Robot dirigovao koncertom Nacionalnog orkestra Južne Koreje

 

KULTURA Autor: Beta/ AFP 30. jun 202322:00 9 komentara  National Theater of Korea/Handout via Reuters

 

Robot južnokorejske proizvodnje debitovao je danas kao dirigent u Seulu na rasprodanom koncertu, tokom kojeg je pred publiku vodio više od 60 muzičara.

Robot, nazvan EveR 6, visine 1,80 metara dirigovao je muzičarima Nacionalnog orkestra Južne Koreje. Bio je sam dirigent pola sata tokom dela koncerta, ali ipak uz pomoć pravog dirigenta.

Robot se potom poklonio publici. Oko 950 gledalaca pozdravilo ga je ovacijama.

Tokom svog nastupa, robot je fiksirao svoje plave oči u muzičare, ne trepćući i odmahujući glavom u ritmu muzike.

„Došao sam ovde i pitao se da li robot može da se izvuče bez greške. Otkrio sam da je u savršenoj harmoniji sa muzičarima. Bio je to potpuno novi svet za mene“, rekao je za AFP jedan gledalac.

Roboti su već bili dirigenti u drugim delovima sveta, kao u Italiji 2017. kada je nastupao robot JuMi (YuMi).

EveR 6 je proizvod Korejskog instituta za industrijsku tehnologiju. Programiran je da izvodi pokrete pravog dirigenta.

Međutim, robot nije u stanju da čuje niti da improvizuje u realnom vremenu u slučaju da neki muzičar napravi grešku.

 

***

Komentar

***

 

 

Automati daju iluziju da rade sopstvenom snagom iako se sastoje od mehaničkih programa i sistema; postoje još od vremena kada su Egipćani izgradili "melodisku" statuu faraona u blizini Tebe. Nekoliko hiljada godina konstrukcija automata je bila - zabavna. Automati rade kada im se da određeni skup ulaznih naređenja; ulazi su nizovi simbola koji se biraju iz konačnog skupa signala. Automat će tada raditi na unapred određen način. Kroz istoriju uočavamo nekoliko vrsta automata: Konačne mašine (male memorije); konačne mašine sa proširenom memorijom koja nove elemente gura u "štek"; Tjuringovu mašinu – koja može da menja simbole i simulira računarsko skladištenje i izvršenje – put ka današnjim računarima i ovom robotu koji diriguje. Naravno prvo su morale da se dese, u VB, revolucije: naučna 1687. i indsutriska 1760., koje su automate od "zabave" usmerili ka "poslovima". Igračke androide francuza Vokansona: "svirač flaute, 1737.",..., "svirač tamburina" su 1741., mutirale u "privredna kola" - automatski razboj - pomoću  bušene kartice koji su Žakard i Žake-Droz unapredili u najvažniji izum industrijske revolucije. Drugi pravac androida ide preko Nemačke, jedan od pronalazača - mehaničkih muzičkih instrumenata je i Melcel. Za njegovog "mehaničkog trubača" 1813., kompozitori: Jan Dussek i Ignaz Pleiel komponovali su koncert uz orkestarsku pratnju; trubač je bio lutka koja je pride govorila i pomerala oči. Za Betovena, koji je patio od progresivne gluvoće Melcel je konstruisao nekoliko ušnih truba u znak zahvalnosti Betoven (op.91) je napisao komad za novi Melcelov "panharmonikon", za čiji dramaturški tok je dizajner dao kompozitoru veoma precizne specifikacije, sve to je mutirale u metronom (prodavan uz preporuku - reklamu - Salijerija i Betovena - kao savršen partner kamerne muzike). Mendelson, Brams, Vagner, Verdi skretali su pažnju da metronom nije u stanju da bude zamena - tradicionalnim italijanskim indikacijama tempa; da je muzika uz upotrebu metronoma kruta - nedostaje joj kreativnos; slično kao muzika sa robotom dirigentom!

 

Zoran Stokić

1.07.2023.