drzoranstokić

Emanuel Makron: Detinjstvo i školovanje „malog Mocarta“

SVET Autor: Pavle Jakšić 09. apr 202417:43 Emanuel Makron 2014. godineEric PIERMONT / AFP

Odrastanje sadašnjeg francuskog predsednika obeležio je gradić koji je iznedrio veliki broj intelektualca, ljubav prema klaviru, filozofiji, zabranjena ljubav, uspesi i odbijanja na fakultetima. Nigerija je, potom, bila početna stanica za buduću uspešnu političku karijeru.

Sadašnji predsednik Francuske Emanuel Makron najstarijje je od troje dece rođene u porodici lekara – otac Fransoa je fizijatar, a majka Žan-Mišel profesor neurologije na Univerzitetu Pikardi Žil Vern u Amijenu.

Odrastao je u gradiću od 135.000 stanovnika, čija je centralna tema Amijen katedrala, najveća gotska katedrala u Evropi, dovoljno velika da primi dve pariske Notr Dam katedrale. To je grad koji je iznedrio brojne francuske skulptore, matematičare, intelektualce, u kojem je živeo i pisac Žil Vern od 1871. do smrti 1905. godine. Njegova kuća jedna je od glavnih turističkih atrakcija gradića u severnoj Francuskoj, koji se nalazi 120 km od Pariza

Baka „Mane“

Nasleđe familije Makron vezuje se za jedan još manji grad – Oti na reci Somi. On predstavlja komunu u severnoj Francuskoj, koju je od 1953 – 1964. godine vodio Emanuelov deda Anri. Jedan od njegovih pradeda po ocu, Džordž Vilijam Robertson, bio je Englez rođen u Bristolu. Njegovi baka i deda po majci, Žan i Žermen Noges potiču iz malog pirinejskog mesta u Gaskonji, koje je i Makron često posećivao zajedno sa bratom Lorenom i sestrom Estel, koji su od njega par godina mlađi. Ljubav prema čitanju i usmerenost na levičarsku provinijenciju duguje upravo baki Žermen, odnosno „Mane“ kako je zvao, koja je u okviru skromnog odrastanja u porodici, oca šefa stanice i majke domaćice, postala učitelj pa direktor.

Ona je praktično u familiji usadila krilaticu „sve je moguće“.

Iako porodica nije bila religiozna (Makron se kasnije izjasnio kao agnostik), ispoštovala je tradiciju kroz njegovo krštenje u dvanaestoj godini, delom jer je prvo obrazovanje sticao u jezuitskom institutu Lycee la Providence koje je osnovalo Isusovo društvo.

Poslednju godinu srednje škole završio je u prestižnoj školi Henri-IV u Parizu, u Latinskoj četvrti, u kojoj se nalaze i drugi giganti francuskog obrazovnog sistema – Ecole Normale Superieure, Sorbona, Saint-Louis i Louis-le-Grand. U školi Henri-IV su osim Makrona obrazovanje stekli i pisci Žan-Pol Sartr, Andre Žid, pevač Gi Bear, baron Osman koji je večno zadužio Pariz zbog predivne arhitekture i strukturalnosti grada svetlosti.

„Jelisejski Mocart“

U to vreme Makron je nominovan na opštom, najselektivnijem takmičenju nacionalnog nivoa iz francuske književnosti, a dobio je i diplomu i treću nagradu za studije klavira na Konzervatorijumu u Amijenu na kojem je studirao deset godina.

U intervjuu za ClassiqueNews 2017. godine izjavio je „da slike i osećaje koje su njemu stvarali Robert Šuman i Franc List nije mogao da pronađe nigde drugde“. I pre nego što je postao predsednik, dok je 2014. godine bio ministar za ekonomiju, prozvan je „Jelisejskim Mocartom“. Njegov biograf Ana Fulda izjavila je da je njegova profesorka klavira ponekad imala osećaj da „radi sa malim Mocartom“.

Emanuel Makron G20 samit 2013.JACQUES WITT / POOL / AFP

U jednoj TV emisiji 2015. godine sa lakoćom je recitovao početak komada Mizantrop iz 17. veka.

