Rover napravio prvih pet grama kiseonika na Marsu

Rover NASA "Prezervans" transformisao je ugljen dioksid iz Marsove atmosfere i pretvorio ga u kiseonik, što je prva transformacija urađena na drugoj planeti, saopštila je NASA.

 

IZVOR: B92, TANJUG ČETVRTAK, 22.04.2021. | 12:20 -> 13:52

 

"Ovo je ključan prvi korak ka pretvaranju ugljen dioksida u kiseonik na Marsu", rekao je u sredu Džim Rojter, jedan od pomoćnika direktora u NASA, preneo je sajt američke svemirske agencije. Eksperiment se desio 20. aprila, a NASA se nada da će naredne verzije eksperimentalnog materijala pomoći da jednog dana i čovek koristi transformisani kiseonik sa Marsa. Astronautima koji budu išli u misiju na Mars će to pomoći da ne nose sa sobom velike količine kiseonika kako bi uspeli da se vrate na Zemlju.

Eksperiment je urađen pomoću eksperimenta "MOKSI" (The Mars Oxygen In-Situ Resource Utilization Experiment), što je kutija veličine akumulatora i nalazi se na prednjem delu rovera. Koristi struju i hemijske procese kako bi razdvojila molekule C02, praveći kiseonik sa jedne strane i ugljen monoksid, sa druge. U prvom pokušaju, dodaje Glas Amerike, "MOKSI" je napravio pet grama kiseonika, što je dovoljno za astronauta da diše deset minuta u normalnim aktivnostima.

 

***

Komentar

***

 

Nauka ne može da bude praktično upotrebljiva ako nije i teorijski zasnovana i ispravna; tokođe njena primenljivost, efikasnost  jeste jedan od pokazatelja njene istinitosti. Kako je izgledala planeta Zemlja dok je bila veoma mlada pre 4 mijardi god? Iz gasova istisnutih iz unutrašnjosti nastala je atmosfera, bila je kotao pare:  azota, metana, amonijaka, nije bilo slobodnog kiseonika, nije bilo biljaka;  kada su ta jednostavna jedinjenja bila podvrgnu - dejstu munja  -  pokrenuta je  hemijska reakcija - koje će kao rezultat imale formiranje niza organskih jedinjenja, između ostalog i četiri aminokiseline tj. "cigle žitova", od njih su građeni proteini, a proteini su sastojci svih živih bića. Luj Paster bio je prvi koji je povezao život sa hemiskim procesima. Život kao hemisli proces(!) Hemiski sastav našeg organizma najbolje podupire teoriju evolucije. A da li na Marsu ima života (makar algi, lišajeva)? Zavisi najpre od njegove atmosfere i njegove klime. Merne metode i aparatura na samom Marsu mogu nam dati odgovore na ta pitanja. Ono što znamo klasičnim metodama, na primer, spektralnom anlizom, kinetičkom teorijom gasova - Mars ima veoma rektu atmosferu, koja se sastoji do 98% azota, 1,5% ugljen dioksida i 0,5 argona. Fotometriskim i polametriskim metodama izmeren atmosferski pritisak na samoj površini planete pokazuju da je on izuzrtno nizak 6 do 7 cm živinog stuba itd i tsl.

 

Zoran Stokić

22.04.2021.