Службени гласник подржао Гаталицу

 

"Politika", Уторак, 13.07.2021. у 15:35

Директорка Службеног гласника Јелена Триван рекла је данас да је та издавачка кућа подржала одлуку писца Александра Гаталице да његов нови роман „Двадесет пети сат” не буде у такмичењу за НИН-ову награду.

„Има пуну подршку да више не аплицира на месту на коме је на известан начин дискриминисан”, рекла је Триван одговарајући на новинарско питање о Гаталичиној одлуци, на конференцији за новинаре поводом књиге „Транс Балкан” аутора Александра Црногорца.

Триван је подсетила да је Гаталица био добитник НИН-ове награде за роман „Велики рат” (2012), док његова претходна књига „Последњи аргонаут” (2018) и поред кандидатуре Службеног гласника није ушао ни у најшири избор, иако је „за то потребно само да испуните форму романа”.

„Шта је узрок томе да он буде на такав начин кажњен, не знам”, рекла је Триван.

Према њеним речима, Гаталица је претходно о својој одлуци питао за сагласност Службени гласник, као свог издавача, јер је био „изразио сумње у кредибилитет жирија и начина на који се одлучује”.

Гаталица је недавно саопштио да је састав НИН-овог жирија у коме су Теофил Панчић, Марија Ненезић, Бранко Кукић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић, у „више наврата оценио као некомпетентан”.

Писац је навео да не види могућност да им нови роман понуди „на читање у овим условима”.

„Двадесет пети сат” је недавно објављени девети роман Гаталице, који је са сваким од претходних осам био у НИН-овој конкуренцији још од 1995, два пута је био у најужем избору 1995. и 2008. године, да би награду добио за „Велики рат”.

„Надам се бољим временима за српску књижевност и за НИН-ову награду. Надам се да ће роман 'Двадесет пети сат' наћи своје читаоце и без препоруке ове награде”, закључио је Гаталица, преноси Танјуг.

 

***

Komentar

***

 

Kako su kadrovi u kuturi, obrazovanju, medijima, Gatalica, Trivan i & svojim laicizmom "otvorili vrata" ovima što vladaju pomoću "mržnje". Podsećanje iz 2004.

 

 

Gatalicine farse o Kantu

"Što jeste - ipak jeste, što nije - nije", Politika, 10.07.2004.

 

G. Gatalica je samo još jednom pokazao da je vaspitan na tradicijama Hegelove i marksističke metafizičke dijalektike - tj. na sveopštoj zbrci kategorija vrednosti i saznaja. Puko dijalektičko umnožavanje reči, pretvara se kako zna sve o svemu! Umesto složenih i komplikovanih naučnih i epistemoloških metoda dolaženja do istine (koje je Kant pokušavao da unapredi) Hegel, sa kojim započinje doba intelektualnog nepoštenja, je ponudio mađioničarsku prečicu ka istini - svoj dijalektički metod. Tako je on posle šest vekova racionalističke naučne tradicije evropskih univerziteta - nudeći poput magova i sveštenika apsolutnu istinu svega - vratio točak istorije unazad, ka iracionalnom, ka magiji i mitu! To je bio put koji vodi ka Hitleru i Aušvicu.

Misaoni eksperiment koji nam iznosi g. Gatalica (i koji treba da pokaže kako Hegel ne vodi ka logorima smrti - već da ka njima vodi Kantova filozofija) najbolja je potvrda njegovih grubih materijalnih grešaka ne samo na planu istorije filozofije i epistemologije, već i na planu opšte kulture.

Ako se već pomenuti gospodin izdaje za humanistu, onda ga intelektualno poštenje primorava, za početak, da učini sledeće: da prostudira, na primer, knjigu Karla Popera "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji". U toj knjizi Karl Poper je, kako i sam kaže, pokušao da, između ostalog, pokaže "identičnost hegelovskog istoricizma i filozofije modernog totalitarizma" - na primer, razvoj nacionalističke ideje od Hegela do Hitlera. A zatim g. Gatalica, ako hoće da mu ljudi veruju to što tvrdi o Kantu, Hegelu, Hitleru, Jevrejima i logorima, morao bi da napiše studiju u kojoj će opovrgnuti brojne Poperove argumente protiv lažnih proroka: Platona, Hegela i Marksa. Ako se već neko deklarativno zalaže za antifašizam i otvoreno društvo, onda bi morao znati da to za sobom u svakodnevnoj praksi svakako povlači i otvorenost prema argumentovanoj kritici.

I na kraju, ne mogu a da ne primetim da me specijalista za književnost, g. Gatalica, neodoljivo podseća na Orteginog "mudraca-neznalicu". "Ranije su se ljudi mogli podeliti na mudrace i neznalice", kaže Ortega i Gaset i nastavlja: "ali specijalista se ne može podvesti ni pod jednu od te dve kategorije. Nije mudrac, jer ništa ne zna o onome što ne ulazi u njegovu specijalnost; ali nije ni neznalica, jer je ipak čovek od nauke i vrlo dobro poznaje svoj mali deo svemira. Morali bismo reći da je on mudrac-neznalica, što je vrlo ozbiljno jer znači da će se taj gospodin u svim pitanjima koja ne poznaje vladati ne shodno svom neznanju, već samouvereno i drsko kao da je reč o pitanjima iz oblasti njegovog najužeg interesovanja."

Zoran Stokić, Beograd, 11.07.2004. ("Poltika")

 

 

Zoran Stokić

13.07.2021.