Ipak, javna je tajna da Pariz kao odluka njegovih roditelja nije imao uporište samo u obrazovanju, već su na taj način oni pokušali da razbiju spone koje su počele da se grade između mladog Emanuela i njegove tadašnje udate učiteljice sa troje dece Brižit Ozijer (devojačko Tronju), koja je od njega starija 25 godina. Suvišno je da dodamo da u tome nisu uspeli. Brižit Makron (kojom se oženio 2007. godine) danas je jedna od najpozanatijih prvih dama svetskog političkog establišmenta.

Emanuel i Brižit MakroLudovic MARIN / POOL / AFP

Filozofija

Nije ipak sve išlo tako glatko ni u školovanju. Makron dva puta nije uspeo da upiše Ecole normale superieure u Parizu, pa je morao da se zadovolji studiranjem filozofije na Univerzitetu Pariz Nanter La Defans, gde je dobio zvanje mastera. Ostao je neko vreme u filozofiji, 1999. godine radeći kao urednik i recenzent Polu Rikeru, francuskom protestantskom filozofu, koji je tada pisao svoje poslednje veliko delo „La Memoire“.

Makron je uglavnom radio na beleškama i bibliografiji, a nešto kasnije postao je član uređivačkog odbora književnog časopisa Esprit. Osnovan daleke 1932. godine od strane Emanuela Munijea, časopis je služio kao poligon za lične poglede intelektualaca tog vremena. Makron, rođen 1977. godine nije služio vojsku jer je bio na postdiplomskim studijama, a pripadao je poslednjoj generaciji koju je na nju obavezivao zakon.

Makron je magistrirao javne poslove na Pariskom institutu za političke studije (Sciences Po) na smeru „Javno vođenje i privreda“ pre obuke za karijeru višeg državnog službenika na prestižnoj školi „ENA“ (École Nationale d’Administration), koju je 1945. osnovao Šarl de Gol. Nakon toga usledila je obuka u francuskoj ambasadi u Nigeriji, pa u prefekturi Oa (sever Francuske) pre diplomiranja 2004.

„ENA“ je inače obrazovna institucija koja je stekla reputaciju brzog puta ka političkoj moći. Francuski predsednici Valeri Žiskar d’Esten, Žak Širak i Fransoa Oland bili su alumni ENA.

Predsednici FrancuskeDSK / AFP

Nigerija, Fela Kuti i fascinacija Afrikom

Emanuel Makron je prošao kroz Nigeriju u jednom trenutku svog života, dozvolivši Nigeriji, posebno Lagosu, da postane deo njega. Zbog toga se, kada je postao predsednik jedne od vodećih evropskih ekonomskih sila, setio Nigerije i Lagosa, i posetio je već 2018. godine tokom mandata Akinvunmija Ambodea, guvernera države Lagos.

Kao tadašnjeg službenika internistu francuske ambasade 2002. godine, posebno ga je oduševilo „Afričko svetilište“ (Afrika Shrine), centar za zabavu na otvorenom koji se nalazi u Ikeji u državi Lagos, koje svake godine slavi i seća se afričke muzičke legende Fela Kutija (Abami Eda), koji je zvezda afrobita.

Makron se tada zaljubio u njegovu muziku, ali i muziku njegovog sina Femija, koji trenutno vodi ovaj festival. Nije ni čudo što prema Makronu upravo Afrika Shrine „treba da posluži kao centar za promovisanje afričke kulture i muzike uopšte“.

Makron je karijeru u javnoj službi započeo 2004. godine kao finansijski inspektor u francuskom ministarstvu ekonomije i finansija. Četiri godine kasnije otkupio je svoj državni ugovor za 50.000 evra za ulazak u privatni sektor, potez za koji su prijatelji upozoravali da bi mogao da ugrozio sve buduće političke ambicije. Pogrešili su. Godine 2008. pridružio se banci Rothschild & Cie kao investicioni bankar. U kompaniji je rapidno napredovao, a 2012. godine je posredovao Nestleovoj blokbaster akviziciju od 12 milijardi dolara Fajzerovog odeljenja za hranu za bebe. Tada je navodno zaradio skoro tri miliona evra.

Dok je još bio u Rotšildu, Makron je počeo da radi sa Fransoom Olandom dok je on vodio kampanju za nominaciju Socijalističke partije za predsednika uoči izbora 2012. Nakon što je Oland osvojio predsedničku funkciju, Makron se pridružio njegovoj administraciji kao zamenik šefa kabineta i ekonomski savetnik.

