Citati velikog naučnika Nikole Tesle koji nikada nije dobio Nobelovu nagradu

 

 

SCITECH Autor: N1 Beograd, Danas 10. jul 202311:10 0 komentara NIKOLA TESLA MUSEUM / Sciencephoto / Profimedia

 

 

Nikola Tesla, jedan od najznačajnijih i najpoznatijih svetskih naučnika rođen je na današnji dan, 10. jula 1856. godine.

 

Pored brojnih pronalazaka poput polifaznog sistema, obrtnog magnetskog polja, asinhronog motora, sinhronog motora i transformatora, Tesla je svakako najpoznatiji po otkriću naizmenične struje.

 

Nikola Tesla je i autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112, a bio je i ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.

 

Međutim, šira javnost je manje upoznata sa izrekama i citatima koje mu se pripisuju, a objavio ih je portal Edukacija.rs:

 

Vreme ne postoji.

 

Da, istina je da ja uvek preduzmem više nego što mogu da ostvarim.

 

Čovek je rođen da radi, trpi i da se bori. Ko tako ne čini, mora propasti!

 

Od svih “sila trenja”, ona koja najviše usporava ljudski napredak je neznanje, ono što Buda naziva “Najveće zlo u svetu”.

 

Vaša mržnja pretvorena u električnu energiju mogla bi osvetljavati gradove i gradove.

 

Svi smo mi jedno. Ljudi su međusobno povezani nevidljivim silama.

 

Od svih „sila trenja“, ona koja najviše usporava ljudski napredak je neznanje, ono što Buda naziva „Najveće zlo u svetu“.

 

Po njemu je nazvana jedinica za merenje visokog napona i za magnetno polje, a njegovo ime našlo se u društvu velikana po kojima su data imena brdima na Mesecu.

 

Zašto Nikola Tesla nikada nije dobio Nobelovu nagradu?

Godinama kruže priče zašto Srbija, odnosno bivša Jugoslavija, ima samo jednog Nobelovca, Ivu Andrića i da li je još neki srpski naučnik, književnik ili državnik zaslužio ovo priznanje. Pored kuloarskih priča, mnogi su se i pisci i naučnici bavili u svojim delima upravo ovom polemikom.

 

Pixabay/GDJ

Tako je dr Mark Sajfer, u svojoj knjizi „Čarobnjak: život i vreme Nikole Tesle – biografija jednog genija“, obrađivao upravo pitanje – zašto veličanstveni um poput Tesle nikada nije dobio Nobelovu nagradu, iako je bio nominovan. Dr Sajfer je izvore našao u doktorskoj disertaciji na istu temu, prenosi Danas.rs.

 

Tesla je najbliže bio dobijanju Nobelove nagrade, barem u medijima, 1915. godine. Tada je upravo „Njujork Tajms“ izvestio da su dugogodišnji suparnici u Nikola Tesla i Tomas Alva Edison, podelili te godine Nobelovu nagradu za fiziku.

 

Ipak, ispostavilo se da je potkrala greška i da je dopisnik londonskog „Dejli Telegrafa” iz Kopenhagena zapravo potpuno pogrešno preneo vest, koja je kasnije kružila svetom.

 

Upravo je dr Sajfer pokušao da, na osnovu spisa koje se čuvaju u „Muzeju Nikole Tesle“ u Beogradu, otkrije zašto ni jedan ni drugi naučnik nisu dobili Nobelovu nagradu. Te 2015. godine su zapravo pobedili otac i sin, Viljem Henri Brag i Lorens Henri Brag.

 

Dr Sajfer podatke o Tesli te godine nije našao ni u arhivi Kraljevske akademije u Švedskoj, gde se Tesla nije našao ni u užem krugu, iako nema podataka o dva glasa (33 I 34) u fasciklama.

 

Šta je dr Sajfer otkrio?

Zapravo Nikola Tesla te 1915. godine nije ni bio nominovan za Nobelovu nagradu, a nominaciju je dobio tek 1937. godine, kada ga je prijavio profesor Feliks Erenhaft iz Beča, koji je predhodno kandidovao i Alberta Anštajna, pozvavši se na statut Nobelove fondacije da se mogu nagraditi starija dela, ako je njihov značaj sagledan u novije vreme. Pod tim je podrazumevao otkriće visokofrekventnih struja i obrtnog magentnog polja.

 

Ipak, Nobelov komitet je odbacio preporuku uz obrazloženje da su ti pronalasci, iako genijalni, ostvareni četiri decenije ranije. Upravo ovo obrazloženje dr Sajfer smatra odgovorom na pitanje zašto Tesla nije dobio ovu prestižnu nagradu – zastarelost izuma.

 

Poznati fizičar i član Hrvstske akademije nauke i umetnosti Vladimir Par je 2007. godine izneo podatak da je Tesli Nobelova nagrada izmakla čak 10 puta.

 

U stručnoj publikaciji „Tesla – vizionar 21. veka“ Par govori da je najvažnije Teslino otkriće pronalazak elektrona i rendgenske svetlosti za koje će i biti dodeljena prva Nobelova nagrada za fiziku 1901. godine Vilhemu Konradu Rendgenu.

 

Tesla je prvi otkrio tu novu svetlost, ali je zakasnio sa objavljivanjem saznanja jer je obnavljao laboratoriju koja je izgorela u požaru početkom 1895.

