Одлазак Светозара Синђелића

(5. мај 1946 ‒ 20. март 2021)

 

 

проф. др Биљана Радовановић

"Politika" четвртак, 01.07.2021. у 13:41

 

Филозоф Светозар Синђелић рођен је у Сокобањи. Основну школу, гимназију и студије филозофије завршио је у Београду. Рано занимање за проблеме науке и језика из угла аналитичке филозофије (дипломски рад: Конвенционализам и језички релативизам) трајно је обележило његово стваралаштво. На Филозофском факултету у Београду магистрирао је 1979. године тезом ,,Круцијални експеримент у савременој филозофији науке”, а докторску дисертацију „Кумулативност и револуција у науци” одбранио је 1996. У периоду од 1972. до 1998. запослен је на Институту за филозофију Филозофског факултета у Београду, повремено учествујући и у настави на Одељењу за филозофију, а 1998. је изабран у звање доцента на предмету Филозофија науке. На Филозофском факултету у Приштини предавао је Основе логике и Логику са теоријом сазнања, а на Филозофском факултету у Нишу Логику и Филозофију науке. Такође је предавао Филозофију науке и Филозофију математике на Математичком факултету у Београду, а на Мултидисциплинарним академским докторским студијама Универзитета у Београду у периоду од 2008. до 2011. држао је предавања из Филозофије природних наука. Током 1980. био је на студијском боравку у Великој Британији, док је школске 1981/1982. био на специјализацији у САД. Објавио је књиге: Кумулативност и револуција у науци (1997) и „Релативност научне рационалности” (2005) као и низ чланака и студија у часописима („Дело”, „Theoria”, „Филозофска истраживања”, „Филозофске студије”, „Социолошки преглед”, „Филозофски годишњак”, „Философија”) и зборницима „Рационалност и савремени свет (1988), „Contemporary Yugoslav Philosophy: The Analytic Approach” (1988) и „Прилози историји и епистемологији науке” (2010). Превео је са енглеског књиге „Језик, мисао стварност” (1979) Бенџамина Ли Ворфа и „Филозофија и њена историја: спорна питања у филозофској историографији” (2002) Х. Е. Хорхеа Грасије. Преводио је стручне прилоге за часописе „Гледишта” и „Theoria”. Био је члан редакције часописа „Theoria” и у уређивачком одбору „Филозофског годишњака”, а 1988. и 1989. био је главни уредник „Филозофских студија”. Био је веома упућен у савремене токове филозофије науке и студенти су имали привилегију да чују његову меродавну реч у овој дисциплини. Његова предавања и текстови били су на завидном теоријском нивоу, али не науштрб јасности и разумљивости. Били су му блиски ставови антиреалиста и релативиста, које је први и свеобухватно презентовао у нашој средини, али без приближавања праксистичко-марксистичким или постмодернистичким радикалним оспоравањима науке у целини. То што је био разборит теоријски релативист не значи да је релативизовао практичка начела академског и уопште друштвеног делања. Увек добронамеран, благе нарави и господског држања, изазивао је истинско поштовање код студената и сарадника. Пленио је ведрином, добротом и јасним осећајем за правду. Филозофско држање, изражено у аргументованом заступању ставова, било је видљиво у достојанственом сведочењу својих уверења.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kada jedan filozof umre, nažalost nestaje njegov unikatni nepokolebljivi duh i njegov lični "umetnički svet" stvaranja; Sinđelićev neizbrisiv trag nastaviće da živi kroz njegove đake i kolege. U skladu sa svojim uverenjima, za razliku od mnogih, nije postao poslušnik vlasti i njezin apologet pa je platio visoku cenu. Njegov intelektualni i životni put možemo zamisliti kao putovanje prema homerskoj Itaki koje predstavlja humanističko uređeno društvo. Pre nas uplovio je u Itaku.

 

 

Zoran Stokić

1.07.2021.