Intelektualci iz fotelje

 

Ivan Vučković , "Danas" 8.07.2021. 15:33

 

Čitajući mišljenja naših intelektualaca u okviru različitih medija, dolazi se do zaključka da se naš intelektualizam sveo na žutu štampu i tumačenje svakodnevnih tričarija u okviru izjava Aleksandra Vučića, Aleksandra Vulina ili bilo koga drugog iz našeg državnog vrha.

 

Tako recimo u Peščaniku su se na primer pojavili tekstovi o Darku Šariću, zarđalim kašikama ili o Vučićevoj izjavi da je fotografija njegovog brata u „Danasu“ fašistička propaganda gde autor teksta objašnjava da to nije slučaj i da AV ne zna ni šta je fašizam niti šta je propaganda. Tekst je dobar (tekstovi su dobri) i to nije sporno.

 

Sporno je to što su svakodnevne izjave različitih državnih funkcionera gotovo uvek bez težine. I ne treba se baviti njima jer i samo njihovo tumačenje ne može biti znatno kvalitetnije niti nas negde konkretno može odvesti (jer kako, recimo, napisati ozbiljno tumačenje neke nove besmislene pesme ili nekog praznog filma). Intelektualci rade svoj posao i ja to razumem, ali gomilom tumačenja svakodnevnih trica i kučina i sami se još više srozavamo i tonemo a ono što znamo i možemo gubi na težini te „od drveća ne vidimo šumu“.

 

Ono što je važno jeste da smo ostali bez institucija, te da ničija reč više nema istinski odjek „u narodu“. Gomila kritičkih tekstova očigledno prija vlasti jer, bez obzira na kvalitet ljudi koji ih pišu, rečeno jezikom Domanovića – „nigde vetrića“.

 

Zapravo se, dakle, ništa ne dešava – institucije poput škola, sudova i univerziteta postoje na papiru i, ukoliko se to nekome ne sviđa, može samo da piše dok, istovremeno, tonemo sve dublje. Intelektualci poput Martina Lutera Kinga ili Ernesta Gevare više, po svemu sudeći, ne postoje.

 

Čini se da je dovoljno samo pisati…

 

„Die Philosophen haben die Welt nur verschieden interpretiert, es kommt aber darauf an, sie zu verdndern.“ (filozofi su samo različito tumačili svet a radi se o tome da se on promeni) – Karl Marks. „Ako vam je dobro, onda ništa“ – lajtmotiv Peščanika, verujem, ukazuje pre svega na delanje, praksu. Međutim, te prakse nema.

 

Delanje nam manjka a tumačenja na svakom ćošku i to sve češće i od strane onih kojima društvo i društveni problemi nisu struka te im i esencija razumevanja problema u velikoj meri fali i izmiče (istovremeno, svakim danom, i nas je sve manje i manje). Nije, dakle, dovoljno samo pisati. Bez povratka Odiseja i akcije, krezubi će se prosjaci i dalje udvarati Penelopi. Treba spremiti mreže za propast…

 

 

***

Komentar

////Možda ovaj  "komentar" - nekim "slučajnim" putem - dođe do filozofa Ivana Vućkovića. Kada u Danas ukucam komentar, dobijem obaveštenje "da suviše često pišem komentare" (pa on odlazi u korpu za đubre; to samo po sebi je dobra slika o medijima u Srbiji. Vlast je uspela da "izgrize" i Danas i Peščanik////

***

 

Jedan stari tekst iz 2012.

 

Povodom teksta „Nagomilavanje besmisla“ (18. oktobar 2012)

Pogrešne dijagnoze drugova intelektualaca

 

"Danas" 22/10/2012 19:06 AUTOR: PROF. DR ZORAN STOKIĆ

Vaš novinar koji je izveštavao sa tribine FPN „Ko su (i ko nisu) javni intelektualci u Srbiji?“ naveo je da su na skupu učestvovali Slobodan Antonić, Miroslav Ružica, Ognjen Pribićević, Vladimir Vuletić, Zoran Avramović, Branko Pavlović, Čedomir Antić, Marinko Vučinić, Milan Milošević, Duško Radosavljević, Slobodan Reljić, Dejan Vuk Stanković, Predrag Šarčević, Neven Cvetićanin, Đorđe Vukadinović i Goran Nikolić, Borka Pavićević, Vesna Pešić, Zoran Stoiljković, Srećko Mihajlović, Slaviša Orlović...

