Kada „ne rade“ Skupština i država, ulica je jedini izlaz

Safeta Biševac

 

VESTI Autor B. C. 13. maj 202320:29 Safeta BiševacN1

 

Od uvođenja višestranačja u Srbiji devedesetih godina prošlog veka, protesti su neizostavni deo našeg političkog života, ističe za portal N1 Safeta Biševac, urednica i kolumnistkinja lista Danas.

Ona povodom poslednja dva protesta ove sedmice navodi da jeprotesta bilo “mali milion”, organizovala ih opozicija raznih profila, nacionalistička, demokratska, svakovrsnim povodima, ali ni vlast nije zaostajala.

„Normalno je da zato poredimo proteste, gledamo kada je bilo više ljudi, analiziramo, pokušavamo da predvidimo da li će i šta doneti, koliko god da su situacije različite i da samim tim nije lako porediti ovakve političke događaje. Jedina i glavna poveznica im je to što na ulice izlaze nezadovoljni ljudi, svesni toga da svoje probleme ne mogu da reše normalnim putem, preko poslanika u Skupštini ili drugih državnih organa. Kada “ne rade” Skupština i država, ulica je jedini izlaz“, ocenjuje urednica u Danasu.

Na pitanje da li su ovi protesti masovniji od onog 5. oktobra kao što pojedini pominju, njoj se čini da je teško bilo koje proteste porediti sa 5. oktobrom, “majkom svih protesta”, zato što je tom okupljanju kada je, ubeđena je, više od 100 hiljada ljudi došlo ispred Skupštine Srbije, prethodio pokušaj krađe predsedničkih izbora.

Kako dodaje, ljudima je svega bilo dosta, ratova, sankcija, bede i na sve to Miloševićev režim je pokušao da im ukrade glas.

Prema njenim rečima, tada je opozicija bila organizovanija, pokojni Zoran Đinđić je konce držao u svojim rukama, imala je podršku Zapada, a danas je situacija skoro pa potpuno drugačija.

„Studentske i građanske proteste 96-97. pratila sam kao reporterka Naše Borbe i tada smo imali čuveni kontramiting Slobodana Miloševića. Sećam se da sam tog dana najpre bila sa studentima koji su protestovali, a onda na Trgu Republike naišla na Miloševićeve pristalice, dovedene iz raznih gradova Srbije, skandirali su svom lideru, nosili njegove portrete, ali delovali su vrlo uplašeno. Oni su zaista poverovali lažima državnim medija da “snage haosa i bezumlja” ruše Beograd, da je reč o “šačici” “izdajica” i “stranih plaćenika”, a onda su došli u Beograd i videli da to nije tako“, seća se Biševac.

Kontramiting je, prema njenom mišljenju, bio velika greška Slobodana Miloševića, a da li će Vučićev zakazan za 26. doživeti istu sudbinu kaže – videćemo.

„Specifičnost protesta “Srbija protiv nasilja”, u poređenju sa ranijim tokom Vučićeve vladavine, “1 od pet miliona”, demonstracija tokom pandemije, ekoloških protesta je u samom povodu. Tragedija 3. maja u OŠ “Vladislav Ribnikar” i narednog dana u Mladenovcu potresli su celu zemlju, a reakcija države pokazala se kao pogrešna i nedovoljna. Teško mi je da poredim da li je više ljudi bilo na do sada dva protesta “Srbija protiv nasilja” ili recimo najposećenijih demonstracija protiv vlasti poslednjih godina. To mi se i ne čini toliko važnim“, ističe Safeta Biševac.

Misli da je mnogo bitnije što su tragedije pokazale da ova vlast nije dorasla problemima i što predsednik, premijerka, ministri i ostali nisu pokazali minimum empatije i veruje da je to ono što ljude pogađa.

„Uopšte ne sumnjam u to da su predsednika, premijerku, ministre, kao i sve građane Srbije, duboko pogodili masakri u “Ribnikaru” i Mladenovcu, ali oni to jednostavno nisu znali da artikulišu i pokažu. Sramota je što je predsednik opštine Vračar prvi zvaničnik koji se obratio nakon pucnjave u “Ribnikaru”, dva-tri sata kasnije i što su oni “iznad njega” umesto da smire i ohrabre uplašene ljude dolivali “ulje na vatru” senzacionalističkim izjavama i čini mi se promašenim merama“, napominje naša sagovornica.

Ona dodaje da o Vučiću možemo da mislimo šta god hoćemo, ali da on sigurno nije ni glup ni nesposoban.

„Štaviše. Ali, ovog puta je napravio nekoliko pogrešnih poteza. Da li će to uticati na njegovu političku budućnost, nije moguće prognozirati. Ne bi me začudilo da aktuelni, kao i svojevremeno takođe masovni protesti “1 od 5 miliona” jednostavno splasnu i prestanu, ali čini mi se da je nezadovoljstvo izazvano masakrima i svakodnevnim nasiljem toliko snažno da će je vlast teško kontrolisati. Svakako bi mi bilo draže, mislim da bi za Srbiju i Vučića bilo bolje da “spusti loptu”, smiri strasti, ali narav mu to, plašim se, neće dati“, ocenuje Biševac za portal N1.

 

***

Komentar

***

 

Državu čine institucije i ljudi koji su u njima; kako će biti ustrojene institucije i kakav će biti kadar zavisi od vaspitanja (kućnog i društevnog). Ako u kući niste stekli potrebnu količinu empatije ako vas je društvo u obrazovanju (na primer, na Pravnim fakultetima) snabdelo lošim ideološkim idejama posledica je Srbija kao zemlja nihilizma; jer šta je drugo moglo proisteći iz marksizma i Hegelove dijalektike. Šta je moglo da proistekne iz "filozofskog samoubistva" (Hegel: "prava filozofija je negacija filozofije")? Samoubistvo života. „Ako je stvarnost nezamisliva“, uzvikuje Hegel, „onda moramo smisliti nezamisliv i koncept." Istina tog koncepta mora se nametnuti silom; što se dokaza tiče da ova istina nije laž (da nije greška) saznaćeno to na KRAJU istorije; kraj istorije pokazaće da je ovo istina. Bilo je ovo rađanje nihilizma i terorizma. Kada je iskra "Hegelove negacije" pala na plodno tle, vekovne despotije carske Rusije, gde se živelo kao u svakoj despotiji bez transcendecije i bez vrilna, uslediće poklič Bakunjina i Nečajeva: „Naša misija je da uništavamo, a ne da gradimo“ uslediće operacionalizacija nihilizma i terorizma. E, sad, kada ste od 1945 – 1989 bili na putu a od 1990-2023  (pošto niste priznali da je pao zid u Berlinu; niste započeli restauraciju građanskog društva) - i postali ruska gubernija - to je to(!) Unutar Srbije nihilizam a na spoljnem planu terorizam. Kakve to veze ima sa našim nacionalnim interesima opstanka? Nikakve.

Zoran Stokić

13.05.2023.