građane. Ali smo zaboravili da je - arabizam nepobitno učestvovao u rađanju evropskih srednjovekovnih intelektualaca koji su počeli da prave jasnu razliku između svetog i profanog. Arapska su plemena tada bili na vrhuncu organizacionih i asimilatorskih sposobnosti - brže od Germana prihvatala su ono što je bilo životno u grčko-rimskoj tradiciji, bili su slobodniji od Vizantinaca u spajanju te tradicije s isto tako bogatim nasleđem Persije, bili su bliži od Latina jeziku i tradicionalnom ambijentu Starog zaveta; savladali su indisku matematiku i kinesku umetnost i preneli je u Evropu. Islamski aristotelovac Averoes (12. vek) otvara put budućoj novoj nauci idejom -„dvostruke istine“ (religiske, filozofske); on takođe anticipira šta će se desiti islamskom svetu: "Okretanje alegorijskim tumačenjima, naročito lošim, i ideji da takva tumačenja treba davati svima, doprinelo je rađanju sekti u Islamu, koje se međusobno optužuju za neverovanje i jeres... to je ljude okrenuli ka mržnji, uzajamnom nepoverenju i ratovima.“

Zoran Stokić

13.08.2022.