 

Oglasite se na www.danas.rs

 

Šta je tolerancija? Zapitao se nekada Volter i rekao: „Tolerancija je nužna posledica saznanja da smo pogrešivi. Grešiti je ljudski. Mora nam biti jasno da su nam drugi potrebni radi otkrivanja i ispravljanja grešaka.“ Šta je ko kod nas rekao svih ovih godina, može se lako proveriti (jedino ako ne počnu kao u Orvelovoj „1984.“ da menjaju sadržaje starih tekstova, novina i knjiga!)

Na tribini su bili intelektualci koji su u medijima sve ove godine pravili „privid“ kritičkog mišljenja, međusobno raspravljajući na „dozvoljene teme“. Naša stvarnost nikada nije mogla da se „ukalupi“ u te „dozvoljene teme“. Kad bi neko od nas sa „strane“ uspeo da nešto prozbori, „oni“ bi to ignorisali. Znači nije bilo ni „T“ od tolerancije i drugačijeg mišljenja! Mnoge od njih sam godinama javno prozivao da mi kažu u kom to društvenom sistemu mi živimo.

I kako je moguće da u Srbiji postavljaju dijagnoze u politici, sociologiji, kulturi, a da ne uzimaju u obzir činjenicu da smo kao narod oko 700 godina živeli u despotskim sistemima (vizantijska, osmanska, komunistička faza)? Šta je sa inercijom despotske matrice mišljenja i delanja? Odgovora nije bilo!

Za sadašnju „pat“ poziciju u kojoj se nalazi narod u Srbiji nije kriva samo autokratska vlast, nego i ti „drugovi“, koji su kada su u pitanju „bazne“ stvari (države i društva) postavljali pogrešne dijagnoze, oni su hteli „sociološki kancer zvani despotsko društvo“ da leče aspirinima. Umesto da poput Voltera (koji je, na primer, pomogao da se Rusove ideje publikuju iako se sa tim idejama nije slagao) i oni ulože svu svoju moć da se i u javnosti Srbije pojave i one ideje koje su njima strane i tuđe, oni su se ponašali na autokratski način.

Znači, ponašali su se na isti način na koji se ponaša vlast (i njeni analitičari). E, sada bi „oni“ sebe da amnestiraju (kao što to radi i vlast) od svake odgovornosti. Ne, odgovornost je na nama, na politici koju smo vodili, kao i na analizama te politike koje smo davali.

 

 

*

 

Kroz istoriju vidimo da je svako društvo imalo svoje kanone pravde i morala, koje sprovodi preko institucija. Na pr, na Baliju (slično u Indiji), članovi društvene zajednice su smatrali  opravdanim (normalnim) da ako najniža duštvena klasa „šudra“ uvredi braman (najviša klasa)  treba da bude osuđen na smrt; obrnuto ako bi braman uvredio šudru, kazna je bila da mu plati malu globu. Ako bi osoba niže kaste telesno povredila osobu više kaste, presuda je glasila da bude osakaćen (odecanjem šake ili stopala). Slično je bilo u Vizantiji, Osmanskom cerstvu. Bezileusi (sultani) su iznad zakona. Pravo na Zapadu je promovisalo  u teoriji i praksi „jednakost“ članova zajednice, za sve važe isti aršini. "Institucije" formiraju mišljenje, način zaključivanja članovima zajednice. Kad neko, kao mi, vekovima živi u "institucijama" vizantiskog  tipa, onda im zapadno građansko društvo izgleda strano i nepravdno.

 

 

Zoran Stokić

8.07.2021.