ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ГОВОРА МРЖЊЕ

Франсоаз Жакоб*

 

Промоција мржње поставља основ за сукобе и тензије

 

"Poltika" Субота, 18.06.2022. у 16:33

 

Говор мржње је у порасту широм света с великим потенцијалом да подстакне насиље, наруши друштвену кохезију и толеранцију и изазове психолошку, емоционалну и физичку штету онима који су погођени. Говор мржње не погађа само појединце и групе, већ и друштва у целини.

У јулу 2021. Генерална скупштина УН истакла је забринутост због „експоненцијалног ширења говора мржње” широм света и усвојила резолуцију о „промовисању међурелигијског и интеркултуралног дијалога и толеранције у борби против говора мржње”. Резолуција препознаје потребу за сузбијањем дискриминације, ксенофобије и говора мржње и позива све релевантне актере, укључујући државе, да појачају напоре у решавању овог феномена, у складу с међународним стандардима у области људских права. Резолуцијом је 18. јун проглашен Међународним даном борбе против говора мржње, који се први пут обележава ове године.

Разоран ефекат мржње, нажалост, није ништа ново. Међутим, њен обим и утицај данас су појачани новим технологијама комуникације, укључујући друштвене мреже, толико да је говор мржње постао једна од најчешћих метода за ширење реторике и идеологија које изазивају поделе на глобалном нивоу. Ако се не контролише, говор мржње може чак штетити миру и развоју, јер поставља основ за сукобе и тензије, кршење људских права широких размера или повећану дискриминацију одређених група. Недавно смо такође видели како је говор мржње на интернету усмерен на појединце можда довео до екстремних самоповређивања, повећања депресије и самоубиства. Ово је тек ново поље наше заједничке борбе за универзална људска права.

Уједињене нације дефинишу говор мржње као „сваки облик комуникације у говору, писању или понашању који напада или користи пежоративни или дискриминаторни језик у односу на особу или групу на основу њихових одлика – њихове вере, етничке припадности, националности, расе, боје коже, порекла, пола или других одлика. Ово је често укорењено и ствара нетолеранцију и мржњу и, у одређеним контекстима, може бити понижавајуће и изазива поделе”. Говор мржње храни се мешавином страха, незнања, беса, нездравог групног понашања, егоистичне жеље за личном добити и анонимношћу деловања иза екрана. То може бити врло необавезно, као што је онлајн коментар на медијски чланак, слику или изјава на друштвеним мрежама, или врло експлицитно позивање на акцију ван интернет простора. У извесној мери, то је и колатерални ефекат екстремног индивидуализма, а у неким контекстима и резултат, и узрок слабљења демократских процеса. Постоје различити нивои тежине у подстицању мржње, којима се мора марљиво бавити кроз јавну осуду, правне и судске акције, информисање и образовање.

УН имају глобалну стратегију за борбу против говора мржње, која наглашава потребу да се супротставља мржњи холистички и уз пуно поштовање слободе мишљења и изражавања, у сарадњи с релевантним актерима, укључујући организације цивилног друштва, верске вође, медијске куће, технолошке компаније и платформе друштвених медија. Морамо се ангажовати на више нивоа – почев од самих извора говора мржње, потом с преносиоцима, попут друштвених мрежа, као и с правосудним и законодавним системима и образовним системом. Недавно је уложен посебан напор да се осигура да платформе друштвених мрежа постану у потпуности одговорне за утицај својих стратегија, да буду много марљивије у заштити својих корисника и да се не користе за подстицање ванмрежног насиља против одређених појединаца и група – као што је био случај 2017. с платформом „Фејсбук”, која је коришћена за подстицање насиља против Рохинга мањине. Ово је део ширег напора УН да осигура да технолошки производи, политике, праксе и услови услуге буду у складу с принципима људских права и да се сузбије ширење дезинформација.

 *

У Србији, језик сензационализма, мржње, дискриминације и нетолеранције рутински користе политички лидери, медији, познате личности, спортски навијачи, корисници друштвених мрежа. На мети је више група и појединаца – мигранти, LGBTIQ+ заједница, мањине, жене, активисти или они с одређеним политичким опредељењем, професијом или економским статусом. Годину за нама обележила је клима у којој се делови цивилног друштва нису осећали сигурним или признатим услед инцидената претњи и јавних напада. Такође смо сведоци поновљеног и доследног пораста наратива који изазивају поделе у вези с екстремним национализмом, прошлим сукобима и порицањем утврђене индивидуалне одговорности за штету нанету људима на западном Балкану. Устав Србије, Закон о забрани дискриминације и Кривични законик регулишу већину ових ситуација, али се још не примењују у довољној мери.

Дијалог, солидарност, грађанско васпитање, медијација и јачање концепта општег добра и заједничке будућности, решења су за говор мржње, мимо неопходних етичких и правосудних механизама који морају постојати за санкционисање најгорих случајева говора мржње. Дијалог је договор око заједничких циљева уз разумевање, уважавање и коришћење различитости и разлика у мишљењима и перспективама. Морамо проширити и преобликовати дијалоге као кључни фактор за изградњу поверења. Говор мржње, наративи који изазивају поделе, лични напади, посебно у јавној сфери, као што су традиционални медији, друштвени медији или парламент, могу удаљити земљу од снажног друштвеног разумевања, преко потребног за усмеравање нације ка трансформативној будућности. Мржња нас изједа, не чини да се осећамо добро, разбија породице и пријатељства, ствара непријатеље, ствара тугу, екстремни бол.

Сви имамо моралну, политичку и правну дужност да се чврсто заузмемо против случајева говора мржње и промовишемо поверење, помирење, дијалог, компромисе, солидарност и најзад љубав. Овај први Међународни дан борбе против говора мржње је позив на акцију, за подржавање вредности и принципа који су срж Повеље Уједињених нација. Као што је рекао генерални секретар УН Антонио Гутерес: „Морамо се изнова посветити да учинимо све што је у нашој моћи да спречимо и окончамо говор мржње промовишући поштовање различитости и инклузивности.”

 

*Стална координаторка Уједињених нација у Србији

 

 

***

Komentar 

("Poltici" listu koji može da se takmiči u govoru mržnje - se omakao ovaj tekst)

***

 

 

Stevana Sremca u našim: "nazovigradovima, u tim vulgarnim varošicama, podjednako nema ni tradicionalne ni gradske evropske kulture". Isto je i danas!

Umesto da postane građanin, radan, tolerantan, koji se sa drugima udružuje oko zajedničkih projekata, naš čovek je ostao lukav podanik, dovitljiv, sav usmeren na sopstveno preživljavanje, kakav je bio i u doba Osmanskog Carstva. Dok građanin ima svest da kvalitet njegovog života zavisi od drugih građana, njihovog morala i sposobnosti, dotle se podanik ne miri sa zakonima i uslovima građanskog društva, ne želi da o njima bilo šta zna, on misli da može da preživi pojedinačno i nezavisno od drugih.

 

Zoran Stokić

19.06.2022.