Naučnici prvi put videli svetlost na drugoj strani crne rupe

 

Britanski indipendent danas prenosi da su naučnici uočili svetlost na drugoj strani crne rupe i da je to prvi put u istoriji.

 

IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 29.07.2021. | 19:27 -> 08:12

 

Ovakvo otkriće ne samo da deluje teško, već deluje nemoguće, s obzirom na to da crne rupe "jedu" sve što im se približi, uključujući i svetlost.

To je ipak bilo moguće zahvaljujući tome što je u najnovijoj studiji korišćen nesvakidašnji efekat gde svetlo izbija oko crne rupe, tako da naučnici mogu da vide ono što je sa druge strane.

Teleskop koji je snimio crnu rupu sada uhvatio središte daleke galaksije FOTO

Otkriće se pojavilo nakon što su naučnici ispitali Iks-zrake koje je u svemir izbacila supermasivna crna rupa koja se nalazi u središtu druge galaksije, na oko 800 miliona svetlosnih godina daleko.

Iks-zraci su imali neobičan šablon - posle svetlih, blještećih Iks-zraka pojavili su se manji, a kasniji su imali različite boje.

Iks-zraci su delovali kao da su usmereni sa druge strane crne rupe, primetio je astrofizičar sa univerziteta Stenford u Kaliforniji Den Vilkins.

S obzirom na to da crne rupe uništavaju svetlost, Vilkins objašnjava da svako svetlo koje uđe u crnu rupu, ne izlazi iz nje, tako da ne bi trebalo da vidimo šta je iza crne rupe.

Idependent, međutim, navodi da je ovo drugačija, manje poznata karakteristika crnih rupa, koja je pokazala da Iks-zraci mogu da se vide, a Vilkins dodaje:

"Razlog zbog kojih možemo videti svetlost je zato što crne rupe iskrivljuju prostor, izvrćući magnetna polja oko sebe".

Postojanje svetlosti sa druge strane crne rupe je predviđeno Ajnštanovom teorijom relativiteta, ali se do sada nikad nije desilo i ovo je prvi put da je svetlost viđena iza crne rupe.

 

 

***

Komentar

***

 

Ne postoji "samerljivost" između Njutnove dinamike i Ajnštajnove OTR. Osnovni pojmovi u te dve teorije su potpuno različiti. Mogu se porediti samo predviđanja koje te dve teorije daju o istom događaju (na pr, kako se kreće snop svetlosti koji prolazi blizu Sunca) "Ajnštajnova gravitacija" nije nastala iz Njutnove "gravitacione sile" nekom aproksimacijom i tsl. Kod Njutna prostor je "kontejner" gde su smeštena masena tela (neutiču jedno na drugo). Kod Ajnštajna daleko u kosmosu, daleko od bilo kojih izvora gravitacije, prostor i vreme su ravni. Sa približavanjem nekom masivnom objektu što je gravitaciono polje jače  zakrivljenost prostor-vremena je veća. Materija saopštava prostor-vremenu kako da se zakrivi, a zakrivljeno prostor-vreme saopštava materiji kako da se ponaša. Stvarni problemi nisu fizička ograničenja koja nam nameće spoljni svet već su to ograničenja našeh duha; mi stvaramo ta naša ograničenja, te ih mi takođe, kritički, možemo i razoriti. Vajthed:  "Jedan sudar učenja nije katastrofa. On je zapravo dobra prilika." Za tako malo vremena koliko postoji moderna nauka, (1687.) Ajštajnova gravitacija je veliki napredak.  Jer antičko "spašavanje fenomena" bilo je prekinuto istinama Biblije: „nebeski svod“ koji deli gornje vode od donjih – tj. da na nebu postoji još jedan okean koji se u jednom trenutku može izliti i potpopiti Zemlju, budući da je ona, Zemlja, „ravana ploča“! Trebalo je da prođe oko 1000 g pa da se antička naučna-biblija "presadi", najpre pomoću arapskih prevoda na latinski, i pusti korenje u gradovima Zapada.

 

Zoran Stokić

29.07.2021.