Lista gradova u svetu sa najviše i najmanje stresa

 

LIFESTYLE Autor: N1 Beograd 16. jan 202412:17 Shutterstock/sladkozaponi

Gde se u svetu nalaze najstresniji gradovi, a gde oni sa najmanjim nivoom stresa?

Najstresniji gradovi na svetu

Gradovi sa najvećim stresom na  svetu rangirani su na osnovu faktora kao što su nivoi zagađenja vazduha, zelene površine i LGBTQ+ ocena bezbednosti.

Rezultati pokazuju da geografski položaj može da utiče na nivo stresa, pri čemu se devet od 10 najboljih gradova nalazi u Aziji.

Svetski gradovi sa najviše stresa su:

Mumbaj, Indija

Ocena: 6,85/10

Finansijska prestonica Indije je najprometniji i najveći grad u zemlji i, na osnovu faktora koji se koriste, grad sa najvećim stresom na svetu.

Mumbaj je grad u kom 83 odst  stanovništva živi u siromaštvu.

Ovaj grad takođe ima jedan od najnižih indeksa čistoće, sa samo 24,31, što je neznatno opadajući u odnosu na prošlogodišnji rezultat od 24,38. To ga čini indijskim gradom sa najslabijem ocenom na list, iza Kalkute i glavnog grada Delhija, piše TomTom.

Bangalor, Indija

Ocena: 6,80/10

Popevši se za sedam mesta u odnosu na prošlu godinu, Bangalor je drugi indijski grad od tri sa ove liste.

Uprkos niskim troškovima života u gradu, više od 80 odsto stanovništva živi u siromaštvu, što je pad od četiri odsto u odnosu na prošlu godinu, a 17,46 odsto ljudi u gradu troši više od 10 odsto svog prihod domaćinstva na zdravstvene troškova, čineći život u Bangaloru finansijski veoma stresnim.

Najrobi, Kenija

Ocena: 6,77/10

Treće mesto je novi unos na listi, glavni grad Kenije, Najrobi. U ovom gradu 91 odsto stanovnika grada živi u siromaštvu. Takođe je jedan od najstresnijih gradova za LGBTQ+ zajednicu, sa bezbednosnom ocenom 62 za svoju, posleTeherana i Dubaija.

 

Gradovi sa najmanje stresa na svetu

Ovi gradovi su najmanje pod stresom od svih svetskih gradova, na osnovu nivoa zagađenja, LGBTQ+ bezbednosti, čistoće i troškova života.

Većina od 10 najvećih gradova na svetu sa najmanje stresa nalazi se u Evropi, a Beč je najviše rangiran. Sa izuzetkom Dubaija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, piše u svom blogu William Russell.

Najmanje stresni gradovi na svetu su:

Beč, Austrija

Ocena: 2,67/10

Popevši se sa drugog mesta prošle godine, Beč je grad sa najmanje stresa na svetu. U glavnom gradu Austrije niko od stanovništva ne živi sa manje od 6,50 dolara dnevno, što je manje u odnosu na samo jedan odsto prošle godine.

Pored nepostojeće stope siromaštva, troškovi života u Beču su pristupačniji od onih u većini gradova. Samac bi potrošio 977 eura mesečno na troškove života bez stanarine. Uprkos ovoj niskoj ceni, ovo je i dalje povećanje od 27 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Bečki LGBTQ+ bezbednosni rejting je 309, veći od većine gradova na listi i veći za devet poena u odnosu na 2022.

Takođe ima drugu najvišu ocenu čistoće od bilo kog grada  koja je 83,75.

Minhen, Nemačka

Ocena: 2,79/10

Zauzevši drugo mesto ove godine, Minhen se rangira kao jedan od gradova sa najmanje stresa. Glavni grad Bavarske ima jednu od najnižih stopa siromaštva, pri čemu niko od njenih stanovnika ne živi sa manje od 6,50 dolara dnevno.

Troškovi života u Minhenu iznose 1.056 eura mesečno za jednu osobu, sa 870 eura 2022. godine.

Minhen je drugi najbolji grad po kvalitetu zelenih površina i parkova, pao je sa prvog mesta prošle godine. Ima ocenu kvaliteta zelenih površina od 84,96, što je manje od 83,38, kolika je bila u 2022.

Ocena čistoće Minhena pokazuje da je to četvrti najčistiji grad na listi.  Grad je postigao ocenu 80,28, što je takođe niže od prošlogodišnjeg rezultata od 82,42.

Edinburg, Velika Britanija

Ocena: 2,98/10

Edinburg zauzima treći mesto na listi. Ovo je grad sa najmanje stresa, sa ukupnom ocenom 2,98 od 10. Visoko rangiran u celom svetu, škotska prestonica ima više bodova od većine za svoju LGBTQ+ bezbednost, sa ocenom od 342.

Kvalitet zelenih površina je takođe visoko ocenjen i to sa 82,26.

 

***

Komentar

***

 

Napredak u Evropi je započeo sa višecentričnim društvom u ranom srenjem veku: kralj, atistokratija, crkva, gradovi. Motor razvoja su gradovi. Za razliku od antičkih sada je grad u centru imao tržnicu, ekonomsku delatnost; građani se dive trgovcima i zanatlijama ali i umetnicima koju su uradili spomenike, divili su se gotskim crkvama, školama, kulturi. Grad ne čine zidine već ljudi koji u njenu žive; planska izgradnja gradova, briga o otpadnim vodama, kanalima, ulicama; Grofovi i biskupi im dodeljuju povelje slobode, građani mogu sami da biraju upravu grada, učestvuju u organizaciji života u njemu, kroz “juriste”, komune, gradski “porez”. U Sijeni, Libeku, Kelnu, Brižu, Veneciji,..., trgovci grade prve gradske bolnice, gradskih većnice, svetovne škole. Na to se korak po korak nadovezao galantan stil - "Galantna Evropa"! Galantne nauke, galantna poezija,..., galantni romani, umetnost  galantnog razgovora i galantna muzika uopšte - Galantni modni i stilski ideal - od dobrog načina da se nešto radi, od načina življenja, razumevanje, učenost, dobar sud, učtivost, različitost  i radost - pojavio se u Evropi u drugoj polovini 17. veka. Galantnost je postala kvintesencija, nova prirodnost i sloboda, posebno u načinu na koji polovi međusobno komuniciraju. Početkom 18. veka, galantni čovek je bio moderan građanin - elegantan, kulturan i sa vrlinama. Sam je sebi određivao sreću. Za razliku od despotskih kultura (a tu spada i komunizam) gde čoveku srećuo određuju USREĆITELJI, po merilima usrećitelja.

Zoran Stokić

16.01.2024.