NASA: "Prolećemo"; Ima li života tamo?

 

Nasina svemirska letelica Juno trebalo bi danas da proleti pored prirodnog satelita planete Jupiter koji na sebi ima najviše vulkana u našem solarnom sistemu.

 

IZVOR: INDEX.HR ČETVRTAK, 15.12.2022. | 11:45 -> 12:16Foto: Profimedia

 

To je prvi od devet preleta Jupiterovog meseca Ije, a ostali će se odviti u narednih godinu i po dana. Dva od tih bliskih susreta dogodiće se na udaljenosti od samo 1.500 kilometara.

Juno je 5. jula snimila neverovatan infracrveni pogled na Iju sa udaljenosti od 80.000 kilometara. Najsjajnije tačke na snimku pokazuju najviše temperature na Jupeterovom mesecu, na kome se prostiru stotine vulkana, od kojih neki mogu da izbace lavu i od deset kilometara u vis, piše CNN

Da li na Iji ima života?

Ovom prilikom naučnici će pokušati da saznaju što više o mreži vulkana na ovom aktivnom telu i o tome kako Jupiter deluje na njih. Jupiterov mesec je samo malo veći od našeg Meseca i iznosi oko četvrtinu prečnika Zemlje i uvek je okrenut prema Jupiteru sa iste strane.

Ima veoma tanku atmosferu koja se prvenstveno sastoji od sumpor-dioksida, koji se ponekad koristi na Zemlji za očuvanje sušene hrane. Gotovo sigurno ne može da podrži život kakav poznajemo, ali to ne znači da ne može da sadrži neki oblik života koji mi dosada nismo upoznali.

Letelica Juno kruži oko Jupitera od 2016. godine, a tokom produžetka misije, koja bi trebalo da traje do kraja 2025. godine, istražuje njegove fascinantne mesece. Tako je 2021. proletela pored Ganimeda, a ranije ove godine blizu Evrope.

Svojim instrumentima je uspela da zaviri ispod ledene kore oba meseca i prikupi informacije o unutrašnjosti Evrope, gde se vrlo verovatno krije slani okean. Mesec Evropa prekriven je ledenom korom debljine između 16 i 24 kilometra, a naučnici veruju da se ispod njega nalazi okean dubok od 64 do 161 kilometar.

Da li Jupiterovi mesci imaju okeane?

Podaci koje prikupi Juno poslužiće kao dodatna osnova za dve misije na Jupiterove mesece koje bi trebalo da budu lansirane u naredne dve godine.

Planirano je da još jedna svemirska letelica bude lansirana u aprilu 2023, a zatim provede tri godine istražujući Jupiter i njegova tri ledena meseca — Ganimed, Kalistu i Evropu. Naime, smatra se da sva tri meseca imaju okeane ispod svojih ledenih kora, a naučnici žele da istraže da li je Ganimedov okean potencijalno naseljiv.

 

***

Komenta

***

 

 

(@NASA...)  "@NASA" vi ste mrzitelj civilizacije, da ste živeli u Nemačkoj pre II svetskog rata bili bi Hiteler/Horbigera - fan. Nacizam je primer koji pokazuje dokle vodi odbacivanje nauke te kada se umesto nje koriste alternativna antiintelektualna objašnjenja – ezoterije, alhemije, moći tajnih društava, energija nestalih civilizacija, okultne starine. Na primer - Velteislehre - Svetska doktrina o ledu -  objašnjava kosmos u suprotnosti sa astronomijom, počiva na antičkoj mitologiji, nastala je kao oblik - antijevrejske nauke (jer nauka nije ništa drugo do jevrejska zavera) - koju su predložili austrijski inženjer H.Herbiger/F. Faut; za njih je "objektivna nauku" - „poguban izum“ ćorsokak Homo sapijensa. Horbiger je delio stavove sa Hitlerom da samo oni koji su „prosvećene osobe“ ili „proroci“ (za šta su njihovi sledbenici verovali da su i Hitler i Horbiger) imaju pristup njegovom "arijevskoj Nauci". Za razliku od moderne jevrejske nauke, ova arijevska zahtevala „superiornu svest“. U Velteislehre, Horbiger je stvorio alternativno objašnjenje evoluciju (umesto Darvinove) - gravitaciona sila Meseca promenila je veličinu bića, a takođe i njihovu inteligenciju, za koju je tvrdio da je dovela do pojave divova ili polubogova koji su predstavljali oličenje ljudskog razvoja u istoriji. Arijevska rasa bila je najinteligentnija i superiornija na Zemlji, jer je predstavljala  potomke divova; Jevreji i & su „evolucioni nusproizvod” prelaznog perioda u kojem je tercijarni Mesec uticao na Zemlju, a "naš trenutni Mesec nije bio u orbiti". Arijevska rasa ima kosmičku odgovornost da iskoreni Jevreje.

Zoran Stokić

15.12.2022.