Басара - поигравање стереотипима

„Контраендорфин” говори о нашим странпутицама, нарочито о погрешним тумачењима сопствене историје, речено је на трибини о књизи која је ове године овенчана НИН-овом наградом

"Политика", петак, 09.04.2021. у 10:31Мирјана Сретеновић

 

На трибини „Одјек НИН-ове награде”, одржаној у Установи културе „Пароброд”, Светислав Басара, добитник овог признања за 2020. годину, рекао је да је пометња настала поводом његовог романа „Контраендорфин” типичан пример стварања моралне панике.

– Вредније од сваке награде је пометња маргиналних књижевних епизодиста који су узнемирени чињеницом да је „Контредорфин” награђен. Говорили су у јавности да је мој роман којештарија, а Шешељ је успео да прича како измишљам – казао је Басара.

Басарино поигравање са стереотипима ушанчених односа на српској књижевној сцени наишло је претходних месеци на бројне осуде домаћих аутора, а из Удружења књижевника Србије у саопштењу јавности затражили су „помиловање за грешног” Светислава Басару поводом његовог романа у којем је описао нешто што се никада није десило са „небеском” Десанком Максимовић, преноси Танјуг.

Писац је нагласио да се „морално громадна Србија” усплахирила око дела романа који описује ласцивни разговор са поменутом песникињом.

– Тај разговор се стварно догодио и Десанка Максимовић свог саговорника није узимала за озбиљно знајући од пре какав је – казао је Басара.

Биљана Србљановић, драмска списатељица, нагласила је да не може да замисли ниједну Басарину колумну без ослобађајућег хумора који истовремено говори мрачне ствари о нашој истини, као нека врста карневализације која руши сваки ауторитет. У књизи се, сматра, пласира истина о нашим странпутицама и ћорсокацима, нарочито о нашем погрешним тумачењима сопствене историје. Наш народ јури, каже ова ауторка, да испуни херојску визију о себи која је нетачна. Роман је неописиво тачан и аутоироничан, погубан по себе самог, додала је Биљана Србљановић.

Писац и ниновац Филип Давид истакао је, путем линка, да је Басара његов омиљени писац.

– „Контраендорфин” је дрзак, безобразан роман. Како другачије писати о нашој средини пуној примитивизма, лажи и лицемерја. Врхунски хумор у овом роману иде до апсурда. То је хумор који растура митове, било политичке или историјске – рекао је Давид.

​Додао је да Басара схвата да једна средина није загађена само због саобраћаја, индустрије и климатских промена већ је, рекао је, загађеност пре свега у главама људи.

– Басара показује докле иде загађеност једне средине. То чини убедљиво и занимљиво, а на нама је да прихватимо жестоку критику времена у којем живимо – сматра Филип Давид.

Писац Видосав Стевановић поручио је:

– Ако једну књигу критикују и оговарају, то је поуздан знак да није досадна. Досада је смртни грех литературе. Колеге тврде да је књига лоша, а тиме показују своју завист и немоћ. Књига је претња њиховој празнини. У овој књизи се претерује, руше се правила пристојности, као и друштвене и националне вредности.

Дубравка Богутовац са Филозофског факултета у Загребу истакла је да овај роман грми, дере се, пориче, просуђује.

– У њему влада анархија језика а не идеологија текста. Роман говори о људској неспособности суочавања са самима собом – рекла је Дубравка Богутовац. Професор Томислав Брлек са Филозофског факултета у Загребу је истакао да ендорфин ублажава бол, а контраендорфин делује против ублажавања.

 

***

 

Komentar

 

 

***

 

U gradskim školama osnovan vrsta školskih knjiga u 12 veku bile su „Florilegije“ koje su pored bibliskih i antičkih citata imale i KOMENTARE učitelja (na primer, "Knjiga izreka" Petra Lombarda, 1160.) – komentari i izreke bili su polažište za školske rasprave – to je sve publikovano u "glosama". Ti "komentari" označili su početak - intelektalnog napretka – kritičke rasprave, učenja na greškama – u Evropi ali ne i kod Nemanjića – Ilarion Ruvarac, Isidora Sekulić, Stanislav Vinaver i Basara ukazuju da je naša prošlost "osveštan tabu".

*

Patrick Geari - patriotske elite - "znaju svoje mitove, ali ne i svoju istoriju".

 

 

Zoran Stokić

9.04.2021.