Premijera predstave "Nestajanje" u Ateljeu 212

 

 

U Pozorištu Atelje 212 premijera predstave "Nestajanje" 27. aprila, na sceni Mira Trailović u 20 h, pisca Tomislava Zajeca, u režiji Sanje Mitrović.

 

Izvor: B92.net

 

Premijera predstave "Nestajanje" u Ateljeu 212

Boško Đorđević

"Nestajanje" je priča o odnosima roditelja i dece, o položaju dece u sistemu edukacije, o svetu odraslih koji zanemarije decu i pre svega o zlostavljanju dece.

 

Radnja komada je smeštena u intelektualnu višu srednju klasu hrvatskog građanskog društva, gde univerzitetski profesori, umetnici, naučni istraživači, policija… gotovo svi predstavnici društva učestvuju u kolopletu intimnih odnosa i zakonskih prestupa u zloupotrebi dece. Priča uporedo prati radnju u dve porodice, porodici žrtve i porodici zlostavljača, gradeći tako dinamičnu dramsku radnju, bogatu vrlo snažnim karakterima i sukobima, obrtima i emocijama.

 

Tomislav Zajec jedan je od najistaknutijih savremenih hrvatskih dramskih pisaca i dramaturga, njegove drame su višestruko nagrađivane i izvođene u Hrvatskoj i inostranstvu. Zajec je profesor na zagrebačkoj Akademiji dramske umjetnosti, spoljni saradnik dramaturg u Zagrebačkom kazalištu mladih, dramski je pisac, scenarista, prozni pisac… Šestostruki je dobitnik nagrade za dramsko pismo „Marin Držić“, kao i dvostruki dobitnik nagrade "Marul" na Marulićevim danima.

 

"Nestajanje" će biti prvo izvođenje nekog komada ovog autora u Srbiji.

 

Boško Đorđević

Hrvatska praizvedba komada "Nestajanje" bila je nedavno, u januaru ove godine na velikoj sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu.

 

Sanja Mitrović je pozorišna autorka, rediteljka, izvođačica i profesorka režije iz Brisela. Režirala je predstave širom Evrope i Amerike. Projekti su joj izvođeni u poznatim pozorištima i na festivalima: Schaubühne (Berlin), Kunstenfestivaldesarts (Brisel), Wiener Festwochen and Tanzquartier (Beč), BITEF Theatre (Beograd), Theater Spektakel (Cirih), SPRING Performing Arts Festival (Utreht)...Dobitnica je više priznanja za svoj rad kao što su nagrada Pozorišnog instituta Holnadije BNG Nieuwe Theater makers Prijs za predstavuWill You Ever Be Happy Again?, a za istu  predstavu nominovana je za čuvenu Prix D’Jardin Europe.

 

U predstavi "Nestajanje" igraju: Svetozar Cvetković, Dejan Dedić, Dubravka Mijatović, Milica Janevski, Jelena Ilić, Branka Petrić, Natalija Stepanović i Đuro Brstina.

 

Autorski tim predstave čine scenografkinja Jasmina Holbus, kostimograf je Boris Čakširan, kompozitorka Marija Balubdžić i dramaturg Dimitrije Kokanov.

 

 

***

Komentar

***

 

 

To je odličan nastavak na Bergmanovu "Jesenju sonatu" (da i najbolje namere majke mogu kod dece da izazovu loše posledice) koja je igrana u ateljeu 212. Kao i Bergmanovog " Smultronstallet" 1957., (mesto gde u proleće rastu šumske jagode); film prati putovanje 78 godišnjeg Dr prof Isak Borg (Victor Sjostrom) od Štoholma do Univerziteta Lund gde će dobiti počasnog doktora – gledaoci su svedoci njegovog razmišlja o životu, smrti i ljudskom postojanju; u dijalozima  saznajemo da njegov profesionalni uspon stoji u obrnutoj srazmeri sa odnosima u pordici tj. da je bio sebičan, zabrinut samo za sebe, da ga sin mrzi.... Freud je bio prvi moderni psiholog koji je proučavao čitavo područje ljudskih strasti:  ljubav, mržnju, ambiciju, zavist, ljubomoru, phlepu; empatiju; strasti o kojima su ranije raspravljali umetnici.  Zato su umetnici mnogo bolje i s većim razumevanjem prihvatili njegov rad pre nego psihijatri i psiholozi.  Bergman je bio jedan od tih umetnika. Kao i Frojd, tako je Bergman, prvobitna shvatanja  da životom upravljaju dva egoistična nagona, nagon za hranom i nagon za seksom, zamenio  dvema  - strastima -  za ljubavlju i za uništavanjem.  Instinkti su prirodne kategorije, dok su strasti uvrežene u karakteru sociobiološko/istorijske kategorije. Iako nisu neposredno povezane s fizičkim opstankom - strasti su snažne - često čak snažnije od instinkta, što je u ovom filmu jasno istaknuto.

 

*

 

Nije lako prevoditi naslove filmova. I kod nas i u drugim zemljama je "Smultronstallet" preveden bukvalno "šumske jagode". Potpuno promašen prevod. "Smultronstallet" se ne odnosi samo na "divlje jagode"  – već i na mesto gde one rastu (na rubovima šume i šumskim proplancima i krčevinama) kao i na "datum" kada se javljaju (u maju).

 

Zoran Stokić

26.04.2024.