„Vatre“ Margerit Jursenar u JDP-u, sa teatrom iz Barselone

 

 

KULTURA Autor:N1 Beograd31. jan 202313:25 Izvor: Nebojša Babić

 

Premijera predstave predstave Vatre Marije Velasko, na osnovu proze „Vatre“ Margerit Jursenar u režiji Karme Portačeli biće održana u četvrtak 2. februara u 20.00 na Sceni „Ljuba Tadić“.

Predstava Vatre je koprodukcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Nacionalnog teatra Katalonije iz Barselone nastala kao deo šireg evropskog projekta „Katastrofa“ u organizaciji Unije teatara Evrope.

U predstavi igraju Sloboda Mićalović, Nataša Tapušković, Milena Vasić, Nikola Rakočević, Iva Manojlović, Damjan Kecojević i dvoje glumaca iz Nacionalnog teatra iz Barselone, Rosa Renom i Kivani Menolašina Hulijan. Scenografi su Marija de la Kamara i Gabrijel Pare Leskano, kostimograf Marija Marković Milojev, autor originalne muzike Đordi Kuljet a autor video-materijala Migel Anhel Rajo. Za scenski pokret je zadužen Damjan Kecojević a za scenski govor Ljiljana Mrkić Popović.

Predstava Vatre je zajednički projekat Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Nacionalnog teatra iz Barselone. Adaptaciju istoimenog dela Margerit Jursenar potpisuje Marija Velasko, autorka desetak pozorišnih komada i dobitnica brojnih značajnih literarnih i teatarskih nagrada. Rediteljka predstave Karma Portačeli je jedna od vodećih evropskih rediteljki i umetnička direktorka Nacionalnog teatra iz Barselone, navodi JDP.

Predstava je deo velikog projekta Unije teatara Evrope u kome se u koprodukcijama udružuje petnaest najznačajnijih teatarskih kuća. U perodu od godinu dana biće realizovano sedam koprodukcija koje će biti izvedene na festivalu „Finistera“ u Nacionalnom teatru u Portu (Portugal) u februaru 2023. godine.

Jugoslovensko dramsko pozorište u ovom projektu učestvuje sa Nacionalnim teatrom Katalonije iz Barselone.

 

***

Komentar

***

 

 

O "Vatrama" ni reč! Zašto pozorišna družina igra to delo baš sada i ovde? Možda zato što Jursenar sugeriše: „sreća se može podići samo na temelju očaja. Mislim da ću moći da počnem da je gradim.'' Ili je u pitanju: „kosmopolitska silueta u carigradskim barovima“. Ili zajedno Srbija kao "carigradski bar" koji je već decenijama u "očajnom" stanju ...ili je u pitanju nešto treće? "Katastrofa"  može da asocira na njenu upornu borbu za očuvanje eko sistema planete Zemlje - 1982., prema njenoj želji, fondacije MJ, stavljena je pod okrilje Fondacije de Frans a ima za cilj da zaštiti divlju faunu i floru. Bilo kako bilo tek "Vatre" (1935.) su francuska salata od autobiografije, aforizama, beleški, ljubavne ispovesti, pesama u prozi, epigrama, meditacijama, kritičkog razmišljanja. U "Vatrama" među devet lirskih priča, u osam nas vraća antici, bilo kroz mitološke likove poput Antigone (Antigona se obesi sa svojim mužem Hemonom, iz iste omče - njihov dvostruki teret - se ljulja kao „klatno“ koje „premotava mašineriju zvezda"), Ahila (Ahil zaboravlja svoju masku i grli Patrokla, da bi bio odbačen kao prostitutka) ili Platonovog Fedona, pesnikinje Sapfo sa ostrva Lezbos; jedina hrišćanka u ''Vatrama'' je Marija Magdalena koja tone u prostituciju nakon "nekonzumiranog" braka sa prezrivim, puritanskim, nemoćnim Jovanom Krstiteljem.

 

Zoran Stokić

1.02.2023.