Putin odao počast Petru Velikom: Vratio je ono što je bilo rusko

 

SVET Autor:Hina/Reuters09. jun. 202221:265 komentara Izvor: Sputnik/Mikhail Metzel/Kremlin via REUTERS

 

Ruski predsednik Vladimir Putin odao je počast caru Petru Velikom na 350. godišnjicu njegovog rođenja, upoređujući navodnu istorijsku težnju tadašnje i današnje Rusije za povratkom ruskih zemalja. „Petar Veliki je 21 godinu vodio Veliki severni rat. Ratovao je sa Švedskom i činilo se kao da im je nešto uzeo. Nije im uzeo ništa, vratio je ono što je bilo rusko“,  rekao je Putin nakon posete izložbi posvećenoj caru.

Tadašnju kampanju Petra Velikog uporedio je sa situacijom u kojoj se trenutno nalazi Rusija. „Očigledno je i na nama da vratimo (ono što je rusko) i ojačamo zemlju. Ako pođemo od činjenice da su te temeljne vrednosti temelj našeg postojanja, sigurno ćemo uspeti da rešimo probleme koje su pred nama“, rekao je. Putin, koji je u 23. godini vlasti, više puta je pokušavao da opravda ruske postupke u Ukrajini, gde su njegove snage opustošile gradove, ubile hiljade ljudi i dovele do miliona izbeglica, obrazlažući svoje viđenje istorije u kojem ne postoji stvarni ukrajinski nacionalni identitet i tradicija državnosti.

Petar Veliki, autokratski modernizator kome se dive i liberalni i konzervativni Rusi, vladao je 43 godine, a po sebi je nazvao novu prestolnicu Sankt Peterburg, koji je izgrađen na teritoriji koju je osvojio od Švedske. Vladimir Putin rođen je u Sankt Peterburgu. Bio je to projekt koji je koštao života desetine hiljada kmetova koji su na prisilnom radu gradili Petrov "prozor u Evropu" u močvarama uz obalu Baltičkog mora. Pre Putinove poseta izložbi, državna televizija emitovala je dokumentarac u kojem se veliča Petar Veliki kao čvrsti vojskovođa, koji je moderniziranom vojskom i mornaricom proširio rusku teritoriju na račun Švedske i Osmanskog Carstva. Putin često hvali ruske konzervativne istorijske lidere poput cara Aleksandra III ili predrevolucionarnog premijera Pjotra Stolipina, a obojici je podigao spomenike širom zemlje. Nasuprot njima su čelnici za koje Putin smatra da su oslabili državu, poput Lenjina i Nikite Hruščova.

 

***

Komentar

***

 

Tokom godina Vajmarske republike, Komunistička partija Nemačke (KPN) je bila najveća komunistička partija u Evropi izvan SSSR. Po nalogu Kominterne odustala je od cilja trenutne revolucije, i od 1924. pa nadalje, učestvovala je na izborima za Rajhstag. Početkom 1930-ih, KPN je sarađivao sa nacistima u napadu na socijaldemokrate, obe partije su nastojale da unište liberalnu demokratiju Vajmarske republike. Tada je KPN sledila nacionalistički kurs, pokušavajući da se dopadne nacionalistički nastrojenim radnicima. Rukovodsto KPN je podržalo referendum u pruskom Landtagu 1931., neuspešan pokušaj, koji je pokrenuo desničar Štalhelm da sruši socijaldemokratsku državnu vladu Pruske putem plebiscita; KPN je tokom ove kampanje nazivala Hitlerove (Rem) SA „drugovima radnih ljudi“. Tokom zajedničke kampanje - KPN i nacističke - za raspuštanje pruskog parlamenta, kapetane berlinske policije Pola Anlaufa i Franca Lenka ubili su Erih Milke i Erih Zimer, koji su bili članovi paravojnog krila KPN-a. Glavni strelac bio je pak glavom i bradom Erih Milke (kasnije postao šef istočnonemačkog Štazija). Kako u Nemačkoj, tako i u drugim zemljama na planeti Zemlji, Kominterna je pokušavala da vlada pomoću svojih kadrova, da ruši demokratije i tsl. U SSSR narod nije imao šta da jede, umiralo se od gladi, ali je grdan novac trošen na sve te KP i kadrove Kominterne. Kada je SSSR 1989. BANKROTIRAO, iskoristili su Gorbačova i Jelcina, da sarađuju sa Zapadom, da se malo privredno konsoliduju. Čim su „malo ojačali“ sa Putinom su nastavili tamo gde je Kominterna stala.

 

Zoran Stokić

10.06.2022.