Otkud voda na Zemlji: Naučnici misle da su na tragu otkrića

 

 

SCITECH Autor: Hina 22. jan 202422:18 Pixabay

 

 

Zemlja i druge stenovite planete našeg Sunčevog sistema proizvodi su bezbrojnih sićušnih planetezimala - kamenčića primordijalne kosmičke prašine koji su se nakupili pre više od četiri milijarde godina. Sada, nova analiza sugeriše da su ti planetezimali već sadržali vodu, prenosi portal Science.

 

Naučnici su testirali uzorke iz meteorita za koje kažu da su jednako stari kao i ti planetezimali. Pritom su pronašli znake hemijskih reakcija za koje se zna da se događaju u prisutnosti vode.

 

U tim uzorcima danas nema vode, ali naučnici još uvek mogu ući u trag vodi koju su nekad sadržali.

 

Tokom vremena, ako je voda u prisutnosti drugih elemenata, atomi kiseonika molekula vode će se odvojiti i spojiti s tim elementima.

 

Voda i gvožđe će, na primer, proizvesti metalni oksid. To je materija koja boji Marsovu površinu u crvenu boju.

 

Međutim, čak i tog metalnog oksida već odavno nema u meteoritima — ali s ‘nestajanjem’ bi sa sobom odneo malo gvožđa iz meteorita.

 

To znači da naučnici mogu da tragaju za drevnom vodom merenjem nivoa gvožđa u meteoritu u poređenju sa ostalim elementima svemirske stene.

 

Naučnici su očekivali da će pronaći otprilike onoliko gvožđa koliko i nikla i kobalta.

 

Ali, umesto toga, pronašli su da dosta gvožđa nedostaje u poređenju s njima što ukazuje na prisutnost kiseonika i, šire, vode.

 

Ukratko, zaključili su da je prvobitni materijal koji je formirao unutrašnji Sunčev sistem verovatno uključivao vodu.

 

“Razlika između onoga što smo izmerili u meteoritima unutrašnjeg Sunčevog sistema i onoga što smo očekivali implicira oko 10.000 puta veću aktivnost kiseonika“, rekao je Pol Asimov, geolog i geohemičar s Kalifornijskog instituta za tehnologiju.

 

Ako su vodonik i kiseonik iz vode bili prisutni u tim primordijalnim planetarnim građevnim blokovima, onda je to dobar znak da su i drugi elementi – ugljenik i azot, ključni za stvaranje života – takođe mogli biti tamo na početku.

 

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Astronomy.

 

 

 

***

Komentar

***

 

Ove dve hipoteze (stara i nova) se međusobno ne isključuju mogle su da deluju sinergentski. Novija istraživanja pokazuju da je vodonik unutar Zemlje igrao ulogu u formiranju okeana. Starija istraživanja su pretpostavljala da su voda i drugi isparljivi sastojci morali biti isporučeni na Zemlju, iz onoga što je spolja (izvan) u odnosu na Sunčev sistem, a što se desilo kasnije u njegovoj istoriji.

*

@ ZORGE @Trt Za Homo sapijens ne postoji sveznanje, niti - metod - koji otključava sve brave! Ne moramo znati SVE da bi preživeli. Život je stalno rešavanje tekućih problema sa ciljem da se stvore ekološke niše preživljavanja.  Preživeli smo, na pr, ledeno doba tako što smo bili sposobni da izmislimo nove alate (harpun), nove forme (strategiju i taktiku lova)...U evoluciji vrsta kao zamenu za zakržljale instikte - dobili smo samosvijest, maštu i um - dobili smo predispoziciju da „zaključujemo“ tj. da možemo izvoditi deduktivne zaključke, dobili smo kao prvu stepenicu - zaključivanja - usađenu u nas - modus ponens (ako A, sledi B;....); dobili smo i predispoziciju da imamo emocije da se na raznorodne načine povežemo u društvo. Zaključivnje, emocije, empatija - su gradivne cigle budućih moralnih pravila. Menjajući raspored tih cigli proizilaze različita moralna pravila različita društva. Većina društva u svetu je i u 21 veku vođena - starom animističkom etikom - umesto naučnom; zbog toga se Homo sapijens još uvek nije srodio sa pojmom "slučajnost". Vođe animističkih etika - ne priznaju slučanst (ne žele o njoj ništa da znaju) - jer to narušava njihovu autoritarnu vlast. Nauka i njena etika, koje jedine mogu da se nose sa fenomenom život su zloupotrebljene i 21 veku od "animističkih etika" koje vladaju svetom; sprečile su da naučimo da koristimo "kompas prirodnih nauka" koji je mogao da nas nauči kako da - disciplinujemo svoja verovanja - pomoću empirijskih činjenica i metoda opovrgavanja, sprečile su svest, o tome, da je – potencijano - svako od nas "naučnik – tj. ima predispoticije za učenje i stvaranje novog.

 

Zoran Stokić

23.01.2024.