Pola milenijuma otkako je Luter odbio cara

 

Pre 500 godina je Martin Luter, začetnik Reformacije, u nemačkom gradu Vormsu stao pred cara Karla V i odbio da porekne teze koje je prethodno zakucao na vrata crkve u Vitenbergu. Tako je počeo veliki raskol.

 

IZVOR: B92, DW NEDELJA, 18.04.2021. | 11:24 -> 17:40

 

"Figura koja nudi putokaz", tako Juta Herbert (58) opisuje Martina Lutera (1483-1546). Ova sveštenica za DW priča da je Luter mnogo uticao na nju svojom istrajnošću, stavljanjem Biblije i obrazovanja u žižu. Herbert vodi evangelistički dekanat u Vormsu, nedaleko od Frankfurta. Upravo u Vormsu se nalazi jedan od najvećih spomenika Luteru na svetu. Po njemu se zove nekoliko ulica. Pre tačno pet vekova baš u tom gradu se Luter, sveštenik koji je kritikovao Vatikan, našao pred carem Karlom V baš u Vormsu. Ti dani sredinom aprila 1521. bili su ključna etapa Reformacije.

Oduševljenje Luterom

Tri i po godine pre toga Luter je objavio svoje teze. On je nakon toga postao poznat u Nemačkoj. Građani su ga pozdravljali tokom putovanja iz VItenberga prema Vormsu. Zapisano je da ga je u Frankfurtu pratila "oduševljena masa". Jubilej pada u doba korone pa će biti sproveden tek mali deo programa koji su smislilu grad Vorms i Evangelistička crkva. Ovog vikenda tamo govori nemački predsednik Frank Valter-Štajnmajer koji je i sam angažovani protestant. Na televiziji će biti prenošena jutarnja misa kao i spektakl "Luterov trenutak" kada će na centralnom gradskom trgu na crkvenoj fasadi biti projektovani snimci i slike. Na trgu neće biti posetilaca.

Juta Herbert je tužna zbog toga. Sad se nada susretima barem u malom krugu ljudi – i možda šansi da neki od planiranih termina budu nadoknađeni, možda na jesen. Ova teološkinja je već decenijama aktivna u Vormsu i zna kakvo značenje ima nastup Martina Lutera od pre petsto godina: "Stalno primamo upite iz inostranstva ili nam dolaze strani posetioci", kaže ona. Ali ovu godišnjicu neće dočekati u Vormsu. Otvaranje velike izložbe "Ovde stojim. Savest i protest – 1521. do 2021." odloženo je za jul.

Moto te izložbe otkriva najvažnije što se dogodilo pre 500 godina. Tada 37-godišnji Luter pred katolikom Karlom V branio se od optužbi da je jeretik. Car je tražio da Luter porekne svoje teze iz Vitenberga. Luter se suprotstavio. "Bog mi je pomogao. Amin." Nekoliko dana kasnije je nestao, utočište je potražio u Vartburgu u Tiringiji. A Reformacija je počela, odnosno proces otcepljenja Luterovih pristalica od Katoličke crkve.

Ekumenski kao nikad pre…

Kako stvari u Vormsu izgledaju po pitanju ekumene 500 godina kasnije? U gradu s oko 85.000 stanovnika živi oko 28 odsto protestanata i 23 odsto katolika. "Mi ovde u Vormsu blisko sarađujemo", kaže Herbert. Na misi će učestvovati i katolički biskup. U letnjim mesecima, priča nam Herbert, svake subote u katedrali će se održati ekumenska molitva. Mesni hospicij je ekumenskog karaktera, a dve velike crkve se već odavno zajedno brinu i oko podele hrane sugrađanima kojima je pomoć potrebna. Ekumena napreduje na terenu, na crkvenoj bazi, uvjerena je Herbert: "Napredujemo, napravili smo dobre korake na tom putu. I ne bismo smjeli gledati samo na ono što nas razdvaja.” U nedjelju će u katedrali biti utemeljena jedna regionalna skupina koja se naziva "Radna zajednica kršćanskih crkava” (ACK), u kojoj će biti zastupljeni predstavnici svih crkava iz Wormsa, od baptista do sirijskih pravoslavnih kršćana.

