„Imitacija studiranja“

Proslava dana studenata u Studenskom gradu u Beogradu 04.04.2021.

 

 

Sticajem okolnosti držao sam vežbe i bio na pismenim u usmenim ispitima iz: statike, kinematike, dinamike I, dinamike II, teorije oscilacija, u periodu 1980-2000, kod naših uvaženih profesora na Mašinskom fakultetu u Beogradu: Ljubodraga Radosavljevića, Lazara Rusova, Slavka Đurića, Dragovana Blagojevića, Mirjane Lukačević, Vukmana Čovića, Josifa Vukovića, Zorana Golubovića, Milivoja Simonovića, Dragomira Zekovića; ispiti su se sastojali iz pismenog i usmenog dela; kada student na pismenom delu ispita pri rešavanju zadataka skupi polovinu predviđenih bodova, dolazi na usmeni deo ispita; na usmenom delu ispita studenti bi dobili nekoliko teorema koje treba da dokažu (iz aksioma i principa). Student nije mogao položiti pomenute ispite ako nije u stanju da "dokazuje teoreme", tj. da se bavi dedukovanjem (to je bila potvrda da je student naučio da se koristi simbolima, apstrakcijama, a to je, opet, bila garancija da će moći da se snađe u praksi - da će moći da “preslika” deduktivan hod racionalne mehanike na bilo koju novu disciplinu kojom se u praksi bavi).

 

Najskuplja cena ratne avanture iz ’90 bila je ta da su školski sistem i građanski moral doživeli apsolutni slom. Posledice? Kada brucoš dođe da studira, podrazumeva se da je on u prethodnom školovanju stekao neophodna znanja i usvojio određene moralne norme i da tako opremljen stupa u zgradu fakulteta. Slom građanske kulture doneo nam je, već od 2000 godine, srednjoškolce koji  dolaze na studije a da nisu u stanju da grade predikatske rečenice, da se bave analizom i sintezom, da se simbolički izražavaju, apstarahuju itd. Kako od njih, onda, očekivati sposobnost baratanja osnovnim logičko-teorijskim pojmovima kojima se nauke služe pri predviđanju i "objašnjavanju" stvarnosti? Naučna metodologija, za njihovu ravan zdravorazumskog znanja, ostaje nedostižna himera, pa onda nije čudno ni to što za njih naučni problemi i naučne činjenice, korelacije, uzročnost, hipoteze, teorije, zakoni, naučno predviđanje, determinizam – ostaju tek mrtvo slovo na papiru. Kako da onda budu sposobni da dokazuju teoreme? Nikako! Na nesreću po budućnost Srbije, nju vodi “učeno neznanje” - ono koje je izlaz videlo u “prečicama”, tj. “sktivanju od javnosti”, a to je postiglo pomoću famoznog načina studiranja zvani "Bolonja". "Bolonja" je postala “smokvim list” iza kojeg je, pored ostalog, sakrivena i degradacija u ocenjivanju sudenata, tj. u načinu dolaženja do diplome. Tako od 2000 godine studenti više nisu morali za pozitivnu ocenu da dokazuju teoreme: dobiješ diplomu, a nisi sposoban da se služiš apstrakcijama i simbolima; to je kao da si postao kompozitor koji treba da komponuje muziku, ali nisi savladao note. Tako su i državni fakulteti polako postajali sega-mega-turbo-pink.

 

Pošto jedna  fotografija govori više od 1000 reči – o stanju u našem visokom školstvu ništa ne govori tako jasno kao slike proslave Dana studenata u Studenskom gradu 4. aprila 2021; u doba pandemije, studenti su, iz inata i hira, ne koristeći se propisanim merama zaštite, napravili veliku žurku, uz muziku i pevanje, iako oko njih vlada kapljična zarazna bolest. Iza njih je ostala deponija đubreta. Sve to govori kakav “kratak spoj” postoji u njihovim glavama; u delovanju i ponašanju  ih ne vodi razum, nego emocije, mrze nauku, ne veruju medicini i vakcinama (maksimalno izbegavaju da se vakcinišu), imaju empatiju koja teži nuli... – Kao na rentgenu, svako je mogao da vidi da su to “lažni studenti” (crveno-crna koalicija ih je ubedila da su oni studenti – velika većina od njih dobiće „dipolme“ i postaće - stručnjaci „učenog neznanja“ - i tu će se krug zatvoriti: između stučnjaka i crveno-crne koalicije više neće biti razlike, unisono će delati kao i u svakoj despotiji (vizantijsko-osmansko-komunističkoj).

 

 

Zoran Stokić

9.04.2021.