13 miliona evra projektima iz kulture, većina ne spada u „kulturu“

Istraživanje

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 24. maj 202314:57 Ilustracija/Luka Novaković

 

Od 2015. do 2022. za projekte u oblasti kulture iz budžeta Republike Srbije izdvojeno je 13.296.369 evra. Prema istraživanju Kulturnog centra Kaleidoskop, više od 56 odsto odobrenih sredstava dodeljeno za projekte koji ne spadaju u oblast kulture.

Veliko istraživanje „Pod lupom: Kultura u medijima – Šta podržava država“, koje su finansirali NUNS i ambasada SAD u Srbiji obuhvatilo je zadnjih sedam godina, tokom kojih je iz budžeta Republike Srbije (Ministarstva kulture i informisanja, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje i 152 lokalne samouprave) sufinansirano 2.480 projekata. Detaljna analiza pokazala je da su se ti medijski projekti, sufinansirani državnim novcem, najčešće samo deklarativno bave kulturom.

„Više od polovine sufinansiranih projekata (56,7% ) uopšte ne spada u oblast kulture, već se može podvesti pod opštu tematiku, oblast društvo. Nešto više od 13 odsto projekata se bavi kulturnom baštinom dok je 8,3% potpuno nedefinisano. Samo 5,9% projekata pokriva aktuelnu kulturnu produkciju što bi trebao da bude osnovni smisao projektnog sufinansiranja medija u kulturi. Interesantno je da se za neke teme uopšte nije moglo utvrditi kojoj oblasti pripadaju“, navodi se u istraživanju“, navodi se u istraživanju.

Osim novca koji se svake godine izdvaja iz državnog budžeta za medijske projektre u oblasti kulture, istraživanje je posebno obuhvatiloi dva javna konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja koji promovišu i afirmišu teme iz oblasti kulture u 2021. i 2022. godini. Te konkurse je tokom dve godine raspisalo Ministarstvo kulture i informisanja, a potom je ove godine ukinut.

„Detaljna analiza je pokazala i da se medijski projekti sufinansirani državnim novcem najčešće samo deklarativno bave kulturom već predstavljaju trend promašenih tema, neprofesionalnosti i kiča i na taj način su potisnuli istinsku kulturnu produkciju, koja bi trebalo da bude noseća u promociji i afirmaciji kulture u medijima“, navodi se u istraživanju.

Rezultati istraživanja dostupni su na portalu magazina za kulturu Kaleidoskop media.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kada se vlada samo pomoći ideologije, stručna znanja ne obavezuju vlast. Na primer, "neorganski nagoni" (maligna agresija, sloboda, ljubav, narcisoidnost, sadizam) su proizvod društva za razliku od "organskih nagona" (hrana, seksualnost, benigna agresija) koji su zajednički za Homo sapijens. Vlast svojim činjenjem utiče na "neorganske nagone". Ako se vlast osloni na vladavinu emocijama i religiju, kao faktor koji će vršiti socijalizaciju, stvari će se pogoršavati, zašto? Religije su propovedale ljubav i tvrdile su da će tako biti sprečeno nepijateljstvo i malignu agresiju. Ali se to u praksi nije dogodilo. Sada su svi svesni da nas ta maligna agresija može uništiti. To nije slučajno tako, jer ljubav sprečava agresiju samo među onima koji su prijatelji; ljubav je uvek personalna, za nju je potrebna bliskost, intimnost, nešto što je osnova koja stvara kapacitet za ljubav, ne može se voleti apstraktno (osoba XY). Neprijateljstvo i patološka destrukcija nije deo "ljudske priorode" na istoriskoj skali ona se pojavila veoma kasno sa prvim civilizacijama; stvorile su ih društvene okolnosti. Izlaz iz ove pat pozicije moguć je smo pomoću razuma. Veru u RAZUM kao jedinu sila koja nas može spasti od haosa i nestajanja, koju nam je u nasleđe ostavila filozofija  prosvetiteljstva, mora ponovo biti vraćena u "igru". Jedino nas razum može odvesti u "novi"-  društveni evolucioni skok kroz učenje, građansku kulturu, obrazovanje - tolerancije, empatije, saradnje, poverenja i tsl.

 

Zoran Stokić

25.05.2023.