 

Tesla u Beogradu

Jedini boravak Nikole Tesle u Beogradu bio je od prvog do trećeg juna 1892, na poziv Đorđa Stanojevića.

 

Sledećeg dana primljen je u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića, i odlikovan Ordenom Svetog Save. Zatim je Tesla održao čuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi Rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole.

 

Preminuo je siromašan i sam u hotelskoj sobi u Njujorku, 7. januara 1943. godine.

 

 

***

Komentar

***

 

Ako imate naučne ideje, mogli ste i sa srednjoškolskom matematikom, da postanete Nobelovac primer de Brolje - istraživao je svojstva rentgenskih zraka i fotoelektrični efekat. Te je probleme, za razliku od pronalazača Tesle, shvatio kao "zagonetke subatomskih čestica", poželeo je da ih "reši". Pošto nije bio direktno školovani fizičar, upustio se u mnogobrojna metafizička razmišljanja. Da bi objasnio energije stabilnih stanja atoma, Luj je odbacio  ideje da su elektroni u atomima nalik malim njutnovskim planetama koje kruže po orbiti oko atomskog jezgra. Pre njega, zahvaljujući Ajnštajnovom objašnjenju fotoelektričnog efekta i Plankovom objašnjenju zračenja apsolutno crnog tela, ukazala se nužnost da se zracima svetlosti pridruže i čestična svojstva. De Brolje je stoga sebi postavio obrnuto pitanje: “Ako svetlost osim talasnih poseduje i čestična svojstva, da li onda česticama supstance, kao što su, na primer, elektroni, treba takođe, osim čestičnih, pridružiti i talasna svojstva?” Imao je viziju da ti talasi elektrona nisu talasi elektronske materije onako kao što su okeanski talasi sačinjeni od vode, već da su elektronski talasi zapravo talasi verovatnoće. Stvorio je nekoliko hipoteza o talasnim svojstvima čestica. Rezultate tih razmišljanja sabrao je u doktorskoj disertaciji "Istraživanja u kvantnoj teoriji". Ugledni naučnici Sorbone, fizičari J.Perri, Ch.Mauguin, P. Langevin i matematičar E.Cartan, našli su se u čudu; rad je bio na tako malo strana, matematika je u disertaciji bila srednjoškolska, glavne ideje su im ličile na "studentske greške". Razgovarajući sa kandidatom nisu uspeli da mu opovrgnu tvrđenja, pa je teza odbranjena 25.10.1924, iako su profesori i dalje smatrali da je to "više logička i metafizička igra" nego fizika. Uporni de Brolje nije odustajao, počeo je posećivati etablirane fizičare nudeći im svoje hipoteze. Nije ga zaustavio ni podsmeh i ismevanje. O tome najbolje svedoči pošalica među studentima mnogih fizičkih fakuleta. "Raspored časova: ponedljkom, sredom, petkom – 'elektron će biti čestica'; a utorkom i četvrtkom – 'elektron će se ponašati kao talas' "! Taj "intelektualni skanadal", da se na nivou atoma mora napustiti esencijalizam, da se tek pomoću instrumentalističkih apstrakcija empirijska fizika kreće napred, bio je ravan onom koji je izazvao Njutn kada je konstruisao dinamiku 1687. pomoću privlačne "gravitacione sile" koja dejstvuje bez prenosnika, bez etra. Fizički "esencijalizam" je ponovo pretrpeo ubedljiv poraz od "instumenatalista". Tako je de Brolje stigao i u Hamburg kod Paulija, koji ga se "rešio" tako što ga je uputio na asistenta Šredingera u Zirih. Kao rezultat tog susreta pojavila se Šredingerova interpretacija kvantne mehanike i njegova "jednačina stanja". Šredigerova jednačina u okviru kvantne mehanike ima ulogu koju u klasičnoj mehanici ima drugi Newtonov zakon kretanja. De Broljeva "talasna" hipoteza postala je tako jedan od osnovnih postulata nove talasne ili kvantne mehanike, ali je takođe uvela u fiziku i problem tzv "talasno-čestičnog dualizma". Odnos prema de Broljevim hipotezama rapidno se promenio kada su njegovu teoriju potvrdili Džermer i K. Dejvison 1927. u eksperimentu kojim je dokazana difrakcija elektrona na kristalima. Difrakciona slika je bila dokaz "talasne prirode elektrona". Za rad na talasnoj mehanici i otkriće talasne prirode elektrona de Brolje je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1929. Jedna od primena njegovog otkrića je elektronski mikroskop, koji je imao mnogo veću rezoluciju od optičkih mikroskopa jer je talasna dužina elektrona mnogo kraća od talasne dužine svetlosti.

 

*

 

Čak je i u "komunističkom mraku" bilo hrabih i avangardih  ideja, jedan primer, komedija autora Jovana Kesara, 1972., sa legendarnim glumcima: Perom Kvrgićem, Josipom Bobi Marottijem, Semkom Sokolović "Da li je moguće, drugovi, da smo svi mi volovi" - Gradsko dramsko kazalište Gavella(!) Evo u Srbiji i 2023., despotska vlast od nas pravi "volove" – da je Nikola Tesla "naučnik". Iz čistog hira dan "nauke"je povezala sa "naučnikom" Nikolom Teslom(!)

 

Zoran Stokić

10.07.2023.