Britanski film prodrmao islamski verski svet - zabranjen u Maroku, producentu pretili smrću

 

Britanski film "The Lady of Heaven" zabranjen je u Maroku nakon što ga je verski savet zemlje optužio za "odvratnu pristrasnost".

 

IZVOR: B92 PONEDELJAK, 13.06.2022. | 09:06 Foto: Profimedia

 

Dolazi nakon što je film, koji govori o Fatimi, ćerki proroka Muhameda, povučen iz bioskopa "Cineworld" širom Velike Britanije nakon protesta muslimana koji su tvrdili da je film uvredljiv.

Film je Vrhovni savet Uleme nazvao "nepodnošljivim falsifikovanjem utvrđenih činjenica" islama. "The Lady of Heaven" je takođe prokazan u Egiptu, Pakistanu, Iranu i Iraku.

Objavljena serija o prvoj Marvelovoj superheroini muslimanki – fanovi oduševljeni VIDEO

Prema marokanskim državnim medijima, Veće je optužilo filmske stvaraoce da traže "slavu i senzacionalizam" i "povređuju osećanja muslimana i podstiču versku osetljivost".

Film počinje invazijom Islamske države na Irak i prikazuje eksplicitno ubistvo džihadista. Zatim nastavlja da dokumentuje život Fatime, ćerke osnivača islama, tokom sedmog veka.

Islamska tradicija zabranjuje direktno prikazivanje religioznih ličnosti, a režiser filma, Eli King, opisuje Fatimu kao bezličnog lika, obavijenog crnim velom.

Malik Šlibak, izvršni producent filma, rekao je da su ga aktivisti nazvali "nevernikom" a na Tviteru su mu pretili ubistvom.

"Da budem iskren, imao sam pretnje smrću poslednjih pet godina", rekao je Šlibak.

"Nije to ništa novo, jer sam uključen u ovu vrstu posla gde ovi radikali ne žele da se govori o bilo čemu sa čime se ne slažu. Ne brinem o tome – to su samo prazne pretnje", ističe Šlibak i nastavlja:

"Ali sada sam imao pretnje na Tviteru, nazivali su me 'nevernikom' a nek isu pisali 'ubiću te', i takve vrste stvari".

Dalje je tvrdio da je kontroverza oko "The Lady of Heaven" bila "briljantna" za film i da je privukla "ogromnu publiku".

 

***

Komentar

***

 

Averoes: „Okretanje alegorijskim tumačenjima, naročito lošim, i ideji da takva tumačenja treba davati svima, doprinelo je rađanju sekti u Islamu, koje se međusobno optužuju za neverovanje i jeres... a posledica svega ovoga je da su ljude okrenuli ka mržnji, uzajamnom nepoverenju i ratovima.“ Uzgred, islamski  aristotelovac  Averoesa iz 12. veka govori -  o „istini“,  „dvostrukoj istini“ (teologije i filozofije: „ono što je istinito u religiji može biti lažno u nauci i obrnuto“!), o tome da se do te istine može dođi različitim metodama, te da ne postoji samo jedan metod dolaženja do istine – razmišljanjima koja su aktuelna još i danas. Arabizam je nepobitno učestvovao u rađanju evropskih srednjovekovnih intelektualaca koji su počeli da prave jasnu razliku između svetog i profanog i mi danas moramo priznati da smo taj momenat iz naše prošlosti zaboravili i da smo ga zaboravili na štetu i zapadnog i muslimanskog sveta. Jer tek je ovo jasno razlikovanje (koje druge kulture nisu poznavale) – da saznanje (samo po sebi) isključuje procenu vrednosti i da je etika po svojoj suštini neobjektivna, pa stoga mora biti isključena iz oblasti saznanja – omogućilo nauci da traži sopstvene puteve, da opstane i ubrzano se razvija.

 

Zoran Stokić

13.06.2022.