Navodni delovi lobanje Ludviga van Betovena donirani univerzitetu u Beču

 

 

SCITECH Autor: Fena 21. jul 202312:16 0 komentara Ured Grada Beča u Sarajevu/FENA

 

 

Američki biznismen Pol Kaufman predao je Medicinskom univerzitetu u Beču komade lobanje za koje se pretpostavlja da pripadaju čuvenom kompozitoru Ludvigu van Betovenu.

Delove poznate kao Seligmanovi fragmenti, Kaufman je nasledio sa imanja svoje majke, koja ih je dobila od svog praujaka, bečkog lekara, istoričara medicine i antropologa Franza Romea Seligmana (1808.-1892.). Seligmann je do komada lobanje došao kada su Beethovenove kosti ekshumirane radi proučavanja.

Rektor bečkog Medicinskog univerziteta Markus Miler rekao je da je od najveće važnosti da se sa posmrtnim ostacima postupa na etički odgovoran način.

“Radi se o pronalasku prave ravnoteže između razumljivog javnog interesa i poštovanja prema preminuloj osobi“, rekao je Miler.

Kaufman je rekao da se oseća “veoma privilegovanim što može da vrati dijelove Betovenove lobanje tamo gdje im je mjesto”.

Ukupno ima 10 fragmenata, uključujući dva veća komada, jedan sa potiljka i jedan sa desne strane čela.

Austrijski patolog Kristijan Reiter rekao je da su fragmenti “zaista vriedan materijal” za koji se nadaju da će nastaviti da ga istražuju u narednim godinama, na primer na osnovu DNK, kako bi saznali da li se zapravo radi o Ludvigu van Betovenu.

Austrijski kompozitor je rođen u Bonu u decembru 1770. godine. Čitavog života patio je od lošeg zdravlja i umro je u Beču 1827. Navodno je izričito tražio da se njegovo telo proučava nakon njegove smrti, saopšteno je iz uprave Grada.

 

 

***

Komentar

 

***

 

@Super - nam kaže da je Betoven najveći  ikada  tsl.

 

 

 Berlioz, Šuman i & su smatrali da je Betoven "dao slobodu svojoj širokoj mašti, ne koristeći tuđu ideju kao putokaz ili oslonac" – to je najobičniji romantičarski MIT!

 

Betoven, majstor varijacije, kompozitor kome su nedostajale orginalne muzičke ideje. Tzv. "tema sudbine"(iz 5 simfinije) je u mnogim njegovim delima: Andante - gudački Trio No. 1; Allegro - Sonata in D-major opus. 6 za klavir sa dve ruke; Prestissimo -Sonata No. 5 in C minor, Op. 10 No. 1; kodi prvog stava Koncerta za klavir br. 3 op. 37 (inače ovaj koncert je sličan Mozartovom No.24, K.491); u glavnoj temi Koncerta za klavir br. 4 op. 58; u prvom stavu Sonate „appassionata”... Na premjeri u Beču je loše prošla. Tek kasnije kroz dve godine kada je izvedena u Lajpcigu, dobila je nešto bolje kritike. Prigrlili su je neki romantičari; zatim zagovornici namečke nacije videli su u 5 simfoniji -  „duh vremena“, „buđenje nemačkog naroda“ -  koji je trebalo da dominira u kulturi kao „germanska rasa“ (naročito su to isticali nacionalsocijalisti), "herojsko”, „uzvišen” i „monumentaln”, delo „nacionalnog preokreta“, „borba naroda koji traži vođu i konačno ga nalazi".

Englezi, kao englezi, uvek su tražili način kako da "ostave otvorena vrata" za buduću saradnju (posle nekog rata pa i posle drugog svetskog rata) – činjenica: Bi-Bi-Si je koristio Betovenovu 5 simfoniju kao "simfoniju pobede" ("sudbine") u Morzeovom kodu od tri kratka znaka i jednog dugog znaka, koji odgovara ritmu prve četiri note simfonije - 'kratko-kratko-kratko-dugo' kao znak za pobedu i upozorenje; nemačka nije samo Bizmark/Hitlerova postoji i kosmopolitska Gete/Mozart/Betovenova Nemačka! 5 simfonija, a posebno, prva tema od četiri note, tako postadoše - iz političkih razloga pomirenja - poznate širom sveta. Počinje da se pojavljuje u aktuelnoj popularnoj kulturi, varira se pomoću novih aranžmana u druge muzičke stilove (na primer, disko i rokenrol) pojavljuje se u filmovima i na televiziji. Znači tek u 20 veku - masovni mediji i politika su - učinili da je 5. simfonija postane svetski poznato i priznato umetničko delo, "najbolja simfonija ikada". Reći da je nešto u muzici "najbolje ikada" pokazuje apsolutno nepoznavanje muzike, estetike  i  stvaranja!

 

https://www.youtube.com/watch?v=wtbIT8ALNEA

Beethoven - String Trio No. 1 in E-flat major, Op. 3 (1796)

*

 

Nastavak principski pogrešnog pristupa "stvaranju"! BAG: da su "drugi" nevažni  za stvaranje - bitni su harizmatski pojedinci, geniji (kako su ih opisali romantičari). Nema stvaranja bez – drugih(!) "Genijalnost nije dar" od Boga (Pritode i tsl). Udeo genijalnosti u stvaranju je 1%, a "nevidljivi rad" stvaraoca čini ostalih 99%. Znači da bi bilo "genizajnog dela", da bi bilo tog "nevidljivog rada  tzv genijalca", neophodni su DRUGI – brojni drugi kompozitori, koji su takođe vrsni majstori tog zanata.  Koliko je izvorno Betoven bio "genijalan"? Može se čuti u njegovim delima dok je živeo u Bonu. Takvih je bilo na stotine. Ali kada je nizom slučajnosti zahvaljujući grofu Ferdinandu von Valdsteinu i Jozefu Francu Maksimilijanu (boemski aristokrata iz kuće Lobkovicz) u Beču izučio zanat kod J.Hajdna, Salijerija i Albrechtsbergera tj. kada se upoznao sa delima drugih predhodnika i savremnika: Mihajla Haydna, Dietersdorf, Lucasia, Muzio Clementea, Paizela, Bende, Chimarose, Pavela Wranitzky-og, Méhula,  Pleyela, Krausa, Cartellieria, Louis Spohr, Viotija, Humela, Kramera, Friedricha Witta,..., Jan Ladislava Dusseka – postao je "genije"(!) Evo samo dva primera: Bendino finale - čućete taktove Beethovenove ode radosti;  na mreži postoji dobro izvođenje ovog dela: Georg Anton Benda: " Romeo und Julia", III čin: Final. Auf! Auf unter Reuezahren (Tutti), "... Zvietracht abzuschvoren" (!) Ansambl: Bremen Vokalensemble des Forum Alte Musik, Dirigent: Michael Schneider. Drugi primer: Justin Heinrich Knecht, 1785., "Grande simphonie" (Pastoralna simfonija) koja je variranjem postala čuvena "VI" Betovenova.

 

Zoran Stokić

22.07.2023.