Student rešio problem koji je mučio naučnike od 5. veka pre nove ere

 

Student sa Kembridža uspeo je da dešifruje pravilo koje muči naučnike vekovima.

 

IZVOR: DNEVNIK.HR SUBOTA, 17.12.2022. | 09:54 -> 17:49 Foto: Profimedia, Saji Maramon

 

Gramatički problem na drevnom indijskom jeziku koji muči naučnike od 5. veka pre nove ere rešio je student Univerziteta Kembridž i mogao bi da "utiče revoluciono na proučavanje sanskrita", najavio je njegov profesor.

Indijski doktorant Riši Rajpopat (27) dekodirao je pravilo koje je učio Panini, majstor drevnog sanskritskog jezika koji je živeo pre oko dve i po hiljade godina. Procenjuje se da samo oko 25.000 ljudi od više od milijardu stanovnika govori sanskrit u Indiji, saopštio je Univerzitet Kembridž.

Paninijeva gramatika, oslanjala se na sistem koji je funkcionisao kao algoritam za pretvaranje korena i sufiksa reči u gramatički ispravne reči i rečenice. Međutim, dva ili više Paninijevih pravila se često primenjuju istovremeno, što dovodi do sukobljenih pravila.

Panini je podučavao "pravilo metra" koje naučnici tradicionalno tumače na sledeći način: "u slučaju sukoba između dva pravila jednake snage, pobeđuje pravilo koje dolazi kasnije u redosledu gramatike".

Međutim, to je često dovodilo do gramatički netačnih rezultata.

Mladi doktorant Rajpopat je odbacio tradicionalno tumačenje metapravila. Umesto toga, on je tvrdio da Panini misli da između pravila koja se primenjuju na levu i desnu stranu reči, Panini je želeo da izaberemo pravilo koje se primenjuje na desnoj strani.

Koristeći ovu interpretaciju, Rajpopat je otkrio da je Paninijeva "jezička mašina" proizvela gramatički ispravne reči bez gotovo nikakvih izuzetaka. Rajpopat je rekao da je imao "trenutak eureke" nakon što mu je njegov supervizor na Kembridžu, profesor sanskrita Vinćenco Vergijani, savetovao: "Ako je rešenje komplikovano, verovatno grešite."

Rekao je: Imao sam trenutak eureke u Kembridžu. Posle devet meseci pokušaja da rešim ovaj problem, bio sam skoro spreman da odustanem, zaglavio sam. Odložio sam svoje knjige na mesec dana i samo uživao u letu, plivajući, vozeći bicikl, kuvajući, moleći se i meditirajući.

Zatim sam se nevoljko vratio poslu i za nekoliko minuta, dok sam okretao stranice, ti obrasci su počeli da se pojavljuju i sve je počelo da ima smisla. Bilo je još mnogo posla, ali sam rešio većinu zagonetke. Tokom narednih nekoliko nedelja bio sam toliko uzbuđen da nisam mogao da spavam i provodio sam sate u biblioteci, uključujući i usred noći, da proverim šta sam pronašao i rešim povezane probleme.

Taj rad je trajao još dve i po godine. Nadam se da će ovo otkriće uliti samopouzdanje, ponos i nadu studentima u Indiji da i oni mogu postići velike stvari, dodao je on. On se nada da će sada biti moguće uneti principe Paninijeve gramatike u kompjutere.

Profesor Vergiani je rekao: "Moj učenik Riši je to rešio - pronašao je izuzetno elegantno rešenje za problem koji je zbunjivao naučnike vekovima. Ovo otkriće će revolucionisati proučavanje sanskrita u vreme kada je interesovanje za jezik u porastu."

 

***

Komentar

***

 

 

"Jezik" i"matematika" su neodvojivo povezani. Zato preporučujem – knjigu  Imre Lakatos "Proofs and Refutations" iz 1976. ("Dokazi i pobijanja" - logika matematičkog otkrića) štivo za sve one koji se zanimaju za kreatinve procese, metodologiju, filozofiju i istoriju matematike. Veći deo knjige je u obliku diskusije između profesora i studenata. Oni predlažu različita rešenja za neke matematičke probleme i istražuju prednosti i mane ovih rešenja. Njihova diskusija; koja odražava određena stvarna dešavanja u istoriji matematike; pokreće neke filozofske probleme i neke probleme o prirodi matematičkog otkrića ili kreativnosti. U tom izmišljenom dijalogu smeštenim na času matematike, na primer, studenti pokušavaju da dokažu formulu za Ojlerovu karakteristiku u algebarskoj topologiji, koja je teorema o svojstvima poliedara.

*

(komentarza one koji misle da "jezik" i "matematika"  nemaju najmanji zajednički sadržalac)

@XYZ Jezik je dinamički sistem, matametička struktura, mogli ste to, na pr, da naučite od Sosira, Levi-Strosa, Kasirera i &. Od kad postoji Homo sapijens postoji muzika/ples postoje obredi i radnje, jezik, umetnost, tehnike - krećući se na tom tragu antički grci su pod pojmom "matematika" smatrali nešto najopštije; mathēma - što znači „ono što se uči“, „ono što se saznaje“, otuda i „proučavanje“ i „nauka“; pridev je "mathematikos", što znači „povezan sa učenjem“ ili „studiozan“, a tek malo kasnije „koji se tiče matematičkih nauka" u množini jer se u te nauke ubrajalo: aritmetika, geometrija, astronomija i muzika. Sve kao da je "prožeto matematikom". Matematika, gramatika, logika kao "oruđe" kao alat -  predispozicija - kojom se služimo da bi se bavili preživljavanjem pomoću empirije. Matematika nisu samo brojevi to su - apstraktne ideje - koje mogu oblikovati ljudski um. U početku, ti izrazi su nosili kvalitativni, a ne kvantitativni karakter. Ako se vratimo stotinama hiljada godina unazad naćićemo naše dalek pretke koji su se zapravo bavili "matematikom" (iako toga nisu bili svesni kao mi danas). Da bi se u pećinama mogle crtati  slike lova, naš je predak savladao "reprezetnaciju" prostornih oblika u dvodimenzionom prostoru. Da bi prikupljao hranu počeo je razvijati koncept "brojanja" "zarezivanja", pa preko topologije, simetrije,..., tek kasnije su prve civilizacije razvile - broj - da bi pomogli razvoj poljoprivrede pomoću preve nauke astronomije.

Zoran Stokić

18.12.2022.