Hubač: Političke oligarhije odgovaraju jedne drugima, mali ljudi – nisu u fokusu

 

KULTURA Autor:N1 Beograd05. feb 202311:01

 

Dramaturg Željko Hubač izjavio je u Novom danu da se političke oligarhije s jedne i s druge strane bore za opstanak na vlasti i zauzimanje vlasti. "Uopšte im u fokusu nisu ti mali ljudi, puna su im usta njih, ali nisu u fokusu", rekao je.

 

Predstava Željka Hubača „Berlinski zid“ će u četvrtak gostovati na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Hubač kaže da je „Berlinski zid“ jedna opšteprihvaćena metafora podele, što je „apsolutno paradoksalno“.

„Na ovim našim prostorima pad Berlinskog zida bio je inicijalna kapisla za svakovrsna deljenja, koja su se odigravala kroz obilje nasilja koja i dan danas traju. Paradoks, shvatate da nešto što bi trebalo da bude neka vrsta metafore spajanja ovde inicira sasvim suprotan proces“, kaže on.

Prema njegovim rečima, „iracionalna autodestrukcija je sastavni deo našeg života poslednjih decenija“.

„Ja sam ubeđen da tu vrstu iracionalne autodestrukcije stimulišu i generišu različiti ljudi koji se bave svima nama kroz različite pseudoideologije. Mi smo i dalje spremni opsesivno da podredimo neke različite radosti našeg života zabludama“, kaže on.

U predstavi je, kaže, „uzeo prostor KiM“.

„Kad izgovorite KiM ili Kosovo, označava geografski prostor, a eto ga sukob. Dovedeno je do apsurda, događanja u toj albanskoj i srpskoj porodici se baziraju na ovome što pričam, iracionalnoj autodestrukciji. Ja sam davno shvatio i prestao da živim u toj iluziji da pozorište može da menja svet, ali vi određenim pozorišnim činom možete da promenite, da ukažete nekom čoveku na jedan drugi rakurs gledanja na jedan određeni problem, da ga suočite sa etičkim dilemama“, kaže on.

Mišljenja je da se političarima ne bi dopala ta priča.

„Jer pokušava da raskrinka jednu situaciju u kojoj vi imate političke oligarhije i s jedne i s druge strane, koji na svaki mogući način stimulišu jednu vrstu nasilnog ponašanja unutar svojih prostora, njih ne interesuju ti mali ljudi o kojima ja pričam, njih interesuju njihove idelogije, vlast. Te političke oligarhije jedni drugima odgovaraju“, kaže Hubač.

Dodaje da se političke oligarhije s jedne i s druge strane bore za opstanak na vlasti i zauzimanje vlasti.

„Uopšte im u fokusu nisu ti mali ljudi, puna su im usta njih, ali nisu u fokusu. Da vi napravite tu vrstu atmosfere u tim enklavama, prostorima. Vi ne možete više da se vozite beogradskim drumovima koliko su neravni, to je neki realni problem, ali vi stalno zamagljujete te neke realne probleme tim velikim pričama. Integritet jedne zemlje jeste realna priča, ali vi zloupotrebljavate tu realnu priču samo zarad nekog ličnog interesa“, kaže on.

Osvrnuo se i na sednicu Skupštine i na navode da je „ličila na pozorište“.

„Ceo svet je pozornica. Čak je i Božo Prelević izgovorio da Skupština liči na pozorište. Kako pokriti situaciju, imate neki francusko nemački plan, vi sazivate Skupštinu, iako to nisu neka vaša ustavna ovlašćenja, ali razumeli smo u kom prostoru živimo, čak smo se sa time složili što je najstrašnije, vi raspravljate o nečemu što ne možete da pokažete. Da ih pustite u tom prostoru 10 dana, oni bi se u tom prostoru pobili, ali samo ako postoje kamere, bez kamera bi se o mnogo čemu dogovorili, da li bi to bilo u interesu naroda, ne znam. Ja i dalje verujem da postoje iskreni političari, želim da verujem da reč političar ne mora da znači lažov“, kaže Hubač.

Kako je rekao, „pozorište ne može da promeni svet“.

„Ali niko od nas svojim angažmanom ne može da promeni svet kao pojedinac, ali jedna vrsta grupe ljudi koja može da razmišlja u pozitivnom pravcu nečega što je društveni, a ne samo lični interes, e to može da promeni svet“, kaže on.

 

***

Komentar

***

 

Odličan intervju. Glavna teza Hubača //„Ali niko od nas svojim angažmanom ne može da promeni svet kao pojedinac, ali jedna vrsta grupe ljudi koja može da razmišlja u pozitivnom pravcu nečega što je društveni, a ne samo lični interes, e to može da promeni svet“, // važi u građanskim društvima (gde postoji kontinuitet), nažalost, ne i u despotskim (društva diskontinuiteta). Pad zida u Berlinu je bio prilika da se razvlasti apsolutna vlast, to se kod nas nije desilo, ovde je vlast  uspela da pomoću ratova izvrši - lažnu tranziciju – da svoju političku vlast pretvori i u ekonomsku vlast. Društvo čine institucije (formalne i neformalne) i ljudi koji su u njima. Ako vlast, kao u despotijama, u svojim rukama drži i političku i ekonomsku vlast ona ne samo da upravlja koje će institucije postojati, nego i preko kadriranja određuje koji će ljudi u njima biti. Svi tokovi života i formalni i neformalni su u rukama vlasti, za one koji bi govorili o opštem dobru decenijama nigde ne postoji prostor. Čak i gore od toga, svi mi koji smo od '90 govorili o opštem dobru smo - kažnjeni - proglašeni za "nepriatelje države", sva vrata su nam zatvorena ne samo u formalnim nego i u neformalnim instutijama (sve su u rukama vlasti), gurnuti smo znači na marginu društva u sveopštu bedu – da što pre izumremo! Naši sugrađani su se ponašali - prirodno - da bi preživeli, morali su da se "povezuju" sa onima koji drže političku i ekonomsku vlast, mi smo im postali - nešto poput  dinosaurusa – "nekorisni"; vlast je očuvala  despotski  sistem tako što je snizila intelektualne, moralne i operacionalne sposobnosti stanovništva, na duže staze to vodi ka - involuciji - izumiranju. Ali ne možete očekivati od turbo/sega/mega političko/ekonomske elite da ima svest o rečenom.

 

Zoran Stokić

5.02.2023.