Preminuo Vilijam Fridkin, reditelj „Francuske veze“ i „Isterivača đavola“

 

 

SHOWBIZ Autor: N1 Beograd, Beta 07. avg 202319:52 Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino, File

 

 

Režiser Vilijam Fridkin, najpoznatiji po Oskarom nagrađenom filmu "Francuska veza", kao i blokbasteru "Isterivač đavola", preminuo je u Los Anđelesu. Imao je 87 godina.

 

Vest o njegovoj smrti potvrdio je dekan Univerziteta Čepmen Stiven Galovej, inače prijatelj Fridkinove supruge Šeri Lensing, prenosi Variety.

 

Njegov poslednji film „The Caine Mutiny Court-Martial„, sa Kiferom Saterlendom u glavnoj ulozi, biće premijerno prikazan na Venecijanskom filmskom festivalu.

 

Fridkin, koji će se verovatno najviše pamtiti po „Isterivaču đavola“, jednom od prvih blokbastera američkog filma, rođen je u Čikagu 29. avgusta 1935. godine, a debitovao je 1967. godine, komedijom-mjuziklom „Good Times“, u kojem su glavne uloge igrali Soni i Šer.

 

U to vreme, američka filmska industrija i američki film generalno prolazili su kroz krupne promene. Došlo je do smene generacija u studijima, a pod uticajem tzv. autorske teorije koja je dolazila iz Evrope i Francuske, u SAD su počeli da se prave drugačiji filmovi, koje su od početka do kraja uobličavali režiseri a ne studiji i producenti. Fridkin se divio francuskim filmovima, a sa policijskom dramom „Francuska veza“ (1971), postao je jedna od prvih velikih režiserskih zvezda američkog filma, i za njega je dobio svog prvog i jedinog Oskara.

 

Poput njegovih kolega Frensisa Forda Kopole i Hola Ešbija, tokom sedamdesetih je bio među najpopularnijim filmadžijama u Holivudu, zbog težnje da se prilikom pravljenja filmova upušta u rizike, ukazuje britanski Indipendent.

 

Najveću slavu postigao je „Isterivačem đavola“ (1973), snimljenom po istoimenom romanu Vilijema Pitera Blatija, koji je pokazao da horor film može biti vrlo komercijalan, a provokativan. Iako su prve kritičarske reakcije bile podeljene, gledaoci su čekali u dugim redovima ispred bioskopa da pogledaju film, a tokom projekcija, ljudi su padali u nesvest. „Isterivač đavola“ imao je ogromni kulturnog uticaja koji se oseća i danas, a bio je praćen nizom mahom inferiornih nastavaka. Originalni film bio je nominovan za Oskara u kategoriji najboljeg filma.

 

Sa ogromnim ugledom koji je stekao, Fridkin je potom prionuo na pravljenje rimejka čuvenog francuskog filma „Nadnica za strah“, koji se u njegovoj verziji zvao „Sorcerer“, što na engleskom znači „čarobnjak“ ili „volšebnik“.

 

Fridkin je u njegovom stvaranju poduzeo ogromne rizike i naišao na velike teškoće, a ključna scena prelaska kamiona preko trošnog mosta u sred džugle po izuzetno jakoj kiši snimana je prvo u Dominikanskoj Republici pa je ponovljena u Meksiku, i koštala je nekoliko miliona dolara. Kada je film 1977. godine došao u bioskope, dočekan je lošim kritikama, a konkurencija u bioskopima bili su mu „Ratovi zvezda“ Džordža Lukasa, te je prošao slabo. Tek mnogo kasnije, ovaj film je kritika prepoznala kao Fridkinovo treće remek delo.

 

U osamdesetim godinama, vreme njegove komercijalne popularnosti i omiljenosti kod kritičara je prošlo. U tom periodu, Fridkin je snimio kultno ostvarenje „Gluvarenje“ (1980), koji su pratile kontroverze zbog navodno pogrdnog prikazivanja gej populacije, i imao je jedan pristojan hit sa „Živeti i umreti u Los Anđelesu“ (1985).

 

U dvadeset prvom veku, produžena („režiserska“) verzija „Isterivača đavola“ bila je hit u bioskopima, a Fridkin je ostavario uspehe sa filmovima „Bug“ (2007) i „Killer Joe“ (2011). Pre smrti je uspeo da završi film „The Caine Mutiny Court-Martial“.

 

***

Komentar

***

 

 

Fale nam "Isterivači boga"! "Isterivač đavola" je odlična komedija. Velike  tragedije u svetu su posledica "opsednutosti" političara – sa MISIJOM! Hitler je verovao da je "opsednut" - Bog ga je izabrao - da "učestvuje u sprovođenju (Božijeg) svetskog plana i upravljanja svetom na Zemlji; da utiče na ljudske sudbine i tok svetske istorije. Znači verovao je da je instrument "Proviđenja" Boga – to mu je služilo, da opravdava, korake krvoločne nacističko ideologije. Bila je to po Hitelru "misija koju je nemačkom narodu dodelio tvorac univerzuma". Ovo je misija za koju nemački narod mora da sazre pod njegovim vođstvom. Na kraju jevrejskog poglavlja „Mein Kampf“ 1920., u svojoj jedinoj naglašenoj rečenici: "Dakle, danas verujem da delujem u duhu svemogućeg Stvoritelja, braneći se od Jevreja, borim se za delo od Gospoda“. Hitlerova samo-obmana je bila pojačana činjenicom da mu je proviđenje omogućilo da preživi preko 30 pokušaje atentata. U svom poslednjem radijskom govoru 30. 01. 1945., sumirao je Staufenberg-ov atentat: „Bilo je u rukama Proviđenja da me 20. jula zbriše bombom koja je eksplodirala metar i po pored mene i tako okonča moje životno delo. To što me je Svevišnji zaštitio na današnji dan vidim kao potvrdu datog mi naloga. Stoga ću i u godinama koje dolaze nastaviti da koračam ovim putem beskompromisnog zastupanja spasenja mog naroda..."

 

Zoran Stokić

9.08.2023.