Naučnici otkrili šta se krije iza opsednutosti ljudi teorijama zavere

 

 

LIFESTYLE Autor: Science alert, Zimo 04. jan 202419:03 Shutterstock

 

 

Snažna tendencija da se naruši uspostavljeni politički sistem služi kao značajna pokretačka snaga širenja teorija zavere, prema nedavnim naučnim istraživanjima.

Nazvana „potreba za haosom“, ova motivacija ostaje prisutna bez obzira na to da li pojedinac iskreno veruje u teorije zavere ili ne.

Istraživanje, koje su sproveli politikolog Kristina Farhart i njen tim sa Univerziteta Karleton, obuhvatilo je 3.336 pojedinaca u SAD i proučavalo psihologiju koja stoji iza razmišljanja o teorijama zavere.

Učesnici, ravnomerno raspoređeni po političkom spektru, upitani su o njihovoj verovatnoći da dele teorije zavere zasnovane na uverenjima, alarmantnoj agendi ili potrebi za haosom.

Složena motivacija

Suprotno očekivanjima, podaci nisu podržali ideju da teoretičari zavere imaju za cilj da „podignu uzbunu“ kako bi dobili podršku navodnih protivnika. Umesto toga, jači pokazatelj spremnosti da se šire teorije zavere identifikovan je kao potreba za haosom, što ukazuje na složeniju motivaciju od puke odanosti kulturnoj grupi.

Naučnici su zadržali originalne citate učesnika, uključujući izjave kao što su: Ne možemo rešiti probleme u našim društvenim institucijama; moramo ih srušiti i početi ispočetka. Ovaj osećaj je usklađen sa dubljom složenošću motivacije, koja prevazilazi samo podržavanje „svog tima“.

Verovanje pojedinca nije primarna komponenta

Iako se istraživanje zasnivalo na posmatranju i samoprocenjivanju, tim naučnika je uzeo u obzir različite faktore, uključujući političku pripadnost, sklonost poverenju, godine, pol, prihode i etničku pripadnost. Rezultati studije objavljeni su u časopisu „Research and Politics“.

Oni koji su skloni haosu češće su se složili sa izjavama koje se zalažu za uništavanje društvenih institucija, piše ZIMO.

Zanimljivo je da motivacija za širenje teorija zavere ne zavisi nužno od istinskog verovanja. Pojedinci koji traže haos mogu da doprinesu dezinformacijama na internetu bilo kao napad na ustanovu koja ne reaguje ili za ublažavanje dosade Ovo se poklapa sa studijama koje ukazuju na to da će ljudi koji se suočavaju sa finansijskom ili socijalnom nesigurnošću verovatnije verovati u teorije zavere.

Mnoštvo faktora i mobilizacija protiv političkog sistema

Uzimajući u obzir trenutne izazove sa kojima se pojedinci suočavaju, kao što su rast troškova života, pogoršanje zdravlja, finansijska nesigurnost i prirodne katastrofe, rezultati istraživanja naglašavaju višestruke motive koji stoje iza dijeljenja teorija zavere na društvenim medijima, piše Science Alert.

Farhart i njegove kolege zaključuju da pojedinci ne samo da jačaju svoja postojeća uverenja, već se i mobilišu protiv čitavog političkog sistema, prenosi Zimo.

Istraživanje je pokriveno Science alert-om.

 

 

***

Komentar

***

Ljudi vođeni animističkim verovanjima; žrtve su najpre religiskih i tsl verovanjima. Religija i nauka su proistekle iz magije; magija je zapravo religijski fenomen, a nauku je dugo bilo teško razlikovati od magije. Iz socioloških razloga nekritičkog shvatanja tradicija mnogi naučnici i naučne institucije tretiraju religiju sa poštovanjem, ali nemaju isto poštovanje prema magiji, iako razlika između magije i religije ne postoji (bave se ritualnim radnjama); zasnovane su na društvenom razmišljanju o "učešću". U svim drevnim civilizacijama magija je bila "verski" i mitološki sistem. Naprosto religije su svog konkurenta magiju  pobedile svetovnim sredstvima. Magija, kao i nauka, zahteva efikasnost, odnosno sposobnost da se postignu određeni ciljevi. Za razliku od nauke, međutim, uspeh se često ne meri empirijski i eksperimentalno, već simbolički, kao u kasnijim religijama. Giambattista della Porta, osnovao je "Academia Secretorum Naturae" - prvo naučno društvo - u Napulju 1560., - kandidati su morali da iznesu nove činjenice u prirodnim naukama kao uslov za članstvo; papa Gregory XIII je 1578., ukinuo akademiju pod izgovorom da se bavi "vradžbinama"! Za dela Portu "magia naturalis" predstavljala "activa naturalis Philosophiae portio" (aktivni deo prirodne filozofije) koja nije imala ništa zajedničko sa "magia infamis".

Tradicionali animistički sistemi vrednosti su “zloupotrebili” nauku i sprečavaju da ona sprovede svoju "pedagošku" funkciju u našim svakodnevnim životima,  a ta je njena funkcija  daleko najvažnija za proces mišljenja i zaključivanja. Nauka je trebala da nam pomogne oko toga - kako da disciplinujete svoja verovanja - empirijskim činjenicama i metodom opovrgavanja. Ako niste stekli saznajni kompas koji je stvorila prirodna nauka (kako da disciplinujete svoja verovanja), ako ste ostali zarobljeni u ključu animizma, antropomorfizma - vi onda sve fenomene, ideje (pa i političke) objašnjavate karakteristikama ljudskog ponašanja, ljudskim motivima, emocijama (ljubomora, tuga, mržnja, ljubav), kao i teorijama zavere, gde postoje samo dva stanja: bog i đavo, raj i pakao.

Zoran Stokić

4.01.2024.