Nismo baš toliko daleko od majmunolikih mozgova kao što smo mislili?

 

 

Mozak modernog čoveka mlađi je nego što se dosad pretpostavljalo i razvio se verovatno pre milion i po godina, odnosno nakon što su ljudi stali na dve noge, tvrde naučnici.

 

IZVOR: INDEX.HR PETAK, 16.04.2021. | 11:26 -> 15:15

 

Naši najstariji preci iz roda Homo, grupe kojoj pripadaju i moderni ljudi, pojavili su se na kopnu pre 2,5 milona godina sa primitivnim majmunolikim mozgovima otprilike upola manjim nego što su današnji ljudski. Kada se tačno i gde mozak razvio u nešto što nas čini ljudima? Na to pitanje naučnici pokušavaju da pronađu odgovor otkako postoji priča o poreklu čoveka.

"Pretpostavljalo se da se moderan mozak razvio na samom početku postojanja roda Homo, dakle pre otprilike 2,5 miliona godina", rekao je paleoantropolog sa ciriškog univerziteta Kristof Zolikofer, jedan od autora studije objavljene u časopisu "Nauka". Zolikofer i njegova kolegica Marsija Pons de Leon proučavali su fosilizovane lobanje iz Afrike, Gruzije i sa ostrva Jave i otkrili da se ta evolucija mozga dogodila mnogo kasnije, pre između 1,7 i 1,5 miliona godina.

 

Veliko iznenađenje

 

Pošto mozgovi ne mogu da se fosilizuju, jedini način da se ustanovi njihov razvoj je proučavanje tragova koje su ostavili u lobanji. Naučnici su zato napravili virtualni endokast, popunjen sa onim što je nekada bilo u lobanjama. Kod ljudi je Brocino područje, frontalni deo mozga koji upravlja govorom, mnogo veći nego odgovarajući deo mozga velikih čovekolikih majmuna, rekao je Zolikofer. Proširenje tog područja rezultira premeštanjem svega što se nalazi iza.

Proučavajući lobanje iz Afrike naučnici su utvrdili da su uzorci stari oko 1,7 milliona godina još uvek imali čeoni režanj karakterističan za čovekolike majmune. "To je bilo veliko iznenađenje", rekao je Zolikofer i značilo je da je Homo počeo da hoda pre nego što mu je evoluirao mozak. "Sada znamo da su u dugoj evolucijskoj istoriji naši prvi predstavnici bili kopneni dvonošci majmunolikog mozga". No mlađi afrički fosili, stari otprilike 1,5 milona godina, imali su karakteristike modernog ljudskog mozga.To znači da se evolucija mozga zbila između ta dva datuma u Africi, navodi se u studiji. Zaključak potvrđuje i činjenica da su pronađena složenija oruđa iz tog razdoblja. "To nije slučajno. Delovi mozga koji su doživeli ekspanziju koriste se za složenije zadatke poput izrade oruđa".

 

Mozak i migracije

 

Drugo iznenađenje stiglo je nakon proučavanja pet fosilizovanih lobanja iz današnje Gruzije, starih između 1,8 i 1,7 mliona godina. Ti jako dobro sačuvani uzorci, pokazalo se, sadržavali su primitivan mozak. "Ranije smo mislili da je potreban veliki i moderan mozak za migracije iz Afrike", rekao je Zolikofer. "Pokazalo se da ovi mozgovi nisu ni veliki ni moderni, a ljudi su ipak uspeli da napuste Afriku". U međuvremenu, fosili iz Jave, ''najmlađi'' u ovom istraživanju, pokazali su karakteristike modernog mozga. Naučnici stoga veruju da se dogodilo i drugo iseljavanje iz Afrike.  "Dakle, imate prvu migraciju iz Afrike, a eto mozgovi u međuvremenu evoluiraju i ljudi se rasprše ponovno", objasnio je Zolikofer. "To nije nova hipoteza, ali do sad nismo imali dokaze. Sad ih imamo".

 

 

***

Komentar

 

***

 

Svi organizmi rešavaju probleme: problemi nastaju zajedno sa životom. Život je sama evolucija, proces sticanja znanja, bez obzira na to da li je znanje stečeno unapred genetski ili preko kulturnih matrica. Naš kognitivni aparat je je takođe rezultat  duge evolucije, otuda njegova prilična pouzdanost, koristimo "znanja" biljaka i životinja koje su preživele. One vrste, na primer, neke vrste majmuna, koji nisu imali "realnu percepciju grana" na koju su skakali, ubrzo su bili mrtvi majmuni  i zato ne pripadaju našim precima. I naše teorije su evoluirale od mita, magije, religije, metafizike do nauke. Homo sapijens je ovladao naučnim  apstrakcijama ali veoma malo poznaje - čulne funkcije - koje smo nasledili dugom evolucijom; čula su kombinacija bioloških predispozicija sa jedne strane i kulturnih matrica sa druge strane. Elementarni čulni podaci - ne predstavljaju - osnovne činjenice iskustva - jer i naša čula "teoretišu" (kognicija, afekti, konaktiva) - Gordijev čvor oseta je miks kvaliteta i relacija.  Naše naučno znanje, najsigurnija vrsta znanja, pomoću koje preživljavamo, nije moguće u potpunosti formalno-logički urediti, zato nam je potrebno "mnjenje", "kritičko mišljenje, "učenje na greškama"  da nas uputi u davanje "dobrog razloga" u stvarima o kojima prosuđujemo pri stvaranju novih teorija. U nauci racionalno pravimo hipotetičke pretpostvake, testiramo takve proizvode, popravljamo greške, to nam, za razliku od biljajka i životinja daje mogućnost  da sa pogrešnim hipotezama neizumremo i mi ljudi, "naše pogrešne hipoteze umiru umesto nas – ljudi"!

 

 

Zoran Stokić

16.04.2021.