Dragićević Šešić: Kad pogledate ko je bio sa nama 96/97, a ko je danas najljuća pesnica režima…

 

 

VESTI Autor: S. S. 21. jan 202418:12 N1

 

 

"Kad pogledate ko je bio sa nama 1996/97 i ko je danas najljuća pesnica režima, Vesić, Trivan, da ne nabrajam, tih imena ima mnogo, nismo verovali da među nama ima takvih koji će se brzo prešaltati i promeniti vrednosti i neće im smetati da njihovi partijski drugovi koriste najgori vokubalar da bi uništavali privatno druge ljude", priča profesorka Milena Dragićević Šešić.

„To i rade, uzimaju iz službe bezbednosti šta treba da bi plasirali u javnost i sprečili nekog ko ima šanse za političku karijeru. Da ga unište odmah pre nego što uspe da ostvari krug ljudi“, poručuje profesorka.

Kako kaže, imamo savetnike koji sve podvrgavaju tome šta će da kaže koji deo javnosti, koje reči.

„Kad treba vulgarno do kraja, kad smireno, lagan kao špricer, nema ljudskosti u razgovoru jer je sve pripremljeno. I onda ista osoba varira od najgoreg nasilja do pasivno agresivnog nasilja“, rekla je.

Na pitanje koliko smo srčani verujući ljudi, Dragićević Šešić odgovara da smo veoma temperamentni i da jako ozbiljno shvatamo politiku, sa strašću.

„Da sam ja neko da više utičem da nam javne institucije, tužilaštvo, sudstvo, javni servis budu dostojni onoga čega treba, a to je služba u javnom inetersu“.

„Do koje je mere potrebno stalno kritički misliti i boriti se protiv te želje da budemo verujući, da verujemo nekom, da imamo neskriveno poštovanje prema bilo kom lideru“, dodaje.

Imamo ljude koji hronično veruju u slobodu?

„Mnogi koji glasaju za različite strane se zaklinju slobodom, ko glasa za režim, kažu taj režim nas čini slobodnim od EU, što nije tačno, ali oni žele to da vide. Mnogi koji su glasali za Nestorovića kažu on je jedini antiglobalista, što je farsa, jer sve ono što radi, koristi sve mehanizme globalizma da bi prodavao na tržištu navodne lekove, čajeve i da je delio svoje recepte i na neki način zloupotrebio profesiju. Svako veruje onome u kome prepozna ideju slobode“, poručuje ona.

Smatra i da nikada nismo bili slobodni, već da smo uvek prihvatali nečiju ideju s verom da tako branimo slbodu.

„Meni su i otac i majka učestvovali u demonstracijama 27. marta sa različitih ideoloških pozicija, ali su verovali da će protestima odbraniti slobodu kraljevine, ali ne da je nisu odbranili, nego se nešto drugo desilo“, kaže.

Upitana šta je mislila da se našem društvu nikada neće dogoditi i šta ju je najviše pogodilo, profesorka je rekla da je to „zli nacionalizam“.

„Ne nacionalizam, ja sam odrasla u porodici koja je jako držala do patriotizma, nego onaj zli nacionalizam koji mrzi druge“, navela je.

Inače, susret sa autorkom emisije „Da sam ja neko“ upriličen je samo nedelju dana pošto je dobila još jedno prestižno međunarodno priznanje, možda i najveće u protekle četiri decenije koliko predaje na Fakultetu dramskih umetnosti. Iza titule počasnog doktora, koja je Milena Dragićević Šešić uručena na Univerzitetu u Monpeljeu, ne stoji samo njen dugogodišnji rad sa studentima. Milena Dragičević Šešić je ovo priznanje dobila i za sve što je uradila kao stručnjak za kulturne politike zemalja iz celog sveta.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Od revolucije u Francuskoj ratovi se više nisu vodili u ime kraljeva, vere - nego u ime "nacije"; njeni agresorski ratovi doveli su do drugih građanskih nacionalizama. U tom novom nacionalnom ključu, svaki će tvrditi da otelotvoruje „najviši koncept Duha“. Za Francusku, to će biti „besmrtni principi“. Za Prusku, "ideja države". Za Englesku, "ovladavanje morima". 

U despotskim državama, gde nije postojao građanski nacionalizam, stvari su izgledalo kao u Kini. "Seljački nacionalizam" bio je ključ za uspon KPK na vlast 1949. U Kini su postojali različite etnički nacionalnosti. Termin minzu (nacija) je prvi put uveden u kineski "politički leksikon" 1899., a koncept minzu zhuii (nacionalizam) je prvi put upotrebljen 1901.  KPK je imala malu podršku - postala je privlačna za veliku većinu seljaka tokom perioda japanske invazije od 1937 - 1945. Japanska invazija je probudila duh nacionalizma među seljaštvom, što je bilo ključno za uspeh KPK. KPK je preotela nacionalističku baklju od KMT (Chiang Kai Shek). 

U bivšoj YU, se dogodilo slično, nacistička invazija je bila presudna da komunisti pridobiju seljake i upregnu ih u nacionalističku agendu. Slično je bilo i u Rusiji 1918. Otuda imamo da je za Rusiju (Kinu, Staljinste iz Srbije tj. vlast 1945-2024.) "despotski mesijanizam" postao "komunistički (a u stvari 'nacionalni') mesijanizam". U despotskim nacionalnim državama kao i u stadim despotijama život stanovništa je nebitna stvar. Bitan je "spoljni mesijanizam":  Amerika i engleska biće zemlja proleterska i tsl.

Zoran Stokić

21.01.2024.