Tobijas Šefer je kod katolika u Vormsu ono što je Herbert kod protestanata – on nam kaže da je njihov grad prožet ekumenom. "Grad Vorms sa svojom istorijom ima obavezu promocije ekumene", kaže Šefer za DW. Smatra da je još 1971. godišnjica Luterovog poteza bila obeležena ekumenski. Tada su protestanti i katolici zajedno inicirali "Memorandum iz Vormsa" kojim su zahtevali okončanje "progona" Lutera od strane Katoličke crkve. Taj memorandum je poslat papi. Pismenim putem je na njega odgovrio jedan kardinal Risme kurije koji je zahtev u prijateljskom tonu – odbio. U katoličkoj katedrali u Vormsu pak postoji Luterova slika – nezamislivo pre samo par decenija. "U ovih 500 godina", kaže Herbert, "puno toga se dogodilo. Ali pogotovo se puno toga dogodilo u poslednjih 50 godina."

 

***

Komentar

 

***

 

Napredak je započeo, daleko pre Lutera, sa višecentričnim društvom: kralj, atistokratija, crkva, gradovi. Motor razvoja su gradovi - škole i fakulteti u nastajanju, Abelar (1079 - 1142), prvi moderni prof, te - golijardi - siromašni studenti - urbana inteligencija. Oko 1140 manastirska knjiga se zatvara otvara se "sholastička" knjiga. Osnovan vrsta školskih knjiga u 12 veku bile su „Florilegije“ koje su pored bibliskih i antičkih citata imale i KOMENTARE učitelja (na primer, "Knjiga izreka" Petra Lombarda, 1160.) – komentari i izreke bili su polažište za školske rasprave – to je sve publikovano u "glosama". Ti "komentari" označili su početak - intelektalnog napretka – kritičke rasprave, učenja na greškama. Za razliku od antičkih sada je grad u centru imao tržnicu, ekonomsku delatnost; građani se dive trgovcima i zanatlijama ali i umetnicima koju su uradili spomenike, divili su se gotskim crkvama, školama, kulturi. Grad ne čine zidine već ljudi koji u njenu žive; planska izgradnja gradova, briga o otpadnim vodama, kanalima, ulicama; Grofovi i biskupi im dodeljuju povelje slobode, građani mogu sami da biraju upravu grada, učestvuju u organizaciji života u njemu, kroz “juriste”, komune, gradski “porez”. U Sijeni, Libeku, Kelnu, Brižu, Veneciji,..., trgovci grade prve gradske bolnice, gradskih većnice, svetovne škole. Korporacije trgovaca su već toliko uspešne, da je posle “svetih”: Jerusalima, Rima, Carigrada - i Keln od 12. veka postao “Sveti - Keln”.

 

*

 

Luter je crkvu lišio njenog autoriteta i preneo ga na pojedinca. To se često smatara jakim razlozima za pohvalu te strane Luterove doktrine, pošto je ona doprinela razvoju političke i duhovne slobode modernog društva. Drugu stranu te "medalje slobode" koju je doneo protestantizam čini osećanje izdvojenosti i nemoći, koje je ta sloboda zapravo donela pojedincu. Oslobađajući ljude od autoriteta crkve, Luter ih je na psihološkoj ravni nagonio da se potčine jednom mnogo svirepijem autoritetu, autoritetu samog boga, ističući neprestano da su potpuna potčinjenost čoveka (koji je po priridi zao) i ukidanje njegovog ličnog "ja" neophodan uslov za spasenje. Luterova "vera" je bila uverenje u ljubav uslovljenu predajom, a to rešenje ima mnogo toga zajedničkog s načelom o potpunom potčinjavanju pojedinca državi i vođi. Strahopoštovanja i ljubavi prema autoritetu ima i u Luterovim političkim ubeđenjima. Mada se borio protiv autoriteta crkve, Luter je učio ljude da se potčinjavaju autoritetu kneževa: "Knez treba da ostane Knez ma koliki tiranin bio." A kada narod pređe granicu poštovanja kneževog autoriteta, Luter će zagrmeti u jednoj od svojih dijatriba: "Stoga, ko god može, neka udara, ubija i kolje, krišom ili otvoreno", opominjući da ništa "ne može biti zaraznije, ubitačnije ni paklenije od buntovnika. Baš kao da čovek ubija besnog psa; ako ti ne napadneš njega, on će napasti tebe, pa tako i čitavu zemlju."

 

Zoran Stokić

19.04.2021.