Makron je izabran za predsednika Francuske 2017. godine, pošto je osvojio 66,1%, pobedivši Marin Le Pen koja je tada dobila 33,9%. Reizabran je 2022.godine.

***

Komentar

***

Da ni Francuzi više nisu Francuzi pokazuje fraza "mali Mocart". Francuska koja je vekovima "izvozila kulturu" u Evropu i svet je spala na to da se koristi - nametnutom frazom - "mali Mocart"! "Mali Mocarti" su u ta vremena u - svim strukama - bili pravilo a ne izuzetak. Francuska, je poput drugih država Evrope imala brojne svoje "male Mocarte" – tj. "talentovanu decu" – jer pre modernog školstva u Evropi decu su od - malih nogu - škovolale ili porodica ili su davana u cehove pa su ih školovali majstori ceha a u mnogim gradovima Italije, napuštenu decu, decu ulice - buduće najveće muzičare sveta (Porpora i &) - školovala je crkva.

Vršnjak Amadeusa - Thomas Linlei "mlađi" (1756 - 1778) - bio je najstariji sin kompozitora Thomas Linlei-a "starijeg" (1733 – 1795) tj. "engleski Mocart". Linlei-jeve sposobnosti bile su očigledne od malih nogu. Svirao je koncerte u Bristolu 1763. sa samo 7 godina (a ne kao Ana /starija sestra/ i Amadeus u privatnim kućama, bogataša i aristokrata; "Zamislite 11-st godišnju devojčicu, koja izvodi najteže sonate i koncerte najvećih kompozitora, na čembalu ili fortepijanu, precizno, sa neverovatnom lakoćom, sa besprekornim ukusom", Ana je bila i kompozitor – po talentu nije zaostajala za Amadeusom, danas zaboravljena), a od 1763. do 1768. bio je šegrt kod dr. Villiam Boice-a, majstora kraljeve muzike. A 1767. godine pojavio se sa sestrom Elizabeth Ann Linlei u londonskom - Kovent Gardenu - Thomas Hull "The Fairi Favour", maski napisanoj za zabavu princa od Velsa, pevajući, igrajući i svirajući violinu i hornu; zapamćen od savremenika kao dete sa urođenim "vladanjem melodije, darom za kontrapunkt i muzičkom maštom"!

Slični "YX Mocarti" su u 8, 9 godini već pisali oratorijume i tsl. Kako su školovana deca porodica – muzičkih dinastija profesionalnih kompozitora i izvođača kroz vekove - Kupren (najpoznatiji Francois Couperin "le grand"), Bah,...,Benda, Stamic? Svi su od - malih nogu - učili zanat od roditelja. A koliko je morao biti talentovan Teleman, Zevs među kompozitorima, kada je muziku počeo da uči u 10-oj godini a prvu operu je napisao u 12 godini?

Da je Jan Vaclav Antonin Stamic (1717 - 1757) boemski kompozitor i violinista tvorac Manhajmske škole dobro odškolovao, buduće virtuoze i kompozitore, svoju - malu decu – pokazuje to da su deca dobila posao u Parizu (Amadeus je prošao 5 gradova, među njima i Pariz i nije uspeo da se zaposli – a nije uspeo da se zaposli jer su savremenici prepoznali da se "kiti tuđim perjem"); Karl (1745-1801) i Anton (1750 – 1809) Stamic – Anton u orkestru u Versaju uz titulu "ordinaire de la musikue du roi"; a Karl u orkestru "duc Louis de Noailles".

**(otac)**

https://www.youtube.com/watch?v=G88jvEdmE3A

Jan Václav Stamic (Johann Stamitz) Sinfonia in D major Melodia Germanica

https://www.youtube.com/watch?v=GDRQp52zLgo

Johann Stamitz: Op. 4 n. 2 - Sinfonia Pastorale in D major (Wolf D4) / Northern Chamber Orchestra

** (sinovi)**

https://www.youtube.com/watch?v=l_sbk_sOfWc

Karl Stamitz Concerto for Clarinet and Violin in B flat major, Suk / Peterkova

https://www.youtube.com/watch?v=IcHqv2eXfHg

Carl Stamitz - Piano Concerto in F major

https://www.youtube.com/watch?v=309BPNbi9L4

Carl Stamitz: Cello Concerto No.1 in G Major, Klaus-Peter Hahn (cello, conductor)