Na pragu revolucije: Naučnici tvrde da su otkrili šta se nalazi u samom središtu naše planete

 

Naučnici su se dugo pitali šta se nalazi u samom središtu Zemlje, a najnovija istraživanja sugerišu kako naša planeta ima posebnu gvozdenu kuglu u svom metalnom jezgru.

 

IZVOR: INDEX.HR SREDA, 22.02.2023. | 08:30 -> 13:57  Foto: Vadim Sadovski/Shutterstock

 

Juče objavljena studija u časopisu "Nature Communications" navodi kako se ispod najudaljenije kore, plašta i tečnog spoljašnjeg jezgra nalazi čvrsti metalni centar Zemlje, koji zapravo ima još jedan skriveni sloj, odnosno "najdublje unutrašnje jezgro".

Monumentalno otkriće sugeriše da Zemlja ima pet glavnih slojeva umesto četiri i ponudilo je nove pojedinosti koje bi naučnici mogli da upotrebe za razjašnjavanje nekih od najstarijih misterija o našoj planeti i kako je nastala. U saopštenju za javnost se tvrdi kako su geonaučnici pre otprilike 20 godina prvi put sugerisali da bi Zemljino jezgro moglo imati dodatni, neprimetan sloj.

Autori nove studije tvrde kako su korišćenjem podataka prikupljenih merenjem seizmoloških talasa zemljotresa koji su prolazili kroz središte Zemlje, konačno otkrili to najdublje jezgro. Seizmološki talasi su vibracije koje se kreću unutar ili duž površine Zemlje i kroz njene unutrašnje slojeve kao rezultat zemljotresa, vulkana ili drugih razloga.

"U ovoj studiji prvi put izveštavamo o opažanjima seizmoloških talasa koji potiču od snažnih zemljotresa koji putuju napred-nazad s jedne strane zemaljske kugle na drugu do pet puta", piše koautor studije dr Tan-Son Pam, seizmolog i postdoktorand na Istraživačkoj školi nauka o Zemlji na Australijskom nacionalnom univerzitetu u Kanberi.

Pam smatra kako je razlog zašto ovaj sloj nije prethodno bio detaljnije posmatran taj što je njegov sastav toliko sličan onome što leži iznad njega. I ovaj novootkriveni centar, za koji studija izveštava da je verovatno metalna lopta široka 644 kilometra, i njegova spoljašnja opna izrađeni su od legure gvožđa i nikla, s određenim drugim elementima u tragovima.

"Osim toga, prelaz od skroz unutrašnje (čvrste) lopte do spoljašnje opne unutrašnjeg jezgra (takođe čvrste opne) čini se više postepenim nego oštrim. Zato ga ne možemo posmatrati putem direktnih refleksija seizmoloških talasa od njega", objasnio je Pam.

Koristeći instrumente koji otkrivaju vibracijske talase, istraživači su otkrili da najdublje unutrašnje jezgro ima izrazitu anizotropiju, što je svojstvo materije koje joj omogućuje da poprimi različite karakteristike u zavisnosti od ugla iz kog joj se prilazi.

Primer predmeta koji je anizotropan je komad drveta: mnogo je lakše raskomadati komad drveta za ogrev tako da ga udarite u smeru njegovih vlakana nego od njega. Upravo je to ono obeležje koje razlikuje najdublje jezgro.

Kada se došlo do procene Zemljinog jezgra, istraživači su posmatrali koliko brzo seizmološki talasi putuju kroz njega u različitim smerovima, i otkrili su da najdublje unutrašnje jezgro menja brzinu tih talasa na drugačiji način od sloja iznad njega, spoljašnjeg središnjeg jezgra.

Otkrivanje novog sloja više od 1.600 kilometara ispod naših nogu je značajno. Prisustvo jasnog najdubljeg jezgra moglo bi naučnicima pružiti bolje razumevanje Zemljinog magnetnog polja i kako se ono razvijalo i kako će se i dalje razvijati.

Pam ističe kako nam novo otkriće takođe "daje uvid u ono što se moglo dogoditi s drugim planetama".

"Uzmimo Mars kao primer. Još ne razumemo zašto je (Marsovo magnetno polje) prestalo da postoji", naglasio je.

 

***

Kmentar 

***

 

 

Gilbert je prvi zamislio Zemlju kao veliki magnet; on je prvi učio da se unutrašnjost Zemlja sastoji od čistog gvožđa i da su samo njena površina i obod „uprljani drugim nečistoćama“. Tako je predvideo važne empirijske rezultate  savremene geofizike. Ipak njegova "magnetna filozofija" još uvek opterećena srednjovekovnim vitalizmom to najbolje pokazuje verovanje u metafizičku korelaciju  između magnetizma i rotacije Zemlje. Naša planeta, kao i Sunce i Sunčev sistem su prilično "mladi"; baš stanje Zemljine kore i metoriti nam govore, da je starost Sunčevog sistema oko 5 milijardi godina – što je 1/3 starosti same galaksije.  Zemlja je bila u tečnom stanju pa se ohladila. Zemlja  ima čvrstu koru, koja je ispod kontinenata debljine 30-60 km, dok je ispod okeana znatno tanja 5-10 km. Zemlja u  unutrašnjost  ispod kore (gvožđe, nikal,...,) možemo groso modo podeliti u 2 oblati. Omotač na dubini 2900 km a na još većoj dubini je "jezgro" – to je "malo sunce" bez njega ne bi bio moguć život na zemlji; na dubinama većim od  5000km to "jezgro"  nije dobro proučeno. Problem je u tome što je tu pritisak 2 miliona atmosfera, temperatura preko 2000 stepeni Celizujusa, gustina 12 g/cm3... postoji nekoliko teorija o tom "jezgru" ali sve one imaju problem oko toga "u kom obliku je to jezgro". Da otuda imamo magnetno polje, Sunce ima magneto polje 2 puta jače nego polje Zemlje, a na primer, Jupiter ima 10 puta jače polje...

Zoran Stokić

24.02.2023.