Boris Godunov otvara novu sezonu Skale, direktor – čitam Puškina, ne krijem se

 

KULTURA Autor:N1 Beograd, TASS06. jun. 202218:31 Izvor: Tanjug/AP Photo/Antonio Calanni

 

Novu sezonu čuvene Milanske skale otvoriće "Boris Godunov" Modesta Musorgskog, javila je italijanska novinska agencija ANSA, pozivajući se na program, koji je objavio generalni direktor Opere Dominik Majer.

„Ne lovim veštice, nisam dorastao da ukidam ruske opere, a kada čitam Puškina, ne krijem se“, rekao je Mejer, a prenosi ANSA.

Skala otvara novu sezonu 7. decembra, obeležavajući praznik milanskog zaštitnika Svetog Ambrozija. Sopran Ana Netrebko, koja je otvarala sezone, prvobitno je otkazala nastup u Skali zbog diskriminacije ruskih umetnika zbog sukoba u Ukrajini, ali se kasnije vratila koncertom, pošto je uprava pozorišta rekla da je uvek dobrodošla nazad. Dirigent Valerij Gergijev je, međutim, bio primoran da odustane od nastupa jer je odbio da osudi rusku politiku, što je zahtevao gradonačelnik Milana, piše ruska agencija TASS.

Rikardo Šai dirigovaće "Borisom Godunovim" prema istoimenoj drami Aleksandra Puškina, a glumiće ga Ildar Abdrazakov, navodi se na sajtu opere.

Na programu su i baleti Orašar i Labudovo jezero Petra Čajkovskog i Romeo i Julija Sergeja Prokofjeva

 

***

Komentar

***

 

 

Nacionalne države i politike su uspele sve da zagade pa i muziku. Istorija opere je daleko starija od tzv nacionalnih država. Zvanične operske kuće favorizuju 5% tzv nacione opere, onih 95% "nisu nacionalne" nikada ne izvode. Pravi poraz muzike. Prvu operu na ruskom jeziku "Kefal i Prokris" napisao je italijanski kompozitor Francesco Domenico Araja 1755. Pa je niko ne izvodi, u Rusiji neće jer komozitor nije rus a u Italiji je ne izvode jer je na ruskom jeziku. Operu su u Rusiju donele 1730-ih italijanske operske trupe i ubrzo je postala važan deo zabave ruskog carskog dvora i aristokratije. Mnogi italijanski kompozitori, Baldasar Galupi, Đovani Pajzijelo, Đuzepe Sarti i, Domeniko Čimaroza i & su pisali opere u Rusiji na italijanskom jeziku; ustalom kao i na drugim dvorovima. Na primer remek-delo Paizjela "Seviljski berberin” (Giovanni Paisiello,  prema Bomaršea), napisan je za Katarinu Veliku u Petrogradu 1982., izvođen  je ubrzo u svim gradovima Evrope, zato je bilo moguće da kasnije Mocart  i  Rosini koristeći se “proverenim  uspešnim  rešenjima” - muzičkim idejama - Paizjela napišu svoja remek-dela Mocatr 1786. "Figarovu ženidbu" a Rosini 1816. "Seviljski berberin". Svako ko voli ove opere Mocarta i Rosinija, obavezno neka presluša na netu ovu Paizjelovu, neće se razočarati, dobiće još jednog uspelog “Seviljskog berberina” i još jednu uspelu “Figarovu ženidbu”! Zvanične operske kuće su anti-promoteri muzike! Živeo internet, na njemu se, mogu čuti brojna neopravdano zaboravljena remek-dela. A bez tih dela nije moguće razumeti razvoj muzičkih ideja.

 

Zoran Stokić

8.06.2022.