Do sad ste učili sve pogrešno; Naučnici tvrde da nas je evolucija unazadila

U školi su nas učili da se skelet zdrave odrasle osobe – bez mutacija, ataviza i posledica teških povreda – sastoji od 206 kostiju. Britanski naučnici nedavno su dokazali da su nas učili – pogrešno!

 

IZVOR: POVIJEST.HR PONEDELJAK, 20.06.2022. | 19:55 -> 08:01 Foto:Shutterstock/Crevis

 

U prestižnom časopisu Journal of Anatomy objavili su rezime višegodišnjeg istraživanja, koje je rezultiralo otkrićem da je čovečanstvo razvilo statistički dominantnu 207. kost u telu u poslednjih sto godina.

To je fabela, kost koja se nalazi na zadnjoj strani kolenskog zgloba i štiti tetivu od oštećenja. Ima ga kod nekih majmuna i, kako se ranije verovalo, samo kod trideset posto ljudi – kod predaka obe vrste, počeo je da nestaje tokom evolucije, pre nekoliko stotina hiljada godina.

A onda se, prema britanskim stručnjacima, dogodilo nešto neobično: od kraja dvadesetog veka fabela je postala češća među ljudima. Da li to znači da je evolucioni točak počeo da se okreće unazad? Naučnici su došli do ovog zaključka proučavajući kosti ljudskih kolena od 1875. godine.

Ispostavilo se da je 1900. godine basnu imalo manje od osam odsto ljudi, a 2000. 31 odsto. Trend je nastavljen, sve brže, pa danas čak 52,83 odsto ljudi ima ovu kost, i žena i muškaraca.

Iako ne postoje jasni dokazi za to, naučnici veruju da je povećanje broja kostiju posledica promena u našem okruženju: u poslednjih sto godina naša ishrana se poboljšala i samim tim smo postali viši, jači i teži od naših predaka.

To znači da su nam kolena pri kretanju teža, pa je moguće da je to dovelo do aktiviranja genetskog potencijala koji nosimo još od praistorije ili povratka ove "zaštitne" kosti.

 

***

Komentar

***

 

Pojam „evolucije“ koji je  uveo Spenser  bila je ideja  – „o predvidivom progresu“  u prirodi (živog i neživog) kao i u društvu Homo sapijensa.  U  prvom izdanju „Poreklo vrsta“ Darvin  ni jednom  nije upotrebio  reč „evolucija“ – da bi izbegao Spenserovu  esencijalističku ideju (prestabilisane harmonije)  - jer po Darvinu  „evolucija“ („varijacioni model evolucije“)  ne vodi „predvidivom razvoju“! Predložio je utakmicu  i  preživljavanje  konkretnih jedinki u veoma konkretnim životnim okolnostima, nije se bavio pitanjima biološkog progresa. Darvinova varijabilnost i  i hiperprodukcija  potomaka, uz  princip  selekcije, otvorila  je vrata  za - novo  shvatanje  - promene  u  prirodi. Za razliku od metafizičkih ontoloških esencijalističkih ideja - o biću koje je - nezavisno od vremena, sada sa Darvinom - „biće“ je dobilo - istoriju; to nam je dalo  mogućnost da jedinke klasifikujemo u - prirodne nizove - prema zajedničkom pretku. Evolucija se odvija kaže Darvin „po zakonima nama nepoznatim“ – zato nikada ne smemo koristiti pojmove „niže“ i „više“! Ako se uzme da je opstati (preživeti) “više” (“bolje”) nego nestati, što bi bilo nešto „niže“(„loše“), onda se može reči da je u živome svetu postoji - trajna “borba za opstanak”! U toj borbi pri  slučajnim mutacijama - „sve ide“, mogu se pojaviti i neka stara rešenja (ako će doprineti preživljavanju)!

 

Zoran Stokić

20.06.2022.