Ovde se kultura nasilja konstantno neguje

Boris Isaković

 

KULTURA Autor Danas 14. maj 202313:04 Tiziana FABI / AFP

 

Glumac Boris Isaković izjavio je povodom napada u OŠ "Vladislav Ribnikar", kada je poginulo osam učenika i jedan radnik obezbeđenja, da ga "nerviraju javna pametovanja, i mediji koji ponovo iskorišćavaju svaki tragičan događaj".

 

Jedini srpski film u takmičarskom programu Kanskog festivala, koji će glamuroznom ceremonijom biti otvoren u utorak, 16. maja, ove godine je „Lost Country“ reditelja i scenariste Vladimira Perišića, a ova intimna porodična drama doživeće svetsku premijeru u okviru prestižne selekcije „Nedelja kritike“, koja počinje veče kasnije, 17. maja. Boris Isaković govorio je za Danas o scenama koje su snimali u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru, zbog čega će ulogu Nastavnika u ovom filmu zauvek pamtiti, o predstavi „Zašto je poludeo gospodin R“, a zašto smo mi poludeli kao ljudi i kao društvo, svojoj dubokoj zabrinutosti da li smo propustili sve dobre vozove…

 

Radnja filma (koji je, iz nekog ugla iz „predsoblja“ i politički triler, kako je opisao reditelj), događa se u Srbiji 1996. tokom studentskih demonstracija protiv Miloševićevog režima, uloge glavnih junaka igraju Jovan Ginić i Jasna Đuričić, uz Borisa Isakovića, Miodraga Jovanovića, Dušana Valentića, Lazara Kocića, Anu Simeunović, Mariju Škaričić, Pavla Čemerikića, koje će u ovoj drami takođe videti publika 76. Kana, piše Danas.

 

„’Lost Country’ istražuje odrastanje dečaka koji mora da bira između vernosti porodici i sopstvenih uverenja, suočavajući se sa time da je njegova voljena majka portparolka i saučesnica vlasti protiv koje ustaju njegovi prijatelj. Jedno od ključnih pitanja koje otvara je kako se politika odražava na formiranje jednog tinejdžera, na njegov intimni, porodični i svakodnevni život. Ja u ovoj drami imam epizodnu ulogu, igram Nastavnika tog dečaka, glavnog junaka, ali, postoji jedan osećaj koji me ovih dana strašno uznemirava, stalno prebirem po glavi i mislim da ću tu ulogu zauvek da pamtim. Mi smo sve te scene snimali u školi ‘Vladislav Ribnikar’ na Vračaru, tako da sam provodio vreme sa tom decom, i sada pokušavam da se dozovem pameti, jer sam neke od tih dečaka i devojčica lično upoznao. Sećanje na tu decu me je dodatno rastužilo, pored osećanja da nam se dogodila strašna tragedija koja nas je sve potresla. Ne mogu da govorim šta je uzrok zločinu i kako je došlo do ove tragedije, a toliko je priča u javnosti o tome, da ne želim i ja u njima da učestvujem“, rekao je Isaković.

 

On kaže da ga „nerviraju ta javna pametovanja, i mediji koji ponovo iskorišćavaju svaki tragičan događaj, kao da nam nije dosta bede u ovom trenutku“.

 

„Ako zlo ne može da se zaustavi na određen način, i ako ljudima ne može da dopre do svesti šta činimo jedni drugim i odakle potiče takvo zlo, onda je to stvarno zastrašujuće. Ali, kultura nasilja se ovde konstantno neguje, i nema tu šta mnogo da se promišlja. Nasilje je kod nas postalo maltene dozvoljeno, i sve dalje priče o tome su izlišne. Jedino se nadam da ćemo iz onoga što se sada dogodilo našoj deci izvući neku pouku. Ali, toliko je bilo strašnih lomova u ovom našem društvu, i ništa iz njih nismo naučili“, kaže glumac.

 

Upitan postoji li nešto što ga ovih dana ipak ispunjava nekim optimizmom, kaže da ga ispunjava – rad sa studentima na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

 

„Upravo ovih dana završavamo komad ‘Skakavci’ po drami Biljane Srbljanović, premijera je u subotu, 13. maja, i potpuno sam se tome posvetio. Oni su ovaj tekst sami odabrali za svoju diplomsku predstavu, malo sam se i iznenadio njihovim izborom, i baš sam se nauživao gledajući kako rade“, rekao je Isaković.

 

 

 

***

Komentra

***

 

@ Gyula Ferenczy Basara je jedna od mojih ominjenih pisaca (čitao sam, pored knjiga, njegove tekstove iz "Danas"). Zašto "vidimo" slično ili isto? Nauka je jedan od dva osnovna načina posmatarnja i postupanja sa iskustvom; druga je umetnost, umetnost kao glagol – umetnost se može upražnjavati isto kao i nauka. I nauka i umetnst imaju isti cilj – da iskustvo učine inteligibilnim – da pomognu Homo sapijensu da se prilagodi svojoj okolini da pi preživeo. Teže istom cilju ali tom problemu pristupaju sa suprotnih strana. Nauka se bavi partikularnim, služeći se opštostima. Umetnost se bavi opštošću služeći se partikularnim. Zahvataju zajedničko iskustvo i stvarnost samo sa suprotnih polova. Basara je imao sreću da nije imao dodira sa – Pravnim fakultetom tj. komunističkom medresom, pa je očuvao zdrav razum.

***

Na hiljade naroda je izumrlo. Zašto su izumrli? Zato što su unutar svojih kulturnih matrica imali problem sa ispravnim zaključivanjem. Svaki pojedinac se rađa u jednoj kulturi verovanja, zaključivanja, oruđa, običaja i ustanova, koje postoje pre njega. U našim mozgovima se odvija sinteza kulturnih elemenata; zato je polje kulture i obrazovanja toliko bitno. Kulturni obrasci stvaraju - trendove koji "vuku" društvo - u određenom pravcu. Našu započetu izgradnju "društva" je posle 150 god prekinula, nova vera - komunizam -  on nas je vratio u matricu despotske kulture. Što je verski ekstremizam apsurdniji i jači – pa još kad je lišen razuma to je veća verovatnoća da se nametne. Komunizam je - kopirao – "iracionalnu dijalektiku“, sv Pavla, koji  je u prvoj poslanici Korinćanima kazao: “Pogubiću mudrost mudrih, i razum razumnih odbaciću...Zar ne pretvori Bog mudrost ovog sveta u ludost?  Izabra Bog da posrami mudre, jake.... a izabra da spase nepleminite  pred svetom i ponižene...“ Komunizam je u Srbiji u ORBITU izbacio "ponižene i neplemenite", oni su postali nova politička klasa od 1945.; TO su ti što 1989., nisu priznali da je pao zid u Berlinu, pa umesto da od 1989., nastavimo, gde smo stali u izgradnji građanskog društva (pre 1945.), mi smo doživeli da nas fanovi KOMINTERNE izvedu iz Zapadne civilizacije tako što su sa njom zaratiti(!) 4 rata koja su vodili su iskoristili da političku moć pretvore i u ekonomsku. Za ove 33 god proizveli su toliki NIHILIZAM, pa je naša budućnost više nego zabrinjavajuća (!)

Zoran Stokić

14.05.2023.